E - stav » skupština

Izbavi nas od lukavoga

Mirjana Mimica — Fri, 27 Nov 2009 09:02:17 +0000

Devedesetih godina sa pojavom stranaka svih vrsta pojavili su se i radikali. Doduše, oni su tvrdili da su vaskrsli, a zovu se radikali samo zato što nisu mogli da se registruju kao četnici. Sa pojavom radikala ušao je haos u skupštinu a konfrontacija nametnuta kao parlamentarni govor. Uvedena su i nova značenja nekih reči pa kad radikali kažu Srbin to znači ne može nam niko ništa, samo vi terajte svako po svom, a kad kažu srpstvo to znači da u ime srpstva možete da uradite šta god hoćete. Kad za nekoga kažu da je veliki Srbin pa još održe predavanje kako je on potomak nekog kosovskog junaka, odmah se zna da je taj neko na korak od zatvora.

Ako ste juče gledali skupštinsko zasedanje mogli ste videti da je to bio običan, jeftin vašar, isti kao i svi prethodni – vašarska atmosfera i vašarski rečnik. Gledaš i misliš kako samo nedostaje poneka pivska flaša da je u nastupu derta neko sebi razbije o glavu i da mi ostali imamo razlog da većini poslanika ono što izgovaraju odbijemo na pijanstvo. Gledaš i čekaš kad će radikalke imati svoj nastup, pa da se atmosfera od ustajale digne do atrakcijske.

Juče ste mogli videti šta sve spada u slobodu govora kad nedostanu reči. Skineš cipelu i zavrljačiš je prema onome kome ne možeš da doskočiš. Onda lepo objasniš da tako izražavaš svoj protest.

Ovaj protestni čin Gordane Pop Lazić i nije nešto pošto smo to već videli onda kad je ona cipela poletela prema Bušu, mogla je baš da bude i originalnija. Mogla je, na primer, da se ugleda na one manekenke koje gologrude šetaju ulicama i protestuju protiv ubijanja životinja. Šta fali, posle bismo njenim protestnim junačkim grudima, podigli spomenik, ako je mogla ona cipela da dobije spomenik e, mogle bi, vala, i njene grudi. Samo joj to fali. Već nas je za skupštinskom govornicom plačući obavestila kako nikad nije prevarila muža i kako svi znaju da joj to nije padalo na pamet a i neće. Eto, dok mi očekujemo da oni tamo po kuloarima rešavaju sprska pitanja oni raspredaju jeste li Pop Lazićka bila nevernica ili nije. To mu dodje jedno od srpskih pitanja.

Oče Vojo, iže jesi (montaža by ZS)

Već smo nekako navikli da radikalke, majke srpkinje, supruge sprkinje, moraju nešto da urade u duhu onoga što je radio njihov vodja dok nije dobrovoljno otišao u Hag da pobedi gde pobedjuje već nekoliko godina ali nikako da se vrati sa pobedničkim pojasom. Sa bedžom na grudima, na onom mestu gde im stoji srce a sa kog se smeši njihov idejni i duhovni vodja, radikalke pozivaju na parlamentarizam pri tom radeći sve i svašta tako da me uopšte ne bi čudilo da konačno raskopčaju svoje radikalske jeleke i pobacaju brushaltere na skupštinsku govornicu. Šta fali, kad cipela može da bude sredstvo izražavanja može i brushalter. Sve mi se čini da bi bio kudikamo rečitiji.

I dok je agencije juče obilazila vest da se Gordana Pop Lazić žrtvovala i odrekla cipele u korist srpskog pitanja meni se samo motalo po glavi kako će to sad preći u epidemiju. Narod nam takav. Od danas računajte da neko može da vas potegne cipelom u glavu kad god kažete nešto što mu se ne svidja.

Ili da vas prokune, po ugledu na radikalke. Negde do tristaosamnaestog kolena i još malo više.

Onomad kad nam se Kosovo ote ničim izazvano mogli ste iz usta radikalki da da čujete kako treba kleti seme i pleme, krv i porod, ’šenicu bjelicu, sunce na nebu i čarne oči da bi ne gledale takvu sramotu.

Mi se kao nešto pobunismo, kakve kletve u 21. veku, no nas drugarice radikalke obavestiše da smo neuka, neartikulisana masa i da nismo dobro pazili na časovima kad je tema bila – proklinjanje u cilju postizanje pravde, a da oni koji su pazili dobro znaju šta znači kletva, to kad baciš – bačeno je.

Priznajem propustih te časove iako sam bila redovan i dobar djak. Jedina kletva koje se sećam je kletva kneza Lazara al’ knezu se da opostiti, to je bila vanredna situacija, i on je, brate, to znao lepo, u desetercu. Da se on reinkarnirao u nekoj od njih e, u to ne mogu da poverujem.

Ali mogu da poverujem da bacanje cipele nije kraj. Skoro je pa verovatno da će radikali uskoro zatražiti da se u skupštini izvrši obred egzorcizma, da konačno iz svih onih koje su opseli djavoli ti djavoli budu i isterani. Ili da predlože da prinesu bogu neku žrtvu pošto izgleda da bog gore ne čuje koliko ih zove da i njih već jednom pogleda a sve za dobrobit zemlje Srbije. Samo da znate da radikali na to po Zakonu o dobrobiti životinja, imaju pravo jer u odeljku o klanju životinja u članu 30. piše da je dozvoljeno religiozno klanje koje se obavlja po propisima verske zajednice registrovane u Republici Srbiji. Koje nije važno, važno je da je vera i da nije mimo zakona.

And Now for Something Completely Different (montaža by ZS)

Poslanici će možda od danas u skupštinu ulaziti sa štitovima. A možda će početi da nose amajlije protiv uroka, što je sigurno sigurno je.

Sve što im je potrebno za pravljenje amajlije je zečija noga od zeca koga je u pola noći za vreme punog Meseca, na groblju, uhvatila razroka crnkinja. Eto, ko želi neka odmah pravi amajliju ako uspe da sazna po kom groblju noću trče zečevi i ako uspe da nabavi razroku crnkinju.

Ako vam se sve ovo čini glupo i zatucano – jeste tako.

Ako vam se čini da neko potcenjuje vašu pamet – jeste tako.

Ako ste pomislili da treba uvesti TV cenzuru – nije tako. U ovoj zemlji je teško poverovati i u ono što vidite a da ne govorim kako je teško verovati u ono što se ne vidi.

Ako vam padne na pamet da je bacanje kletvi za skupštinskom govornicom ili bilo gde, potpuno je nevažno gde se dešava – sloboda govora – e nije tako.

Ako ste na granici da počnete da verujete da cipele govore – nije tako.

Ako ipak poverujete da je to visokopatriotski i parlamentaran čin slobodno verujte da će uskoro krenuti lov na na veštice pa spaljivanje na lomačama, situacije koje je nemoguće zaustaviti.

Hoću reći, što je mnogo – mnogo je!

To što je mnogo vam ne daje pravo da se čudite.

Normalno se ponašati u Srbiji nije normalno stanje.

Beoton se ne napaja iz opštinskog budžeta

Ana Janković — Sat, 24 Oct 2009 06:56:35 +0000

Bože, prođe još jedna borska skupštinska sednica. Akteri isti, priča ista (sa pojedinim finesama), jedino su magareće uši gledalaca i slušalaca još veće no što su bile. Opet isto i sve u krug: ko je kriv za sadašnju tešku situaciju u kojoj se našla borska opština i njeni žitelji. Sumnjivaca je mnogo. Opet su se pred građanima tresle prljave gaće i smenjivali britki i oštri govornici. Oštri dok su napadali one druge. Neuverljivi dok su branili sebe.
Najdeblji kraj izvukli su Dragoslav Nikolić, dosadašnji direktor Toplane i Dragan Žikić, krivac za „svetski bol“ (objasniću to kasnije).
I dok nam, ponosni što su spasili građane od smrzavanja i dodatnih troškova za struju, ali i nepotrebnih troškova za uslugu koju ne dobijamo, saopštavaju kako je čitav grad dobio grejanje, moji radijatori, u stanu koji se nalazi ni 100 metara vazdušnom linijom od Toplane, pune se brzinom kojom se ukapava infuzija u organizam bolesnog i izmučenog čoveka sa dotrajalim i tankim venama. I, baš dok se najviše hvališe, u pauzi prenosa sednice, na borskim vestima čuh da je “iznenada došlo do proboja na vrelovodnoj mreži”. Uh, gde baš sad, pomislih, a taman su smenili jednog nesposobnog direktora (kako su sami rekli, nisu ovo moje reči) i doveli multipraktik stručnjaka za sport, gradsko zelenilo, kontejnere i kotlove. Maler, nema šta. Ni dva minuta nije bio direktor, a ono – proboj na vrelovodu.
Uglavnom, ja dođoh do zaključka da svako onaj ko je danas izustio da u gradu ima grejanja – laže k’o pas. Za moje pare.
Mnogo je ružnih reči danas izrečeno, mnogo je licemerja bilo na delu, mnogo se toga, po dobrom, starom običaju, prećutalo. I dok se odbornici jedan drugom “kiselo smeju” u lice, meni je mučno od toga da slušam kako tamo niko ni o čemu pojma nema (amnezija je veoma selektivna, a odnosi se isključivo na period dok su bili na vlasti), svi znaju da su mnogi “štetni” ugovori potpisani, ali ne znaju koliko to košta, koliko je koštalo i koliko će tek koštati opštinski budžet. Niko ne zna zašto je budžet prazan i zašto su javna preduzeća jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane. A to odavno i vrapci na grani znaju. Ali, uočila sam i jedan malecni napredak. Pojedini odbornici su konačno došli do saznanja da su ugovori sklapani sa izvesnom firmom “Beoton” i ja na narednoj sednici očekujem još očigledniji pomak, da konačno priznaju da su ugovore sklapali sa članom Opštinskog veća, svojim koalicionim partnerom, i time prekršili sijaset zakona, koji valjda, još uvek važe u ovoj državi.
Najviše je u poslednje vreme “progledao” Dragan Žikić, bivši potpredsednik opštine, odbornik SPS-a. On je očigledno konačno učinio nešto stvarno krajnje dobro za ovaj grad (ja, uistinu, iz ove perspektive običnog građanina, obamrlog od dvadesetčetvoročasovne neizmerne patnje zbog smrzavanja, ne znam šta bi to moglo biti), čim su sva tri (plus jedan) odbornika Pokreta živim za Krajinu dobili partijski i životni zadatak da “nezahvalnika” “oduvaju” sa lica Zemlje i svekolike vasione. Uskoro će ga optužiti i za glad u Africi i za smrt nevinih nasukanih kitova i za ciklone na Floridi i za širenje ozonske rupe… za globalno zagrevanje i otapanje večitog snega i leda (i za poplave koje će tada nastati), zemljotrese i vulkane koji će potresati Zemljinu kuglu, za morske struje koje će promeniti tok i za krizu u Avganistanu. Optužiće ga i za pokušaj atentata na čečenskog predsednika i da je posejao bolest “ludih krava” po svetu…
Dragan Žikić je kriv i što je izazvao odbornika Dragomira Mirkovića, da se ni kriv ni dužan, prvi put u lokalnom parlamentu javi za reč. Ovaj narodni zastupnik nije se obratio građanima da bi štitio njihove interese, već da bi se Draganu “kiselo” smejao u lice i da bi branio svoju imovinu i imovinu svoga sina. Na brutalne i krajnje neistinite optužbe koje mu je (takođe sa “kiselim” osmehom) uputio Dragan Žikić, da je “Beoton” mnogo koštao ovu opštinu, narodni tribun Mirković mu je skresao da se – citiram – “Beoton” (kao jedna velika i uspešna firma, sa mnogobrojnim velikim i unosnim projektima – prim. autora teksta) ne NAPAJA iz opštinskog budžeta.
Bože, ima li te, zavapih ja u tom trenutku. Ima li te da vidiš šta ovi (ne)ljudi rade, šta ovi (ne)ljudi govore, imaju li imalo savesti, boje li se ičega? Zabolela me je glava, presolila sam ručak. Zaboravila sam da isključim grejalicu.
Jedini čovek tamo koji je imao muda da stvari nazove pravim imenom je onaj na suprotnoj strani – na strani građana i radnika. Ali, on je naše odbornike gadno danas uvredio i razgnevio. Ubio ih je u pojam prejakom rečju. A samo im je rekao, tom jednom jedinom rečju, da su oni tu zbog građana, a ne obrnuto. Da su građani nezadovoljni i da teško žive. Da treba da se boje građanskog gneva. I boje se. Čim su onako reagovali. Znaju oni da ne može još dugo ovako. Nešto se prisećam kako je te iste odbornike “čašćavao” epitetima Saša Mirković, sa te iste govornice, pa nije bilo ovoliko uvređenih. A on im se pride i slatko (ne kiselo) smejao u lice.
Ostaje nam da još sačekamo i taj zvanični odgovor na odborničko pitanje koliko je novca isplaćeno “Beotonu” u poslednje dve godine, kao i to da na videlo izađe ugovor za “besplatno” “zimsko ljetovanje” za radnike javnog sektora u Dobroti kod Kotora. Da vidimo ko je ovoga puta bio majstor igre.
Duboko su me ganule, moram da priznam, ovako za kraj, “krokodilske suze” bivšeg predsednika opštine Srđana Marjanovića, koje je lio nad sudbinom otpuštenih radnika likvidiranih ustanova i preduzeća. Bolje bi bilo, i poštenije, onako ljudskije, da se malo zamisli i priseti da mu je sve to nad čime sad jadikuje, bilo predočavano mnogo ranije. Ali, on je izabrao da čuva koalicioni mir (da ne kažem – vlast) i pravio se Toša. Sada je kasno za bilo kakvo saosećanje sa ljudima koji su ostali bez posla.
Ne mogu, a da se ukratko ne osvrnem i na poslednju, i to “ličnu” konferenciju za štampu jedne od “najnapadanijih” ličnosti na poslednjoj sednici – Saše Mirkovića – održanoj u prostorijama Pokreta živim za Krajinu. On je tom prilikom konačno datirao sve borske probleme i obelodanio da su svi oni nastali u poslednjih 12 godina (tj. baš otkad Dragan Žikić “participira” u lokalnoj vlasti). Moram da kažem da se ne slažem sa g. Mirkovićem. Nije da branim Žiku, ali lično smatram da su problemi u Boru započeli još u doba Petra Dulkana i otkrića prvih bakronosnih nalazišta. Ruku na srce, mora se priznati da većina tih problema nekako opasno koincidiraju u poslednje godinu-dve sa Mirkovićevim “velikim come back-om” u rodni grad.
Vreme će pokazati ko je bio u pravu.

Pismo

Zoran Stanković — Thu, 22 Oct 2009 20:12:30 +0000

Jedna od tačaka dnevnog reda sutrašnje sednice Skupštine opštine Bor je i građanska inicijativa za raspisivanje prevremenih lokalnih izbora koju je u ime 4700 potpisnika podneo Opštinski odbor Librelano demokratske partije iz Bora.

Odbornicima s ljubavlju, građani Bora

S obzirom da se predsednik Skupštine nije setio da je osnovni red da pozove podnosioce inicijative da istu obrazlože, Opštinski odbor je pripremio jedno pismo koje će ujutro dobiti svi odbornici, kao i predsednik i potpredsednik Opštine.
Nemamo, naravno, iluzije da će ovo pismo da utiče na odluku odbornika. Ali ipak, pokušaćemo još jednom da utičemo na njihovu savest, ako je od nje nešto ostalo.
Možda makar neko od odbornika pročita ovo za govornicom.
Evo i pisma:

Dame i gospodo odbornici,

Pred vama je inicijativa za raspisivanje preveremenih lokalnih izbora koju je potpisalo 4700 vaših sugrađana sa biračkim pravom.
Podnosilac inicijative je Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Boru, ali mi kao Odbor nismo sami čak ni inicijatori. Naši aktivistii su zajedno sa velikim brojem građana koji nisu naši članovi, koji su ili članovi drugih stranaka ili nisu članovi niti jedne stranke, sakupljali ove potpise tokom dva i po meseca.
Obaveza svakog odbornika je da, u meri u kojoj je to moguće, zastupa stavove građana koji su ih birali; da te građane predstavlja i u njihovo ime vodi opštinu u kojoj svi zajedno živimo.
Zato smo vas birali.
Stanovnici opštine Bor već duže vreme smatraju da to ne radite dobro.
Toga ste potpuno svesni i vi, kao i potpisnici inicijative.
U jednoj emisiji televizije Sezam, pre mesec dana emitovanoj, potpredsednik Opštine, gospodin Predarag Balašević je izjavio da su odbornici spremni za izbore ako građani smatraju da je za izbore vreme.
E pa, građani zaista misle da je vreme, odnosno da je vreme isteklo još 11. marta kada je inicijativa predata.
Mi smo svesni da Zakon o lokalnoj samoupravi pruža mogućnost da inicijativu odbijete jer nije u vašoj nadležnosti.
Ali smo, takođe, svesni i da ne postoji zakon koji će vas sprečiti da uradite ono što od vas zahtevaju birači.
Ne želimo ovom prilikom da vam navodimo razloge koji su građane motivisali da potpišu ovu inicijativu jer ih vi znate možda i bolje od njih. Na svakoj sednici ih bezbroj puta ponavljate optužujući jedni druge, a ponekad i prihvatajući deo odgovornosti.
Razlika je samo u tome što građani više ne veruju da ste vi, odbornici koji su za to birani, u stanju da rešite probleme koji se svakim danom umnožavaju, a postojeći komplikuju.
Deset posto građana sa biračkim pravom koji su se izjasnili da žele izbore je veliki broj nezadovoljnih građana. A nezadovoljni su vama i vašim dosadašnjim radom. Da se radi o pitanju koje je direktno u nadležnosti Skupštine Opštine, vi ne biste čak imali ni pravo na raspravu, već biste bili u obavezi da, po Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu opštine Bor odmah raspišete referendum.
Molimo vas i od vas zahtevamo, kako god vam više prija, da poslušate glas svoje savesti i građane Bora i povučete se sa funkcija na kojima se nalazite za koje realno, dato poverenje niste opravdali.
Možete da raspišete referendum, nijedan zakon ne može da vam zabrani da proverite raspoloženje građana. Ali i ne morate. Još je bolje da se povučete i ne čekate rezultate referenduma jer bi oni bili za vas poražavajući.
Vašim ostavkama direktno bi se prinudilo Ministarstvo za lokalnu samoupravu da uvede privremene mere i nakon toga raspiše prevremene lokalne izbore.
Građane ne zanima da li su stranke spremne za nove izbore, građani samo vide da ovaj grad nepovratno propada i kao rešenje vide nove izbore i nove ljude.
Zato, učinite konačno nešto dobro za svoj grad: sprovedite volju onih koji su vas birali i donesite odluku o raspisivanju referenduma, ili naprosto – podnesite ostavke!

Bor, 23. X 2009. Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Boru

Referendum – dum – dum

Zoran Stanković — Tue, 20 Oct 2009 19:06:48 +0000

Posle čitavih sedam meseci, bezbroj dopisa ministarstvima, desetak konferencija za novinare i ne znam više koliko tekstova na internetu, Opštinsko veće u Boru se konačno umilostivilo da na dnevni red sutrašnje sednice stavi građansku inicijativu za raspisivanje referenduma na kome bi se proverilo da li su građani Bora za raspisivanje prevremenih lokalnih izbora.
Podnosilac inicijative je Opštinski odbor Liberalno demokratske partije u Bou u ime 4700 potpisnika, punoletnih građana Bora.
Naravno, predlog zaključka koji će Opštinsko veće da predloži odbornicima na sednici Skupštine koja je zakazana za petak je da se inicijativa odbije jer to pitanje nije u nadležnosti Skupštine.
Zakon o lokalnoj samoupravi je zaista takav da bez problema mogu da kažu – ovo nije naša nadležnost.
S druge strane, ako je to zaista tako jednostavno i jasno, čemu čekanje od sedam meseci i traženje mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu?
Radi se o tome da zakon ne obavezuje, ali i ne brani lokalnoj samoupravi da proveri raspoloženje građana, pa ako se pokaže da su građani zaista za uvođenje privremenih mera, da takav zahtev prosledi nadležnom ministarstvu.
Ono što je bitno je da su članovi veća i odbornici apsolutno svesni da raspoloženje građana jeste takvo da bi referendum glatko prošao i to sa ogromnom većinom.
Ako je nekoliko aktivista LDP-a uz pomoć par ljudi dobre volje koji nisu članovi stranke samo u gradu (sela nismo obilazili) uspelo da sakupi 4700 potpisa, odnosno svaki peti Boranin je potpisao, više je nego jasno kakav bi rezultat bio da se raspiše referendum jer u tom slučaju bi aktivisti imali mogućnost i da se građanima redovno obraćaju putem medija, ali bi i bilo jasno da to nije samo „želja“ LDP-a već i velikog broja nestranačkih ličnosti kao i još nekih stranaka. Osim toga, sasvim je drugačije kad nekome zazvoniš na vrata i realno, remetiš mu kućni mir i kada se referendum raspiše zvanično.
Na kraju krajeva, da je u pitanju bilo koji zahtev iz nadležnosti lokalne samouprave, ne bi bila potrebna ni rasprava na sednici Skupštine jer su prikupljeni potpisi više od 10% ukupnog broja građana upisanih u birački spisak što povlači obavezu raspisivanja refernduma bez rasprave.
Odbacivanjem inicijative koju je potpisao ovoliki broj građana lokalna samouprava u stvari jasno pokazuje koliko je stvarno zanima šta misle građani koje predstavljaju i nastavlja sa bahatošću koja je sve vreme jedna od glavnih osobina koje pokazuje.
Poruka građanima je otprilike ovakva:

Birali ste nas – zajebali ste se – sada trpite. Prevarili smo vas dajući vam lažna obećanja i šta sad hoćete? Sami ste krivi što ste ovce. Nas da dirate četiri godine ne možete, ne zanosite se pričama o demokratskim principima koji kažu da onaj ko bira može i da razrešava. To važi za nas odabrane, mi možemo da postavljamo i razrešavamo, a vi – jok. Ako niste spremni da uzmete motke u ruke, onda bolje ne gubite vreme na razne inicijative i sakupljanje potpisa.

Stop!

Inače, interesantno je da su inicijativu potpisali i neki članovi Opštinskog veća (Ljubiša Cokić na primer) i mnogi odbornici, pa će biti zanimljivo videti kako će sada da glasaju. Valjda neće sami protiv sebe (ovo je, naravno, retoričko pitanje – svakako da će glasati)? Osim njih, inicijativu je potpisalo i 500 članova trenutno vladajuće stranke, one čiji je član i predsednik Opštine Branislav Rankić. Da li će i on glasati protiv volje više od polovine radikala?
Ali dobro, znamo svi šta će se desiti u petak. Odbaciće inicijativu za tri minuta i to, svakako, bez da pozovu predstavnika podnosioca da inicijativu obrazloži što bi bio osnovni red i pravilo u sličnim slučajevima.
Iskreno, raspisivanje referenduma bi u ovom trenutku bilo gubljenje i vremena i novca. Da se sve ovo desilo jedno pet meseci ranije bilo bi sasvim drugačije i referendum bi imao smisla.
Ali, da ima imalo poštenja među odbornicima, i da je ovo normalna zemlja, morala bi da usledi lavina ostavki.
Ovako, privremene mere će biti uvedene kroz mesec i po dana i bez izjašnjavanja građana.
Rezultat inicijative će svakako biti to da će se jasno videti šta odbornici misle o biračima i njihovim zahtevima.
Pa ako ima pameti u ovom narodu (ali i strankama koje su delegirale ovakve predstavnike), možda će sledeći ili neki naredni put birati drugačije.

Nema više vremena

Zoran Stanković — Wed, 14 Oct 2009 21:41:17 +0000

Zahvaljujući neverovatnom bezobrazluku predsednika borske Skupštine, tek sinoć sam dobio (ne od njega, naravno) kopiju obaveštenja koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poslalo opštini Bor a koje izgleda ovako:

Klik za veću sliku

Dakle, tri meseca ovo se krije i od LDP-a kao podnosioca, ali i mnogo gore od toga – od 4700 potpisnika inicijative za raspisivanje prevremenih lokalnih izbora.
Naravno da je prosto neverovatno da o ovome nismo obavešteni ni od strane Ministarstva, ali sad šta je – tu je.
Ministarstvo k`o Ministarstvo, ali lokalna vlast je jasno pokazala koliko je zanima šta građani misle i šta građani žele.
Tim povodom, ali i povodom situacije sa (ne) grejanjem iako je juče u Boru počeo da pada sneg, LDP je izdao sledeće saopštenje:

Nema više vremena

Ako je uopšte neko i imao iluzija da će nova koalicija na vlasti promeniti način rukovođenja borskom opštinom i koliko – toliko pružiti nadu da će se nešto pomeriti na bolje, sada ih sigurno više nema.
Posle likvidacije dve ustanove i jednog javnog preduzeća (iako je Vlada pre toga već najavila donošenje Zakona kojim će se regulisati načini za smanjenje broja zaposlenih) pri čemu je veliki broj zaposlenih ostao i bez posla i bez socijalnog programa, građani Bora, evo, dočekuju prvi sneg u stanovima sa hladnim radijatorima.
Javašluk, nemar, neverovatna neozbiljnost skoro svih struktura u Opštini, razbacivanje novca na koncerte i auto trke, kozmetičke promene u rukovodstvima pojedinih preduzeća koja su pod pritiskom stranačkih lidera prinuđena da finansiraju sve i svašta i zapošljavaju članove tih stranaka na nepostojeća radna mesta, samo su najvažniji uzroci situacije u kojoj se danas nalazimo.
Očigledna je i potpuna diskoordinacija u radu javnih preduzeća i opštinske uprave što dovodi do toga da svako skida odgovornost sa sebe i prebacuje je na drugog.
Svakim preduzećem vlada po neka od stranaka iz koalicije, a predsednik opštine se više ne meša ni u šta, verovatno ucenjen najavama da će jedni ili drugi napustiti koaliciju i tako ga ostaviti bez i ovo malo vlasti koju danas ima. Njegove konferencije za novinare liče na konferencije opozicionih stranaka koje nemaju nikakav uticaj na dešavanja ni odluke koje se donose.
Ovo nije prilika da Opštinski odbor Liberalno demokratske partije podseća da smo na vreme upozoravali kud plovi borski brod kojim rukovodi nekoliko kapetana istovremeno.
Ovo je prilika da javno pozovemo Vlašku demokratsku stranku Srbije, kao jedinu iz trenutno vladajuće koalicije koju ne vidimo kao njen prirodni deo, da iz nje izađe i time omogući uvođenje privremenih mera i raspisivanje novih izbora.
Jasno je da u ovom trenutku bez pomoći države nema načina da Bor kao opština preživi još jednu zimu.
Istovremeno smatramo da nikakva pomoć nije dovoljna ako neodgovorni i neozbiljni ljudi nastave da upravljaju opštinom.
Građane Bora ne zanimaju podele i nesuglasice u strankama i kalkulacije kako bi koja od njih prošla na eventualnim izborima.
Ali svima nama je jasno da ovako više ne može i da se već duže vreme sve u gradu svodi na pitanje ko će koliko novca od građana da otme preko preduzeća i ustanova kojima upravlja.
Zbog toga svakim danom vladajuće stranke gube svoje glasače i svakako će biti kažnjene na narednim izborima, ali vremena za čekanje više nema.
Obaveštavamo ovim putem javnost da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavestilo Skupštinu opštine Bor još 9. jula da je Skupština dužna da razmatra inicijativu za raspisivanje prevremenih lokalnih izbora na osnovu inicijative koju je pokrenula Liberalno demokratska partija, a potpisalo je 4700 građana Opštine Bor.
S obzirom da nas predsednik Skupštine o tome nije obavestio a nestavljanjem na dnevni red te inicijative je prekršio Član 68 Zakona o lokalnoj samoupravi kao i Član 86 Statuta Opštine Bor, podnećemo zahtev za razmatranje te inicijative u najkraćem mogućem roku.

Naravno, upućen je i zahtev predsedniku Skupštine da po hitnom postupku sazove sednicu Skupštine na kojoj bi se ova inicijativa razmatrala.

Ni na nebu ni na zemlji

Zoran Stanković — Wed, 07 Oct 2009 16:22:49 +0000

Skupština Opštine Bor je, sećamo se dobro tog idotluka, ukinula JP ŠRIF.
Veći broj zaposlenih je ostao bez posla i bez prava na otpremninu. Neki su se malo bunili, neki drugi držali konferencije za novinare, neki treći pisali po raznim sajtovima, ali sve u svemu, prošlo je kako je prošlo.
Dolazio je neki ministar ovde na poziv sindikata, sve to lepo aminovao (čiko, čiko, nemoj više da nas braniš) i gotovo.
Do ovde je sve jasno.
Šta se desilo zatim, na poslednjoj sednici SO Bor koja je održana?
Formirano je novo preduzeće koje će se baviti isključivo izradom i emitovanjem TV programa (doduše bez frekvencije, ali šta sad, pravimo se blesavi dok možemo), dakle nešto što je u svojoj suštini javno glasilo.
Pri tome, nikoga ne zanima što Član.14 Zakona o javnom informisanju kaže da Opština ne može ni posredno ni neposredno da bude osnivač javnog glasila.
Drugim rečima, Opština je formirala – ništa. Virtuelno preduzeće koje Agencija za privredne registre neće da registruje, jer nema zakonskih osnova da to uradi.

Odgovor mailom iz APR-a

Znači, nema žiro računa, nema plata, nema doprinosa za tridesetak novinara i tehničkih lica koja su, kobojagi, primljena u novo preduzeće.
Javni tužilac mora da reaguje i da jednostavno zabrani rad te nove televizije i to (prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju koji je donet pre mesec dana) u roku od 12 sati od prijema zahteva za preispitivanje zakonitosti odluke o osnivanju Radio televizije Bor.
A takav zahtev je pripremljen i biće u petak prosleđen Javnom tužiocu.
Ako je sve ovo tačno, postavlja se pitanje zašto je neko napravio ovakvu katastrofalnu grešku. Slučajno? Ja u takvu slučajnost ne verujem jer zaista imam poverenje u znanje Slobodana Badže koji je garantovano upozorio predsednika Opštine šta će se desiti kad se ukine ŠRIF.
Dakle, ovo što je urađeno, urađeno je ne sa namerom da se borska televizija reorganizuje i da počne da radi sa manjim brojem zaposlenih, već da se potpuno ugasi i jednostavno – nestane.
Kome je to u interesu? Naravno, onome kome je ŠRIF dužan i ko sada može bud zašto da dobije kompletnu opremu. Da li će da otvori novu televiziju ne znam. Verovatno će to biti stvar procene da li se isplati ulaganje kad već postoji Boškovizija u Zaječaru koja sasvim lepo pokriva i teritoriju Bora.
Ja ipak mislim da hoće, što da se baci kad je već jeftino dobijeno.
A šta će se emitovati i kakva će biti uređivačka politika jasno je svakome.
Nije daleko od pameti pretpostavka da ćemo opet gledati mog druga, fuckin` Bobana Jovanovića, samo ovoga puta kao direktora privatne televizije Bor.

Šta ima novo?

Zoran Stanković — Tue, 29 Sep 2009 21:14:44 +0000

Ima li nekoga da mi malo objasni dešavanja na političkoj sceni Bora poslednjih dana?
Izem ti ovakvog opzicionara kad ništa ne prati.
Znam da je dolazio Rasim. Nije tražio Mladića nego sindikalce i Rankića. Verovatno ih je i našao, ali nešto ne čujem da se nešto važno dogodilo. Ono malo vesti što je do mene došlo posredstvom nove televizjie Bor mi jedino govori da je čestitao Rankiću na uspešno izvedenoj operaciji otpuštanja zaposlenih bez socijalnog programa. Da li mu je rekao: „Bravo majstore, teraj samo tako i dalje“ – ne znam, ali ne bi me čudilo i da jeste.

Branisalv Rankić

Raspitao se kako je to Rankić uspeo bez i najmanjeg protesta zaposlenih i vratio se nazad da šalje mailove predsednicima ostalih opština. Ako svi primene Rankićev sistem, ministarstva neće ni morati nikoga da otpuštaju.
Napravi se očas 14 predviđenih hiljada otpuštenih po lokalnim sredinama, što bi Beograd imao probleme bez potrebe? Lakše je ovako kad se prošara po Srbiji, manje se primeti. A i teže se okupe ljudi da se bune. Mislim, ako uopšte neko još ima volje da se protiv nečega buni.
Rekoh, slabo sam pratio situaciju, tek po nešto čujem jer mi je tv stalno uključen. Ali, em sam mu okrenut leđima, em me pritisli problemi sa ovim sajtom.
Što tehnički, što suštinski.
A još se Juga i Mića naljutili na mene pa sam ostao bez informacija Pelivan Daily News reportera, a oni su mi uvek bili glavni izvor.
Gvirnem doduše kod Juge ponekad, ali i on nešto slabo piše. Iz inata, samo da ja ne pročitam, znam čoveka.
Pusti tek ponešto da me zaintrigira, ali najvažnije čuva da mu ne ukradem i objavim ovde.
Neka…
Inače, danas je bila i sednica borske Skupštine.
Niti sam uspeo da je otpratim pošteno, niti sam završio posao oko sajta. Mali je moj mozak da radi na dve strane.
Čuo sam, doduše, Žikića kako galami. Nisam baš razumeo o čemu, ali je bio nervozan kao nikada do sada. Ostao čovek bez posla, šta se pa ja čudim. I Novica Milutinović se javljao da brani batu. Šta će, mora… krv nije voda. A verovatno mu baš i nije jasno zašto ga napadaju.
Rebalans je usvojen (časna reč) iako su DS-ovci onako baš žestoko bili protiv.
Šta tu ima Rankić da rebalansira ono što su oni tako lepo izbalansirali?
Formirana je nova televizija (bezfrekvencionalna, ali radi bog te mazo, sve se vidi odavde), neki kadrovi su smenjeni (šta to bi sa Ivčom, zna li neko), neki drugi imenovani… i to je to.
Još sam kao čuo i da je neki radikal izašao iz stranke, samo ne znam kod koga je prešao. S obzirom da se Srđan najviše radovao, nije valjda u DS?
Moguće, moguće… sve je ovde moguće, znamo to.
Ajde ako ima dobrih ljudi (i informisanih) da mi malo pojasne ova dešavanja, da dopune šta nisam spomenuo i izbace ono što sam pogrešno shvatio.
Dolazi nam sutra Kenan Hajdarević iz predsedništva stranke, šta da kažem čoveku o dešavanjima u gradu kad ne znam ništa?