E - stav » sindikat

Ovo je priča i za suze i za smeh

Zoran Stanković — Mon, 01 Feb 2010 16:03:24 +0000

Eto, narode borski, primićeš sutra platu.
Gledam one ljude na protestu danas, u prvim redovima sve neki nepoznati. Mislim, nisam propustio ni jedno okupljanje, ali ove ne videh do sada.
Posle čujem, to su zaposleni u Opštinskoj upravi.
Aaaa, znači to je. Vidim posle i predsednika njihovog sindikata gore među vođama.
Pa dobro, neka, ako ih nije sramota, šta ću im ja.
Okrenuo sam se i vratio kući.

photo: mc.kbor.net

Čim su ovi izašli, biće da je prethodno sve dogovoreno. Nema potrebe da više cepam obuću zbog njihovih guzica.
Ana i Paf moraju, ali ja boga mi, ne.
Bar da su bili Juga i Mića da popijemo po jedan salep, ovako mi je bilo totalno bez veze. Samo sam se iznervirao i načisto mi propade dan.
E, sada opet čekamo četvrtak.
Pa kroz pet meseci izbore na kojima će isti ovi što su danas stajali ispred Doma i tražili plate da glasaju za iste one koji su te njihove plate potrošili. Što na koncerte, što na zimska letovanja, što na razne druge prevare.
Eh…

Dživ, dživ, dživ, niko nije kriv

Ana Janković — Sat, 12 Dec 2009 16:49:35 +0000

Evo prave zime i u našem malom gradu. Pada sneg. Idila.
Dečica se raduju, ne samo snegu, već i najavljenom i nenadano skorom raspustu (bez obzira na razlog). Ali, deca su deca. Njima sve možemo oprostiti.
Međutim, ovih dana radosni su i neki koji odavno nisu deca. Razlog za njihovu ushićenost nije ni sneg, ni raspust – već činjenica da mogu da do mile volje, nekažnjeno, zajebavaju ovaj narod i rade šta im je volja.
Više od godinu dana unazad, gotovo da nismo imali miran mesec, mirnu nedelju, a poslednjih meseci ni miran dan u gradu – bez protesta i negodovanja, bez uznemirenih duhova. Čitava ova nezdrava situacija kulminirala je proteklih meseci kada su ugašene dve javne ustanove i kada je likvidirano jedno javno preduzeće, kada je u jednom danu oko 250 Borana ostalo bez posla.
I pored javnih obećanja da će, nakon osnivanja novih ustanova, prednost imati bivši radnici, svedoci smo ovih dana, da su sva ta obećanja pala u vodu. Najgrđe su prošli radnici bivše Javne ustanove Sportski centar. Sada ćemo zanemariti činjenicu kako su i po kojim kriterijumima i mnogi od njih primljeni na posao, tako da je broj zaposlenih jednog trenutka premašio stotku, pa i obrazloženje odbornika da se ova ustanova (kao i Centar za kulturu) gasi radi racionalizacije i štednje (dok je javna tajna da je to učinjeno da bi se sakrile razne mutne radnje, štetni ugovori i rasipanje budžetskog novca). Ceh za tuđu pohlepu, pokvarenjaštvo i nepoštenje platili su – zaposleni.
Javna ustanova Sportski centar ugašena je, neću da kažem BEZ MNOGO buke, već BEZ IKAKVE buke. Zaposlenima je obećano ono što im je, po Zakonu o radu, zagarantovano: da imaju prednost pri zapošljavanju kada se formira nova ustanova. Zato su ćutali, pravili su se da ne znaju šta se u ustanovi dešava, kakvi se ugovori potpisuju, šta se plaća, zašto im kasni plata, zašto je svima u gradu hladno, samo njima nije.
Međutim, smetnuli su sa uma sa kakvim podlacima imaju posla.
Ovih dana svakodnevno protestuju i traže da se ispuni ono što je obećano. Greše. Ne treba da traže da se ispuni „ono što je obećano“, već da se ispoštuje zakon, a da krivci za nepoštovanje zakona budu kažnjeni. Predsednik opštine optužuje sindikat da hoće da gazduje novom Ustanovom za sport, direktor te iste ustanove izjavljuje da on ni o čemu nije odlučivao (!!!???) i neće da čuje da obelodani sistematizaciju i primi ojađene bivše radnike, a dve stranke, članice koalicije na vlasti, OGRAĐUJU se od čitave ove svinjarije, jednim saopštenjem za javnost peru ruke od svega i saopštavaju da su oni upozoravali na sve ovo i da sada, ali STVARNO, nisu krivi ni za šta. Povod za njihovo saopštenje je „nepoštovanje koalicionog sporazuma“. Kršenje nekoliko zakona ove države istovremeno su verovatno – sitniji prekršaji.
Nisam pravnik, ali umem da čitam. Zakon o radu svima je dostupan, veoma je jasan i sadrži i brojna pojašnjenja. Činjenica je da su bivši radnici, prema ovom zakonu, imali prednost pri zapošljavanju kada je formirana nova ustanova, pogotovo što nisu raspisani konkursi. Činjenica je da sistematizaciju radnih mesta donosi direktor i ON JE ODGOVORAN za njenu zakonitost, opravdanost i primenu. Činjenica je da reprezentativni sindikat ima pravo na uvid u sistematizaciju i ima pravo da da svoje mišljenje. Direktor nije dužan da uvaži mišljenje sindikata, ali je dužan da pismeno obrazloži zašto mišljenje sindikata nije uzeo u obzir.
Ništa od ovoga nije učinjeno. Zato što o sudbini Borana odlučuju neki ljudi koji su iznad zakona. Zato što su se, barem do sada, uverili da im niko ništa ne može, da su nedodirljivi i da mogu da rade šta im je volja.
Bivši radnici bivšeg Sportskog centra trenutno NEMAJU NIŠTA. Na njihova radna mesta primljeni su neki drugi ljudi, sa njima su potpisani ugovori o radu, tako da su, što se zakona tiče, sada zaštićeni kao beli medvedi. I oni sada imaju neka prava. Po kom osnovu sada treba njima otkazati ugovore o radu? Ponovo ugasiti ustanovu? Proglasiti ponovo višak radnika i dati im otpremninu? Čujem da su bivši radnici, uz pomoć sindikata, sastavili listu od 56 imena ljudi koji bi, prema nekim zakonskim kriterijumima, trebalo da dobiju posao u novoj ustanovi. Direktor im je (preko posrednika, TV Bor) saopštio da su, od 55, ostala DVA upražnjena mesta, pa neka izvole slobodno.
Iz nezvaničnog, ali veoma pouzdanog izvora, čujem da su novoprimljeni radnici neki Zaječarci, neki Zloćani (zli jezici kažu – članovi Pokreta za Krajinu), bivši sindikalac-metalac iz FOD-a, neki bivši radnici ugašenog Centra za kulturu, ali, što otpuštene radnike bivšeg Sportskog centra najviše i boli – egzistenciju svojih porodica su u novoj ustanovi osigurali i bivši direktori koji su likvidirali (i bukvalno) ove dve ustanove.
Naravno da jesu. Oni su čitave godine bili dobri, slušali su svoje (duhovne) roditelje, i zato su, po Deda Mrazovoj filozofiji, zaslužili da za Novu godinu „dobiju bonu“.
Bivši radnici su od ponedeljka najavili „radikalnije“ proteste, što podrazumeva i štrajk glađu. Kako čujem, neki već izvesno vreme i bukvalno gladuju, tako da je jednog očajnog čoveka, koji sam hrani petoro dece (a ostao je bez posla zahvaljujući ovim zlotvorima), policija par puta bukvalno skidala sa krova Sportskog centra.
Stvarno, ne znam kako će se ovo završiti. Šta treba da bude rešenje ovog zamešateljstva? Ponovno gašenje Sportskog centra? Otkazi ugovora o radu? Novi tehnološki višak sa novim opterećenjem opštinskog budžeta?
Možda treba primeniti Erinu mudrost iz priče „Ero i kadija“: „Kad nisi gledao u ćitap za moju kravu, onda nemoj da gledaš ni za svoju“ (tako nekako), tj, ako se nije poštovao Zakon o radu kada su bivši radnici u pitanju, onda ga ne treba poštovati ni za ove novoprimljene. Ali, gde nas to vodi? Samo u još veće bezakonje i nesreću.
Sa druge strane, izgleda da svemu ovome nema kraja ako se ovako nastavi. Zli jezici kažu i to da je u svom finansijskom planu za 2010. godinu novi Sportski centar zatražio čitava 24 miliona dinara SAMO ZA SPECIJALIZOVANE USLUGE (to je nešto malo više od ukupnog ovogodišnjeg budžeta Narodne biblioteke Bor i Muzeja rudarstva i metalurgije – tek poređenja radi). Doduše, u Nacrtu Odluke o Budžetu za 2010. godinu piše da im je za ovu namenu odobreno samo 3 miliona (a za ustanove kulture – sve tri – ukupno 2,5 miliona). Ali, rebalansi uvek ostaju kao mogućnost, zar ne? Barem se do sada često posezalo za ovim rešenjem. Nacrt Odluke o budžetu sam videla svojim očima, a finansijski plan Sportskog centra – nisam, tako da naglašavam da su ovo samo glasine, ali s obzirom na dosadašnje iskustvo – glasine koje pozivaju na oprez.
Ne treba biti naročito vidovit da bi se predvidelo u čijem bi džepu ovaj novac mogao završiti.
Da li je moguće da ovom zulumu i ovom našem haračliji niko ne može da stane na put?
Malčice nade uliva mi sinoćnje pomalo stidljivo istupanje dvojca Balašević-Marković. Verujem da oni, što se njih lično tiče, imaju neki osećaj odgovornosti i da su iskreno nastupili.
Samo, ne znamo šta o tome zaista misle njihove stranke.
Ono njihovo “saopštenje za javnost” liči na dečje reakcije dok igraju fudbal u dvorištu, opominju jedni druge “ne ritaj tu loptu kao magarac, razbićeš prozor”, a onda neko ipak ritne loptu kao magarac, ona odleti u komšijski prozor i razbije ga, a onda se svi razbeže kud koji mili moji uz povike “nisam ja, majke mi”.
Istina se teško može sakriti. Neće svi pristati da budu povučeni na dno. Neki pojedinci će ipak, bilo iz straha, ili pod naletom griže savesti i sopstvene odgovornosti, reći jednom javno zašto smo ostali bez grejanja i zašto su ugašene dve javne ustanove i jedno preduzeće, zašto je toliko ljudi ostalo bez posla, zašto je opštinski budžet prazan, zašto su sva javna preduzeća od vitalne važnosti za grad na izdisaju i zašto jedna stranka, koalicioni partner sa 3 (+1) odbornika u Skupštini u poslednje vreme beleži rast broja članova i drži sve Borane kao taoce.
Neko će morati da razreši ovu situaciju.
Isuviše dugo smo čekali da padne plafon, da se vrh države malo osvrne i na nas “sirote male hrčke”, da se dese epohalne promene u lokalnom DS-u. Ništa od ovoga se nije obistinilo.
Nije mnogo toga preostalo za očekivati.
Ja sam rođeni optimista, ali meni sve ovo uopšte ne sluti na dobro.

Čekajući utorak

Zoran Stanković — Fri, 13 Nov 2009 09:23:46 +0000

Koliko to potpisa Borani moraju da sakupe da bi ih neko ozbiljno shvatio?
LDP je predao 4700, sada sindikat iznova počinje isti posao.
Ne sumnjam da sa svojom infrastrukturom sindikat vrlo brzo može da sakupi i duplo više. Možemo u krajnjem slučaju (ako se ozbiljno pristupi prikupljanju potpisa) da dobijemo i referendumsko izjašnjavanje u roku od nedelju – dve dana.
E sad, šta bi se time dobilo, to je drugo pitanje.
Ljudi koji predstavljaju opštinsku vlast odavno su svesni šta građani misle, ali nemaju nameru da mrdnu guzice iz svojih fotelja. To su jasno i glasno rekli juče sindikalcima na sastanku.
Doduše, nije sasvim jasno da li su Marković i Balašević tamo predstavljali svoje stranke ili vlast, ali nije ni važno.
Izgovor je isti i krajnje neumesan: „Šta vredi da se povučemo kad će svako ko bi umesto nas došao biti u istim govnima?“
Mislim, šta vas to briga, bre?
Pustite vi te priče, morate da idete jer ste pokazali da ne umete. I ne samo zato, već i zato što svakodnevno pravite dodatne gluposti.
Da li vi mislite da niko ne vidi šta se dešava u Toplani?
Ista priča koja se vrti godinama unazad.
Dovede se novi direktor, zaposli još desetak ljudi koji ga prate, a onda polako ulazi i večiti Mirković u priču da štrpne šta već ima da se štrpne. A u Toplani ima šta, nabavka uglja je jedan od najunosnijih poslova u ovoj zemlji, pitajte Palmu ako ne verujete.
A pazite šta su oni smislili i koje ideje prodaju sindikalcima.
Ako sam dobro shvatio, ostala su dva puta po njima.
Jedan je da se klekne pred Sosom kao pred sultanom od Arabije i moli RTB da uplati šta je dužan i drugi, da se natera neko iz Vlade da dođe na sednicu Opštinskog veća pa da se klekne pred njim.
Ja znam da oni praktično i nemaju mnogo izbora, ali znam i to da ni jedno ni drugo neće da donese ništa.
Na njihovu žalost, njima niko ništa neće više da dâ.
Pa ko je lud da više finansira Beoton i ostale Mirkovićeve porodične firme preko njih? To što ovih dana nema koncerata ne znači ništa jer ima bezbroj načina da nas dotični muze. Toplana i nabavka uglja je jedan od najlakših.
Da se vratimo na protest i potpisivanje peticije, mislim da u svakom slučaju ta peticija ne može da škodi.
Mada, ja sam ipak za radikalnije mere tipa kontinuiranog protesta.
Recimo da svakodnevno ispred opštine bude stotinak demonstranata čitavo prepodne a da im se u tri sata pridruže i svi ostali. Ne verujem da bi to moralo duže od tri dana da traje.
A sindikat to može da organizuje.
Dakle, molim da se moj predlog uzme na razmatranje, evo javljam se da prvog dana budem među tih sto. A poznajem još najmanje deset osoba koje bi mi se pridružile.

Rat je bio bolji

Zoran Stanković — Thu, 05 Nov 2009 11:12:52 +0000

A sada je stvarno dosta.
Više se ovako ne može.
12000 stanova kao 12000 kapela.
Možda zvuči patetično, ali to je poređenje koje sam čuo par puta ovih dana.
Napolju sneg, zimska idila jebote, a u stanovima… porodice se stiskaju po čitav dan ispod ćebića, eventualno sede u krugu oko jedne grejalice, raspravljajući kao o najvažnijem pitanju na svetu da li da uključe još jedan kvarcni štap pa „nek` ide život…“.
To, naravno, one porodice gde se deca još uvek provlače bez visoke temperature. Tamo gde su deca već navukla grip (a cifra se opasno približava polovini ukupnog broja dece) više se ne razmišlja o astronomskim računima za struju.
Ja dete više u školu neću da šaljem, ovo je prešlo sve granice.
Majke mi, rat je bio bolji.
Sinoć smo se, inače, okupili u prostorijama LDP-a, bile su pune. Nismo bili samo mi, članovi Odbora, pa čak ni samo članovi stranke.
Neki besni, neki potišteni i ćutljivi.
Dva minuta nam je trebalo da se dogovorimo.
Ovo saopštenje je poslednje saopštenje koje izdajemo pre uvođenja privremenih mera, više zaista nema o čemu da se priča.
Sačekaćemo par dana da vidimo da li će biti reakcija iz Vlade Srbije a onda ćemo pozvati narod da „uzme motke“. Sa navodnicima ili bez, kako ko hoće.
Evo i saopštenja:

Poštovani građani Bora

Opštinski odbor Liberalno demokratske partije smatra da više nema ni razloga ni vremena za objašnjavanje situacije i ubeđivanje sa nosiocima Opštinske vlasti.
Grad Bor je došao do samog dna, građani su izmrcvareni, deca su nam bolesna.
Već dve godine neprestano govorimo kuda nas vodi ova i ovakva vlast.
Situacija u kojoj se nalazimo je posledica krajnje neodgovornosti, nebrige i lopovluka svake vrste.
Upozoravali smo dovoljno dugo sve instance, od Javnog tužioca do svih nadležnih ministarstava i ovo je zaista poslednji put da im se obraćamo na ovaj način.
I nismo upozoravali samo mi, već i 4700 građana potpisnika inicijative za raspisivanje prevremenih lokalnih izbora, kao i Opštinsko sindikalno veće sa svoje strane.
Danas smo se obratili Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu sa zahtevom da se pod hitno uvedu privremene mere i nećemo dugo čekati na odgovor.
Sledeća naša konferencija će biti poziv građanima na proteste, poziv da prestanu da šalju decu u školu i poziv na građansku neposlušnost do ispunjenja zahteva koji su podneti kroz građansku inicijativu.
Ne želimo više da slušamo opravdanja i međusobna optuživanja predsednika Opštine, odbornika u Skupštini i direktora javnih preduzeća.
Više nas ne zanima da li uglja ima za tri ili pet dana, ne zanima nas zašto kasne plate, potrošeni su svi mogući izgovori.
Neka se više ne pojavljuju pred tv kamerama osim ako reše da podnesu ostavke pred građanima čije su poverenje izneverili.
Odgovorni su svi i svi moraju da odu.
Javni sud ih je jednoglasno proglasio krivim, a krivični sud neka tu krivicu raspodeli i odredi kazne.
Ukoliko u međuvremenu neka politička ili bilo koja druga organizacija bude organizovala proteste sa istim ili sličnim zahtevima, članovi borskog LDP-a će se protestima pridružiti kao i svi ostali gnevni građani Bora.

Malopre dobih informaciju da je Opštinsko Veće Saveza Samostalnih Sindikata najavilo proteste za ponedeljak u 14 i 30.
Odlično!
Svakako je bolje da proteste započne organizacija koja nije politička jer ovo odavno više i nije poltičko pitanje, već pitanje golog opstanka.

Evo i saopštenja VSSS-a:

PROTEST! (klik za veću sliku)

A ovako izgleda plakat:

PROTEST! (klik za veću sliku)

Zimsko ljetovanje (III deo)

Zoran Stanković — Mon, 02 Nov 2009 20:22:48 +0000

Već smo onomad preneli šta je Rankić izjavio za TV Pink (da će Opština da plati zimsko ljetovanje ako sindikat ne bude imao para).
Međutim, pogledajte i poslušajte pažljivo početak priloga emitovanog 4. oktobra na TV Bor u kome jasno i glasno kaže da je Opštinsko veće donelo zaključak da to plati. I još kaže kako ovo ne važi samo za zaposlene u javnom sektoru, već i sportiste, učenike…
I sad meni nije jasno, kako to da Opštinska uprava nema taj zaključak (takav odgovor je LDP pisanim putem dobio od načelnice Opštinske uprave. Ima potpis, pečat, sve…)? Kud nestade?
I takođe, kad je Opštinsko veće donosilo takvu odluku, da li je pred sobom imalo ugovor sa vlasnikom vile u kome piše koliko to košta? Valjda nisu tek doneli odluku da plate bez obzira koliko košta?
Koliko je Rankić “dobar” u celom ovom poslu?
Ovako odokativno, s obzirom da se radi o zakupu ekskluzivne vile na moru (deset soba sa po tri kreveta), ja bih rekao jedno 10 000€ po godini zakupa. Ajd recimo da nešto mora i da deli sa ostalim “nosiocima posla”, ali opet… malo li je?
Inače, dok građani Bora idu besplatno na more, treba znati da uglja za grejanje nema, da su u gimnaziji skraćeni opet časovi, da je većina javnih preduzeća u blokadi, da je Direkciji za izgradnju danas isključena struja, a telefoni još pre nedelju dana…
A sada… uživajte malo u lepotama Jadrana:

Zimsko ljetovanje (II deo)

Zoran Stanković — Fri, 30 Oct 2009 09:04:34 +0000

Ako sindikat ne bude imao para da plati brčkanje u moru zaposlenih u javnom sektoru, platiće Opština, naravno – izjavio je Branislav Rankić novinarki TV Pink koja je došla ovde tragom zapanjujuće vesti da Borani u neograničenom broju imaju priliku da provedu besplatno sedam dana u Dobroti kraj Kotora.
Rade Filipović, predsednik sindikata Opštinske uprave je istom prilikom rekao da ako neće Opština da plati, onda će da plati sindikat.
A para, naravno, nemaju ni jedni ni drugi.
Ko je i sa kime potpisao ugovor za sada je nepoznato. LDP je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražio kopiju tog ugovora od načelnice Opštinske uprave, ali ona pojma nema o bilo kakvom ugovoru i zahtev je prosledila sindikatu. Malopre dobih odgovor od nje: „Obaveštavamo Vas da Opštinska uprava opštine Bor ne poseduje nikakav dokumenat koji se odnosi na…“
Ana je već pisala o tome da je sve išlo usmeno, bez ikakvih potpisa, praktično na reč. Oćeš na more – oću – kol`ko komada vodiš? – jedno četiri – OK, u petak u tol`ko i tol`ko dođite ispred Doma i ponesite kupaće kostime.
Nisam ja tip koji baš svuda oko sebe vidi neka sumnjiva posla, ali ovo prosto bode oči.

Realy Rankić

Toliko, da su čak iz Pinka došli da provere na koju foru opština koja nema para za grejanje, šalje ceo jedan grad na more. Takav reality šou ni oni ne mogu da naprave pa taman da se udruže sa Velikim bratom, Survivorom i Beotonom.
Dakle, u čemu je ovde štos?
Nije neophodno da čovek bude Sebastijan Shark da bi sklopio kockice.
Jedan od dvojice sa početka teksta (potpuno je nevažno koji od njih – odgovornost je ista) je sklopio deal sa nekime ko ima vilu u Dobroti, ali nije mogao sam da izvede ceo posao.
I onda su smislili najlogičniju varijantu. Sindikat organizuje, a humanitarna ustanova pod imenom opština Bor – plaća.
Stara je priča da podela odgovornosti uglavnom znači da na kraju niko nije odgovoran.
Koje pare su u pitanu je nepoznato, kao što je nepozant i broj Borana koji su u proteklih mesec dana išli na more, niti koliko ih će tek ići. Ali je činjenica da su mogli svi da su hteli. Dobro, ne baš svi, ali po 40 Borana nedeljno sve dok ima zainteresovanih.
Od jutros mi se vraća film u glavi i kao da se sećam nekog priloga na TV Bor o tome i sve mi se nešto čini da sam lično Rankića čuo kako objašnjava da je Opština rešila da omogući građanima sedam dana odmora na moru. Ono kao, male plate, pa da ljudima pomognemo, red je…
Ako nisam to sanjao noćas, onda je jasno da se otpočetka radi o koordinisanoj akciji i ovo bajagi preuzimanje obaveza plaćanja između Opštine i sindikata je čisto foliranje i pokušaj da se zametu tragovi.
Na njihovu žalost, nema od toga ništa ovog puta.
Račun će doći na naplatu kad – tad, a Rankić je tu još mesec dana. Ili koji dan duže ili kraće.
Ko god da dođe na njegovo mesto, ne verujem da će se usuditi da plati nešto ovakvo.

Zaposleni u javnom sektoru plaćaju za nesposobnost i nepoštenje koalicije na vlasti

Ana Janković — Sun, 20 Sep 2009 00:02:28 +0000

U prethodnih mesec dana opštinska vlast donela je nekoliko odluka koje su uznemirile, ali i podelile građane Bora na one koji podržavaju preduzete mere i na one koji smatraju da sve to neće doneti ničega dobrog i da se nagomilani problemi ponovo rešavaju preko leđa građana. Gašenje dve javne ustanove (Sportski centar i Centar za kulturu), kao i likvidacija Javnog preduzeća Štampa, radio i film, protekli su bez mnogo buke. Nije bilo očekivanih protesta, niti bilo kakve druge akcije koja bi ukazala na štetnost ili opravdanost poslednjih skupštinskih odluka. Oglasili su se jedino članovi Veća Saveza samostalnih sindikata Opštine Bor – predstavnici sindikalnih organizacija javnih preduzeća i ustanova, optužujući lokalnu vlast za ishitrenost ovako ozbiljne odluke, ali i za brojne propuste i nepoštovanje važećih zakona. O uzrocima, ali i posledicama, za čitaoce E-stava razgovarali smo sa Dragišom Trujkićem, predsednikom Veća Saveza Samostalnih sindikata Opštine Bor.

*Čini se da je sindikat shvatio da politička situacija direktno utiče na položaj zaposlenih. Prvenstveno zaposlenih u javnom sektoru, ali posredno i na sve ostale zaposlene u privredi.
Da li je ta ocena tačna? Kako na to gledate Vi, a kako ostali čelnici sindikata u Boru? Kako se branite od optužbi da se sindikat meša u politiku?

Dragiša Trujkić

Nije normalno da politička dešavanja (udruživanja ili razdruživanja pojedinih stranaka, odnosno stvaranja koalicija), utiču na život građana, rad javnih preduzeća i ustanova, a samim tim i na položaj zaposlenih – ali je to u Boru, nažalost, tako.
Verujem da Bor nije usamljen slučaj i da postoje i drugi gradovi gde se zanemaruje stručnost i na prvo mesto stavlja politička pripadnost. Razlika između Bora i ostalih sredina se ogleda u tome što su se u Boru okupili ljudi sumnjive prošlosti, odnosno, ljudi sa najgorim mogućim „političkim“ pedigreom, kojima javna preduzeća i ustanove služe za „pranje“ novca.
Sindikat je morao delimično da uđe i u neka politička dešavanja (rasprave na sednicama Skupštine Opštine Bor, lobiranje kod određenih institucija i slično), da bi pre svega radnicima zaštitio radna mesta i pravo na rad i zaradu. Trudili smo se da maksimalno budemo nezavisni i samostalni u tom delu i da naš rad bude fokusiran na socijalnu dimenziju.
Nije prvi put da se upuštamo u obračun sa ljudima koji vode opštinu, pomenuću samo neke primere: u vreme predsednikovanja Dragana Veličkovića, organizovali smo masovne proteste zbog toga što je opštinsko rukovodstvo htelo da poveća cenu grejanja i da time „ispegla“ nabavku nekoliko hiljada tona nekvalitetnog uglja (bukvalno prašine i blata) i da pritom sve to svali na leđa korisnika u vreme kada je prosečna zarada u Opštini Bor bila oko 17 hiljada dinara, i kada bi, da je ovo poskupljenje prošlo, za grejanje dvosobnog stana trebalo izdvojiti oko 6 hiljada dinara. U vreme prvog mandata Branislava Rankića, nekoliko puta smo blokirali zgradu Opštine Bor autobusima „Borprevoza“, zbog nepoštovanja potpisanih sporazuma i neisplaćenih zarada u ovom preduzeću, uz podsećanje da je Rankić svoju kandidaturu i pompezno najavljivanu „vladavinu“ i započeo u „Borprevozu“, obećavši radnicima u tom momentu „kule i gradove“. Dobili su jedino to da je Rankićev Upravni odbor poslao ovo preduzeće u stečaj. Dok je Srđan Marjanović bio na čelu Opštine Bor, više puta smo bili prinuđeni da protestujemo i sprečimo razne estradne manifestacije koje su opštinsku kasu trebalo da koštaju više desetina, a neke čak i stotinak hiljada evra (koncerti Zdravka Čolića i Željka Joksimovića, proslava Nove godine, itd.).
U novom mandatu Branislava Rankića ponovo „ratujemo“ i pokušavamo da sprečimo da on i njegovi „sateliti“ sopstvenu nesposobnost „izleče“ preko leđa zaposlenih u javnom sektoru.
Iz svega do sada izloženog, vidi se da u radu sindikata nema politike. Da sve ovo nismo radili, ko zna gde bi završila Opština Bor i šta bi se desilo sa opštinskom kasom. Jedina želja nam je bila da sprečimo kriminal i upropašćavanje preduzeća.
Da smo bili u pravu, vidi se upravo na primerima javnih ustanova Sportski centar i Centar za kulturu, kao i JP ŠRIF, koji su bili epicentri lopovluka.

*Šta se dešava sa najavljenim dolaskom ministra Ljajića i “radne grupe” koja bi preispitala odluke SO Bor o likvidaciji/gašenju dve ustanove i jednog javnog preduzeća? Da ne bude kasno, jer postoje indicije da će već na narednoj sednici biti novih sličnih odluka?
Sastanak sa ministrom Rasimom Ljajićem je dogovoren i mi očekujemo da do toga dođe u najskorije vreme. Sastanak nije zakazan samo zbog gašenja ovih firmi, nego su tu i problemi “Samačkog smeštaja”, “Lak žice”, nepovezan staž u preduzećima koja nisu dočekala privatizaciju ili su raskinuti ugovori, kao što su “Centroistok” i “Sloga”, otpuštanja u pojedinim preduzećima, a naravno i ovo što se dešava u Opštini Bor i eventualno uvođenje privremenih mera i sprečavanje haosa u gradu. Očekujemo da do sastanka dođe najkasnije do kraja septembra.

*U Vašim nastupima se oseća ogorčenost i spremnost na odlučnije poteze. Da li uopšte postoji jedinstvo u sindikatu i da li je moguće organizovati ozbiljnije proteste zaposlenih? Koji bi bio cilj takvih protesta?
Svako ko je normalan čovek i građanin i treba da bude ogorčen zbog svega ovoga što se dešava i što ga okružuje. Ja sam uvek bio spreman da se uhvatim u koštac sa svim problemima i sa svima koji ne rade u korist građana i zaposlenih u Boru, ali mora se znati i to da se u sindikatu odlučuje kolektivno i da se često za pojedine odluke ne pitam samo ja, već Opštinsko veće sindikata. Jedan od mnogih problema je i taj što među sindikalnim aktivistima imate i ljude koji su članovi pojedinih stranaka, pa i oni sami balansiraju. Naravno, tu je i strah kao veliki problem, ali i lakovernost mnogih zaposlenih koji veruju u to da će, ako ćute, biti baš ti koji će ostati na poslu i koji će biti u povoljnijem položaju u odnosu na ostale u preduzeću ili ustanovi. To su sve problemi koji onemogućavaju jedinstvo i solidarnost i koji nas sprečavaju da se odlučnije obračunamo sa svima onima koji ne rade u interesu grada i građana.
Moguće je organizovati ozbiljne proteste i mislim da će se to i desiti i bez sindikata ako se bude nastavilo sa gašenjem preduzeća i sa otkazima, odnosno kada problemi budu nadvladali strah kod zaposlenih.
Cilj tih protesta bi svakako bio sprečavanje zloupotrebe vlasti i sprečavanje stvaranja socijalnog haosa.

*Verujete li u to da će nakon formiranja novih ustanova i novog preduzeća, umesto ovih ugašenih/likvidiranih, radnici biti primljeni po zakonu?
Mislim da u to ne veruju ni oni koji pominju takvu mogućnost. Mi se u sindikatu trudimo da nadležnima nametnemo određene kriterijume po kojima bi se formirale nove ustanove i novo preduzeće, ali se bojim da će praksa biti ista kao i do sada, kao i rezultati, odnosno da ćemo posle nekog vremena ponovo “peglati” gluposti i zloupotrebe koje će ljudi na vlasti u međuvremenu učiniti.

*Javnost u Boru je posebno uznemirena po ko zna koji put najavljenim problemima u snabdevanju toplotnom enegijom, tj. mogućnošću da grejna sezona počne sa zakašnjenjem ili da grejanja uopšte ne bude. Ide se dotle da se zbog velikih dugovanja Javnog preduzeća Toplana, koja se približavaju ukupnoj vrednosti kapitala ovog preduzeća – najavljuje stečaj i novo otpuštanje radnika. Pre par dana održan je i zbor zaposelnih u Toplani. O čemu je bilo reči?
Problemi u Toplani su veliki, ali ne i nerešivi. Oni se mogu rešiti, ali ne bez pomoći države. Ja sam bio jedan od retkih koji je upozoravao da izdvajanje Toplane iz sistema Rudarsko-topioničarskog basena Bor nije dobro rešenje – i to se obistinilo. Tada su me osuđivali sa svih strana, i iz Opštine, i iz Vlade, a nažalost i iz sindikata.
Sastanak sa zaposlenima u Toplani je održan pre svega sa ciljem da se zaposleni upoznaju sa situacijom u preduzeću, sa mogućnošću da i oni prođu kao i ove dve ustanove i preduzeće, koji su ugašeni, odnosno likvidirani, ali i da se zaposleni pripreme na eventualni „rat“ sa opštinskom vlašću i poslovodstvom preduzeća, ukoliko se dođe u situaciju da i oni budu kolateralna šteta nečije nesposobnosti i nepoštenja.
Nisu zaposleni u Toplani krivi ni za loše grejanje, ni za negativni saldo u firmi, ali su zato žrtve lošeg imidža koji ima njihovo preduzeće, za šta su odgovoni neki drugi ljudi.

*Sve češće se postavlja i pitanje viška zaposlenih i u ostalim javnim preduzećima i ustanovama i Opštinskoj upravi. Da li to znači još otpuštanja i povećanje broja nezaposlenih u Boru?
Za sindikat ne postoji višak zaposelnih. Za nas su svi zaposleni, članovi sindikata, u tom smislu jednaki. Tako je po definiciji, ali je stvarna situacija sasvim drugačija. U mnogim preduzećima i ustanovama, Opštinskoj upravi, ljudi su politički zapošljavani, nisu poštovane sistematizacije radnih mesta, nisu poštovane potrebe tih preduzeća i ustanova, zanemarivano je ograničenje mase novca za isplatu zarada i sada, kada smo se našli u velikim problemima, isti oni koji su i napravili probleme, hoće da ih rešavaju, odnosno da sebe prikažu kao spasioce i pride sve to rade na jedan veoma ružan i nehuman način.
Pojedina ministarstva će sigurno posegnuti za rešenjem koje se zove „socijalni program“, a mi ćemo se truditi da što skuplje prodamo svoju kožu.

*Ovih dana najavljuju se i održavaju koncerti ispred Sportskog centra. To izaziva izvesne nedoumice, s obzirom na to da je ova javna ustanova ugašena, a nije formirana nova. Kako je to moguće? Ko plaća ove koncerte?
Likvidacija/gašenje preduzeća/ustanove podrazumeva zabranu potpisivanja ugovora za nove poslove, sve do trenutka dok se finansijski ne konsoliduje i ne isplate se poverioci (po Zakonu o privrednim društvima). Pretpostavljam da je organizacija ovih koncerata odrađena uz pomoć pojedinih sponzora, na šta ukazuju plakati kojima se ovi koncerti reklamiraju. Tako je moglo biti rađeno i do sada, odnosno da se za koncerte i estradu ne troši novac iz opštinskog budžeta, već ili da se obezbede sponzori ili da se naplaćuju ulaznice.

*Nakon gašenja/likvidacije dve ustanove i preduzeća, ukazali ste na brojne nepravilnosti i nepoštovanje zakona. Šta je sindikat preduzeo i šta je, po Vašem mišljenju, bilo presudno da opštinska vlast na prečac, bez konsultacija sa reprezentativnim sindikatom, preduzme ovako drastične mere?
Bilo je propusta kod donošenja ovih odluka, određivanja likvidacionih upravnika i kod prijave sudu i Agenciji za privatizaciju, ali je to, nažalost, u međuvremenu otklonjeno, tako da sada imamo veoma malo prostora za delovanje.
Ono što nije dobro je to što su jedine žrtve ovakvog rešenja upravo zaposleni i opštinska kasa, odnosno, ceh za tuđu nesposobnost, lošu politiku i lopovluk i razne „koalicione dogovore“ plaćaju zaposleni koji ostaju bez posla i bez zarada, a sve se to svaljuje na ionako praznu opštinsku kasu.
Po mom mišljenju, odluke su donete da bi se, pre svega, sakrile mahinacije koje su lokalni moćnici radili, kao i da bi se, na prljav i perfidan način, smanjio broj zaposlenih, kao i da bi se prevarili poverioci. Međutim, rezultat je nešto sasvim drugo – zaposleni su ogorčeni i postaće veoma brzo ljuti protivnici svima onima koji vode opštinu i na nekim budućim izborima će se žestoko osvetiti svima koji su krivi za njihovu nesreću.
Isto tako, poverioci će se, umesto od prodaje imovine (tako kaže zakon), namiriti iz opštinskog budžeta i onda će se svi koji zavise od tih para, bilo kao građani, bilo kao zaposleni u javnom sektoru, naći u još većim problemima.
Sindikat je zaobiđen u svemu ovome pre svega zato što su preduzete „mere“ paravan za mutne radnje i da bi se izbegla isplata otpremnina zaposlenima u ovim ustanovama i preduzeću.

Ana Janković
Zoran Stanković