Političko laprdanje i medijsko diletantstvo

Saša Trifunović — Fri, 02 Oct 2009 21:39:56 +0000

Posle dnevnika Radio-televizije Bor (RTB!!!) emitovanog 02.10.2009. godine, i izveštaja sa press konferencije Pokreta Živim za Krajinu (i Hajduk Veljka Petrovića), zaista sam se zapitao da li je ijedna normalna osoba kraj malog ekrana poverovala u ono što mu je servirano u ta dva, tri minuta.
Da li je iko poverovao da je Mirković Vajat Erp koji je konačno raskrinkao dojučerašnjeg kolegu Dragana Žikića, da li je Žikić bio toliko lud da uradi toliko gluposti i ostavi Mirkoviću dokaze na tacni, i na kraju, da li bilo ko od njih dvojice zaslužuje da se pojavi na TV-u sa optužbama bez dokaza crno na belo, i još gore, da vlada Borom kojim je nekada šetala francuska gospoda.
Za one koji nisu imali prilike da odgledaju pomenuti prilog, prepričaću u jednoj rečenici:
Žikić je kriv što zemlja nije idealno okrugla, a Mirković je zaslužan što su košarkaši Srbije drugi u Evropi.
Subjektivno, niti verujem da je Žikić do zla Boga nevin u dosadašnjem gužvanju kožne fotelje kancelarije tik iza leda opštinske sekretarice, niti da ga je Mirković prozvao tek tako jer mu smetaju visoko potkresani zulufi ovog potonjeg. Mora da je Ničićeva udarna pesnica za Bor imala čvrste dokaze bar za jednu stvar koja je navedena na smušenoj konferenciji za novinare nalik Al Kaidinim saopštenjima emitovanim na Al Jazeera.
Naviknut na prepucavanje političara kojima je sujeta tanja od ozonskog omotača iznad Antarktika, sadržaju pomenutih izjava nisam pridao ni pet para.
Tim pre, što je obraćanje novinarima po milioniti put bilo politički nezrelo i diletentski, sve u stilu: “Jebeš mi mater, on je lopov, a ja sam Gandi“.
Ono što mi je zasmetalo, zapravo je način na koji su mediji zanatski, odradili ovaj posao.
Mišljenje da je svako zaštićen na konferenciji za novinare, ma šta izlaprdao, odavno podleže kritici novinarskih krugova.
Novinarska udruženja odavno ukazuju da na taj način preti opasnost zloupotrebe medija od strane vlasti što se, u ovom slučaju i obistinilo. Tim pre što:
- niti je Mirković izneo dokaze (novinari mu pustili izjavu zbog „majke mi“)
- niti je pokušan kontakt sa drugom stranom
U ovom slučaju, po novom Zakonu o informisanju, Žikić bi ladne glave (kao što inače i jeste) mogao da tuži RTB (ali ne onaj rudarski) i odvali ih od kazne. Tek da tom, tek osnovanom preduzeću, u startu narastu dugovi za sudske troškove (možda će se tako bolje prodati).
Zapravo, Žikić bi vec sutra mogao da iznova, bez dokaza, sazove konferenciju za novinare i prozove Mirkovića da je telefon RTB (ne onaj gde teku bakar i zlato) zloupotrebljen od strane Pokreta Živim za Farmu, a za potrebe gradonačelnika farme, da je Ivča iz 3. oktobra/vodovoda najuren sa funkcije direktora jer nije poslušao nalog da koje milionče preusmeri za potrebe farme… itd… i sve bez dokaza, i sve za široke narodne mase…
Stvarno, ima li granica više tome?
Neshvatljivo je da novi menadžment RTB (alias ŠRIF) u nastavku svog rada ni za pedalj nije promenio uredjivačku politiku, ma o kome da se radilo, ma ko da je napadnut. Ovaj put je bio Žikić, sutra će biti Mirković… borski medij je ponovo otvorio vrata besomučnim prozivkama koje će, koliko sutra, uslediti od strane Žikića, pa onda opet pokret za knjaza… i tako u nedogled.

ШРИФ је неопходна жтрва незнања политичара и политички плен незналица

Nebojša Đuričić — Wed, 02 Sep 2009 21:50:52 +0000

Kада сам са својим великим пријатељем Бобаном скенирао финансијско и правно стање ШРИФА, које се испоставило као с.ање, морали смо поступати у складу са захтевима оснивача која су била веома реална и веома зрела, свиђало се то вама или не (мислим на Ранкића).
Његов захтев је био да се оптимизирају трошкови, у преводу смање, да се изврши смањење буџета тог ЈПа за 30% и да се не приватизује док се не уравнотеже поменути трошкови. Међутим, политичку подршку од коалиционих партнера за реализацију ових циљева није добио. Онда почињу проблеми. Прво је морало да се регулише питање приватизације ШРИФа што је и регулисано на основу Закључка владе који сам искористио и добио од Агенције за приватизацију продужење рока за приватизацију ШРИФа.
Пазите није уредба или неки подзаконски акт већ Закључак владе. То само показује како нам је држава озбиљна. Закључак који је јачи од Закона. Међутим, то смо завршили. Онда следи покушај да се разјасни шта даље.
Када сам поставио питање ”горе” прецизније у РРА да ли Општина и даље може оснивати радио и тв станице или постојеће мора да приватизује, пре годину дана док сам још био на функцији в. д. директора, нисам добио одговор, никада.
Зато сам контактирао ”релевантне” институције и добио следеће писаније које преносим у целости ради информисаности дигиталаца овде радозналих.
Ово је питање које изазива озбиљне недоумице, с`обзиром на контрадикторност законске регулативе. Закон о јавном информисању у чл.14 став 2 наводи да оснивачи јавног гласила не могу бити ни посредно ни непосредно држава, територијална аутономија, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, осим уколико је то предвиђено посебним законом којим се уређује област радиодифузије. Сагласно томе у прелазним и завршним одредбама (члан 101) стоји да: јавна гласила чији су оснивачи држава и територијална аутономија, или установа, односно предузеће које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, а на којима се не примењују одредбе закона којим се уређује област радиодифузије, престају са радом у року од три године од дана ступања на снагу овог закона. Како је Закон о јавном информисању донет и ступио на снагу 23.04.2003.године, а измена истог, којим је продужен рок ”гашења”26.07.2005.године, радио и телевизијске станице су до сада требале да буду угашене. Такође и закон којим се уређује област радиодифузије, на који се позива и цитирани Закон о јавном информисању, а то је Закон о радиодифузији, у члану 96 став 10 предвиђа да : радио и/или телевизијске станице локалних и регионалних заједница имају обавезу да се приватизују најкасније до 31.децембра 2007.године.
Супротно овим законима, новим Законом о локалној самоуправи који је ступио на снагу 29.12.2007. године, у надлежности општина, наведеним у члану 20 у тачки 34 стоји : стара се о јавном информисању од локалног значаја и обезбеђује услове за јавно информисање на српском језику и језику националних мањина који је у општини у службеној употреби, као и ради извештавања на језику националних мањина који није у службеној употреби, када такво извештавање представља достигнути ниво мањинских права. Како је овим законом остављено право оснивања телевизијских и радиостаница, општинама и градовима, као јединицама локалне самоуправе, евидентна је колизија законодавства која регулишпе ове две области, тако да се само изменама законских одредаба, може доћи до јасног и законитог решењаовог правног питања.
Информације ради у периоду у коме сам функционисао тада су најављиване измене Закона о локалној самоуправи као и Закона о радиодифузији али морало се деловати и функционисати у оквиру постојећих. Мислите да је то лако?
У тој законској какофонији консултовао сам се са људима из медијске струке у којој сам већ и био али, искрено, не толико дубоко и разгранато као они. Савети су дошли од људи из УСАИД-а и ГТЗ-а са којим сам имао среће да сарађујем у различитим пројектима, на срећу успешним.
Њихов је генерални закључак био да се мора радити на техничкој припреми приватизације обзиром на регионални значај. Морам признати да сам у почетку био збуњен али сам, релативно брзо, схватио да је у питању било нужно оспособљавање ШРИФа за дигитализацију сигнала.
Покушао сам да политичарима представим да, обзиром на регионалну фреквенцију тј дозволу коју је ШРИФ поседовао, Бор тј. Крајина прво дигитално острво које би кроз сарадњу са кабловским дистрибутерима било идеално у сврху што ефикаснијег и квалитетнијег дотура телевизијских, радио, мултимедијалних као и других садржаја значајних за крајњег корисника (ово је ушло у стратегију).
Шта је у ствари значила ”дигитализација” ШРИФа. Имајући у виду да се каснило у дигитализацији емитовања, требало је да се определим за за технологију будућности, а то су сада DVB-T2 i MPEG-4 чиме би се поставили темељи и услови за емитовање HDTV. HDTV се у Европи од 2005. развија изузетно брзо, а главну препреку су представљале раније изабране технологије и број канала добијених приликом дигитализације. Е сада у таквој ситуацији HDTV шири се пре свега преко сателита и каблова али у суседној Румунији и братској нам Хрватској. По мени и мом скромном знању продукциона ТВ опрема већ тада је произведена у HD технологији да не помињем да је гомила програма већ сада у некој од HD технологија. Та дигитализација је значила златну коку за власника. На жалост нико није сконтао њену потребу.
Е сада када ја ово вама пишем делује чудно а можете мислити када сам о томе причао једном председнику па другом па једном одборнику задуженом за медије па другом па трећем итд.

Утопистички приступ, али се не кајем што сам покушао. Имало је одјека, малог, али позитивног. Мислим у професионалном смислу. Нормално да сад овакав приступ се подразумева као нормалан и да је последица таквог приступа усвајање Стратегије коју можете пронаћи на линку Владе Србије Министарства за телекомуникацију и информатичко друштво

http://www.mtid.gov.rs/upload/documents/Strategija_za_prelazak_sa_analognog_na_digitalno_emitovanje-novo.pdf

Дозвољавам себи да цитирам Graffа који одлично објашњава локалне политичаре (и новинаре) у тадашњој ситуацији, констатацијом да је једна од најчуднијих појава да од зависних људи можемо очекивати независна мишљења а камоли деловања.

E - stav » Šrif

Političko laprdanje i medijsko diletantstvo

ШРИФ је неопходна жтрва незнања политичара и политички плен незналица