Nekada, Bor je bio grad.

Mogao je do 2000.godine postati i prestonica Istočne Srbije. Nije.

Gramziva politika, njeni eksponenti – političari i direktori nisu doneli vidniji napredak.

Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.

(preuzeto sa bor-sve.net)

Umesto moćnog oslonca, država je dobila još jedno breme.

Bor je danas “grad u nestajanju”.

Ponižen narod.

Gladan grad.

Izgubljena nada.

Grad, koji su političari koristili kao poligon za vežbanje svojih naratorskih sposobnosti pričanja bajki. Kad se vežba završi, ostajali su Borani, kao nemi slušaoci, svesni po ko zna koji put da bajke ne postoje.

Ipak, na sceni je danas pravi “bućkuriš”. Novo, do sada neviđeno.

Danas Borom upravlja interesni mix! – onih, koji su do 2000.godine, promašenim investicijama uništavali ovaj grad i RTB, i onih koji su od 2000.godine bili u vlasti, ali bez pozitivnih rezultata po ovaj grad.

Kada se udružuju interesi, onda je “istorijsko pomirenje” sasvim normalna stvar?

Normalno je da, onaj ko je do 2000.godine bio na čelnim pozicijama RTB Bora, i u konkurenciji za Ginisa, zbog pada proizvodnje, danas bude na čelu ovog preduzeća.

I tada, i danas rezultate osećaju Borani.

Deset godina su socijalisti finansirali ratove i svoj opstanak na vlasti, upravo pljačkajući ovaj grad. O tome bi, bar kroz pripovedanje mogao da govori današnji generalni direktor RTB Bora.

Upravo je on do 1990.godine bio tehnički, a od 1990.g do 2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.

Ovaj istorijsko ekonomski mix ima zajednički brojilac.

Dok su oni do 2000te, pod firmom državnog interesa u sankcijama, promovisali bakar kao sredstvo plaćanja umesto dolara/marke, dotle su drugi (oni od 2000) svesno ostavili RTB Bor bez prave državne podrške i jasne strategije.

Kada nema plana, caruje korupcija, i u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša.

Sa druge strane, nešto se i razvijalo u poslednjih deset godina. To je Borsko groblje.

Istina o kojoj se ćuti, a koja je zajednički imenilac i jednih i drugih. Prosečan životni vek u ovom gradu je 47 godina. Ovde je počinjen zločin prema prirodi i ljudima.

Svačega se ovaj grad naslušao i nagledao – prodaje, rasprodaje, investitora u pokušaju, ministara i njihovih obećanja.. Deviza je bila da bakra nema, a kad je tako, onda nema ni posla.

Kad nema posla, onda treba početi sa razvojem drugih delatnosti.

Upravo oni koji su se slagali sa takvom politikom, danas imaju svog predstavnika – čelnog čoveka RTB Bora. Isti, pričaju sasvim suprotnu priču, najavljujući podršku RTB Bor.

“..Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse..” (ministar i potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić).

Podrška se, međutim ne ogleda u investiciji u infrastrukturni objekat čiji kapaciteti teško da će biti uposleni. Topionica koja će se graditi u naredne 3 godine neće imati šta da topi.

Podrška treba da se ogleda prvo u jasnom planu, šta se sa RTB Borom želi.

Ovako ne može da se ne postaviti pitanje da li se, opet diže spomenik pogrešnoj politici ili bolesnim ambicijama?

RTB Bor je važan poslovni sistem, ne samo za Bor, već i za region.

U javnosti je godinama pravljena medijska slika da ovu kompaniju treba zatvoriti. Pogrešnim bojama slikana, slika je urađena na lošem papiru, a od trećerazrednog slikara.

U Boru ima bakra, kao i drugih plemenitih metala.

Žalosno je da još uvek niko, do danas (ne računajući veliku studiju Svetske banke) nije pripremio realnu sliku o Boru, odnosno njegovim potencijalima i ležištima. Da jeste, onda bi se svih ovih godina “podrška” ogledala u ulaganju u rudarstvo. Jer, bez toga..džaba topionice..

Istina, rađene su studije za Bor, ali nisu dale rezultate.

Neke su rađene “reda radi”.

Neke su bile nerealne, poput one koju su kreirali Vlada i Poslovodstvo RTB Bora (2002), prema kojoj bi Vlada dodatno morala da obezbedi 120 mil $ za pokrivanje gubitaka..,

Neke su namerno “ćušnute” u zaborav, kao što je bio slučaj sa studijom Svetske Banke (2004). Tih godina RTB Bor je godišnje gubio 45 mil $.

Upravo je ova studija potvrdila da u Boru ima bakra, pre svega unutar velikog nalazišta Borska reka.

Novo nalazište Borska reka može osigurati budućnost i eksploataciju u narednih 100 godina. Bogatstvo se procenjuje na 1.05mlrd tona rude, odnosno 4.5 mil tona katodnog bakra, 78t čistog zlata, 1300t srebra i oko38 hilj t skupocenog molibdena. Profitabilno se može iskorišćavati I pri ceni bakra koja je ispod 2300$/t (treba podsetiti da je u toku prethodnih godina bila i preko 7000$..)

Samo iz ovog nalazišta moglo bi se zaraditi oko 30 mlrd $, uz najavljenu prosečnu cenu za 2010.godinu, između 5500 i 6000 $/t.

Kad radi RTB Bor – grad živi. Kad ne radi RTB Bor – grad nestaje.

Ako je ovo poznato, kako nazvati ponašanje istih koji su bili u toku prethodnih deset godina, i onih koji su danas? Ne pokrenuti priču oko Borske reke! Opet je prevagnula politika „Dr Džekila”.

Ne treba licitirati sa razlozima.

Na koji god se pomisli tačan je, ma koliko nemoralan bio.

Deset godina Bor, i Srbija slučaju priče o mogućim i nemogućim strateškim partnerima – od zainteresovanosti srpskih biznismena, Dajmlera za preradu šljake, kupovine od strane rumunskog Kupruma, pa Ateka.. Niko od ministara koji su se time bavili, od ministra energetike, privrede i privatizacije, ekonomije, finansija..nisu položili račune, ili bar objsnili “epohalne” izjave, odnosno razloge neuspeha.

Danas je aktuelna izgradnja nove topionice.

Nije najmodernija tehnologija, kako se upinju da kažu. Daleko od toga da je loša i ova, druge generacije. Moći će da prerađuje 400 hiljada tona koncentrata!

Kapacitet nije mali, a ako ne bude razvoja rudarstva, onda će se delom u topionici topiti tuđi koncentrat, a delom će kapaciteti ostati neuposleni. Rezultat su sigurni gubici.

Samo uravnotežen razvoj rudarstva i metalurgije daje pozitivan rezultat!!

Da li je potrebno još deset godina pa da se shvati i ova jednostavna rečenica?

Da ne govorimo o nepromišljenim izjavama da će se otpisati dug koji RTB Bor ima za utrošenu energiju!!!

Lucidnost „dr Džekilske politike”.

Da bi se nerealni i megalomanski ciljevi postojećeg rukovodstva RTB Bora ispunili, u vidu dostizanjaproizvodnje od 80.000 t katodnog bakra iz spostvenih koncentrata, potrebno je u narednih 6-8 godina investirati dodatnih 600 mil $.

Kako god da se krene, stigne se do starog – novog, današnjeg generalnog direktora RTB Bora.

On se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najveće gubitke u poslovanju. Pravi greške za koje više nema manevarskog prostora, a Vlade Srbije mu daje podršku.

To igranje sa brojkama je postala praksa u Srbiji.

Nešto slično je radio i prethodni generalni direktor NISa, slaveći dobitak, pa onda jedan iznos gubitka pa drugi..a sve u par meseci…

“Copy Paste” uradio je i gen direktor RTB.

U roku od nekoliko meseci (dec 2009 do maja 2010) najavio je gubitak od 37, pa 47 mil $.

Već mnogo.

A potom se videlo da je ukupan gubitak za 2009.godinu, u stvari 86.5 mil dolara!!!

To je 2.33 puta više od onog koji je objavio dec 2009.godine.

“..tačno je da je RTB prošle godine zabeležio gubitak od 86.5 miliona $. Ali od te sume čak 35 mil $ otpada na finansijsko poslovanje. Konkretno reč je o gubitku na kursnim razlikama i kamatama na aranžmane koji su sklapani DO 2000.godine. I na taj gubitak ovaj menadžment nije mogao da utiče!!!” (RTB Bor, pom generalnog direktora Mira Antić)

Dobro, a ko je bio direktor i u vrhu menadžemnta do 2000.godine?

Današnji generalni director RTB Bora.

Danas RTB Bor upravo ima visok gubitak jer plaća kamate na promašene investicije i loše kredite, koje je današnji čelni čovek kompanije, davno zaključio..

Bio je od 1990-2000.godine direktor Rudarskog basena Bor.

Nekada Šainovićev, danas Dinkićev kadar.

Za šta se tada otimao Šainović, a danas Dinkić?

“..Protiv Spaskovskog je tokom 2002. i 2003. godine policija podnela više krivičnih prijava zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja, nesavesnim radom i falsifikovanjem, u više navrata oštetio RTB za više stotina hiljada tadašnjih maraka.

Tužilaštvo u Boru je 7. avgusta 2003. godine podiglo optužnicu protiv Spaskovskog zbog sumnje da je pribavio imovinsku korist od 200.000 dinara na štetu rudnika.

Protiv Spaskovskog je bio vođen jedan sudski postupak, ali je on oslobođen optužbe.

Nakon političkih promena 2000. godine Spaskovski je pristupio Socijaldemokratiji, a sada je, prema nezvaničnim informacijama, član G17.

izvor” Beta

Za period od 10 godina direktovanja 1990-2000.godine uspeo je da smanji proizvodnju bakra za 67% (1990.godine bila oko 105 hilj t/g, a 2000.g, ispod 35 hilj t).

Čuven je njegov investicioni poduhvat, u iznosu od 120 mil $, gde je sve čega se dotakao bio promašaj. Od otvaranja rudnika Cerovo, koji nije bio rentabilan,.. do izgradnje sistema za transport jalovine koji je bio napravljen za transport 420 mil t jalovine!

Za 10 godina je prevezao oko 2.5% jalovine.

Ipak, to je impresivna građevina od čak 3600 tona čelika – taman koliko i neki spomenici.

Ako je tačno da je (Prvim socijalnim programom iz 2002.godine) uzeo otpremninu (8600€) i time se obavezao da do 2012.godine neće biti u RTB Boru (a tada bi bio i u penziji), njegov dolazak na čelo RTB Bora već 2008.godine, je nemoralno i nedopustivo sa stanovišta onih koji su ga postavili.

Selektivno – dopustivo, ili Selektivno – nedopustivo?

U gradu u kojem je nezaposlenost preko 30%, uposlio je kao pomoćnika, invalidskog penzionera!

“Investicija u ovaj rudnik je investicija u budućnost, jer će ovde biti posla za nove, mlade inženjere, nove radnike i verujem da će ovo podići čitav region Istočne Srbije” (potpredsednik Vlade I minister Mlađan Dinkić).

Ako je tačno, da je pomenuti „penzioner” u suvlasničkom odnosu u kompaniji, koja slovi za najoštrijeg konkurenta RTB Boru, onda su moguća samo dva razloga.

Ili je došlo do gubitka pamćenja, ili je upravo to i bio cilj?

Ipak, promene koje je uveo direktor RTB Bora nisu nevidljive. On ih je doduše i obećao, još 2008., kada je postavljen.

Odnose se npr., na postojanje posredničke firme, kod recimo prodaje plavog kamena jednom od vodova u Srbiji. Kako je posrednička firma vezana za nekada jakog SPS čelnika, možda je direktor samo spojio lepo sa korisnim – rad sa prijateljima.

Ekonomska opravdanost ovakvih poslova za RTB Bor, ostaje nepoznata veličina.

Takođe, modernizovani su i usavršeni putevi odlaska zlata iz zemlje.

Ranija zaostala, primitivna praksa je bila oličena u izbegavanju obaveza prema Narodnoj banci Srbije. Nije se predavala sva količina zlata, već se prouzvodio zlatni cijanid, a potom izvozio. Neki sa na tim krilima izgradili imperije u Srbiji..

Danas čujemo da je došlo do smanjenja proizvodnje zlata za 64% i srebra za52% u 2009.godini u odnosu na prethodnu. Ništa neobično, rekli bi svi. Godinama nas ubeđuju da je Bor siromašan… Da li je baš tako?

Na jednom od rudnih mesta postoje dva kvaliteta rude. Onaj boljeg kvaliteta se pretapa u borskoj topionici. Onaj drugi, prljav i lošeg kvaliteta ali sa bitnim procentom plemenitih metala se topi u topionici kompanije Glencore u Kazahstanu.

Za taj posao, ovoj švajcarskoj kompaniji RTB plaća 1. uslužno pretapanje, i 2. penale za asren, živu i kadijum.

Glencore dobija proizvod u vidu zlata, srebra, bakra olova i cinka.

RTB Bor na 3 godine treba da dobije 17 mil $.

Preglednost, javni pozivi..i slične stvari…ne postoje.

Moderno, nema šta. Dr Džekil bi bio ponosan.

Možda se u doba kolonijalizma tako i poslovalo. Ovo je 2010.godina.

Na kraju, kakvi su rezultati rada novog poslovodstva RTB Bora?

Smanjenje proizvodnje katodnog bakra za oko 3.5%, viši troškovi proizvodnje od prosečno ostvarene cene na tržištu za blizu 70%, istorijski visok gubitak, stalna nelikvidnost…

Današnji „davaoci podrške” vide rešenje u izgradnji nove topionice, uz garancije Vlade Srbije.

Nije sporno da je potrebna.

Ipak, prevelikog kapaciteta, ona će biti nerentabilna. Zaboravlja se da u Evropi već postoji višak kapaciteta topionica, te je teško napraviti topionicu koja bi bila konkurentna.

Uz opremu koja se kupuje sredstvima Fonda za razvoj Srbije, podrška je blizu 160 mil €.

Da li je Odluka o kupovini rudarske opreme na odobren kredit ekonomski opravdana u uslovima kada RTB Bor permanentno pravi gubitke u poslovanju na nivou od oko 50 mil $/god? Sredstva za kupovinu opreme su obezbeđena od budžetskih korisnika, a ne iz komercijalnog kredita.

Čak i sa kupovinom rudarske opreme za nivo od 27 mil €, nije moguće dići nivo proizvodnje katodnog bakra u RTB Bor na nivo od 50 hilj t/godišnje, u roku od 3 godine, odnosno do završetka izrade nove topionice.

Gubici koje će u tom periodu beležiti RTB Bor meriće se desetinama miliona dolara..

Država će otplaćivati gubitke iz tekućeg poslovanja, kao i dugove za kupljenu opremu i za izgradnju nove topionice.

A, manje od polovine onog što se daje kroz „podršku” bilo je dovoljna da se završe istražne radnje vezano za ležište Borska reka, i krene u rad i eksploataciju, na primer. Sećate se….

To je politika Mr Hajda.

Hoće li u narednim godinama najprometnija ulica u Boru biti u magli, smogu, mračna i bez ljudi već u 21h, nije poznato.

Ali je jasno da svakoj politici jednom dođe kraj, pa i politici „dr Džekila”.

Zorana Z. Mihajlović Milanović

Sosa, pre i posle KZŠ

Zbog toga se stručno i argumentovano treba osvrnuti na dosadašnji tok izjava koje je VD gen. dir RTB Bor Blagoje Spaskovski davao u vezi planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje u RTB Bor. Hronološki gledano, karakteristične su izjave sa tri konferencije za štampu, i to:

- Na konferenciji za štampu održanoj mesec dana posle svog postavljenja, tj. 26.11.2008. god. izjavio je: „Selektivnim otkopavanjem rude (one sa manje jalovine) koja donosi veći prihod, smanjivanjem troškova prema svetskim uzorima, preraspodelom radnika, novim menadžmentom, stručnim a i naučnim pristupom problemima, RTB će nastojati da posluje sa znatno manjim gubicima … već u januaru očekuje se proizvodna cena tone borskog bakra ispod 4.000 dolara“ (vidi prilog br. 1).

- Na konferenciji za štampu od 28.12.2009. god., neposredno po dobijanju priznanja Privredne komore Srbije za proizvodne i razvojne rezultate u 2009. god. izjavio je: „U 2009. god. je dato 130 % više rude i 122 % više bakra, ali sa 22 % manje sadržaja bakra u rudi. Bolje angažovanje, organizacija, ozbiljniji pristup poslu. Troškovi su skinuti za 30 % u cenovnom delu, uz osudu ekipe iz prethodnog perioda, uz naponmenu da im je trećinu prihoda pojeo vakuum. Na konstataciju novinara da ima informaciju da se: „Pominje gubitak u 2009. god. od 37 miliona USD, dobio je odgovor: Nemamo završne podatke, ali to je bio planiran gubitak“ (vidi prilog br. 2).

- Na konferenciji za štampu 01.04.2010. god., par dana posle izjave Ivana Grbina o prijavljenom gubitku od 45 miliona USD, izjavio je: „Planirani gubitak u 2009. god je bio 46 miliona USD, a ostvareno je 45 miliona USD“.
To je obrazložio na sledeći način: „Gubitak u u odnosu na 2008. god. je 7 % manji. Bio je tačno 48,101.000 USD. Na gubitak je veliki uticaj imalo povećanje raskrivke u odnosu na 2008. god. Investirano je 11.712.000 USD u raskrivku iz sopstvenih izvora. Na loše nasleđenim gumama napravljen je gubitak od 1 milion USD. U 2009. god je uloženo u remont proizvodnih kapaciteta:

- Faza II za transport rude u Majdanpeku,
- Sitara u Majdanpeku,
- Remont u topionici i
- Radovi na jalovištu flotacije RBB

To je ukupno iznelo 5.300.000 USD. Da je ostvaren sadržaj kao u 2008. god. RTB bi imao 12.912.000 USD više. Zbog nižeg sadržaja gubici iznose 11.677.000 USD. Zbog niže cene bakra, skoro za 30 %, gubitak je 9.992.000 USD.
Po osnovu navedenog, računajući i investicije, ukupni gubici iznose 54.224.000 USD, odnosno za toliko bi prihod bio veći. Ako bi se od te cifre odbio prikazani gubitak od 45 miliona USD, RTB Bor bi imao dobitak od 6.307.000 USD. Da je bilo sadržaja i da se nije trošilo na raskrivanje i investiranje, tj. ulaganje u budućnost, poslovanje bi bilo pozitivno za 6.307.000 USD. No, i pored toga, rezultati su bolji od onoga što je planirano i bolji od onoga što je u prethodnoj godini ostvareno. Sve je pozitivnije od od plana iz prethodne godine. Trend ide na gore“ Na pitanje novinara: „ Koliki se gubici očekuju u 2010. god?“, odgovorio je: „Očekuje se gubitak ispod ili oko 20 miliona USD“ (vidi prilog br. 3).

Pisac ovoga teksta je izvršio stručnu analizu poslovanja RTB Bor u 2009. god., koja je pokazala sledeće parametre:

1. U 2009. god. proizvedeno je 17.137 t katodnog bakra, 588 t manje nego 2008. god., kada je proizvedeno 17.725 t.
2. Ostvareni su troškovi proizvodnje od 8.403 USD/t, koji su bili za 3.443 USD/t viši od prosečno ostvarene cene bakra na tržištu, tj. 4960 USD/t i za 4.403 USD/t viša od najavljene i planirane cene koštanja za 2009. god, tj. 4.000 USD/t.
3. Ostvaren je gubitak u poslovanju od 59.002.691 USD. Ovaj gubitak će se pojaviti kada se APR prijavi konsolidovani finansijski izveštaj poslovanja RTB Bor za 2009. god.

Pisac ovog teksta je, na osnovu dosadašnjih praćenja ostvarenja relevantnih parametara proizvodnje, za 2010. god. predvideo:
1. Proizvodnju katodnog bakra od 19.500 t umesto planiranih 26.000 t.
2. Ostvarenje troškova proizvodnje od 8.403 USD/t (kao u 2009. god.), za 2.103 USD/t više od planiranih 6.300 USD/t.
3. Ostvarenje gubitka u poslovanju od 36.785.500 USD u slučaju da se ostvari proizvodnja predviđenih 19.500 t, a ako bi se ostvarila zaplanirana proizvodnja bakra od 26.000 t, gubitak bi izneo čitavih 50.678.000 USD.

Zaključak: Blagoje Spaskovski je došao u RTB Bor, posle šest godina „izgnanstva“ na krilima tvrdnji da je u kompaniji za to vreme stvoren javašluk, usled ćega su troškovi proizvodnje neopravdano porasli, da je tehnološka i radna disciplina ispod svih kriterijuma, organizacija rada haotična, produktivnost niska, radnici nezapošljeni, stručnjaci needukovani itd. Zatim je na konferenciji za štampu 26. novembra 2008. god. najavio beskrupuloznu borbu za poboljšanje ostvarenja parametara proizvodnje i kao posledicu takvog pristupa, već u januaru 2009. god. najavio cenu koštanja katodnog bakra od 4.000 USD/t. Zatim je, krajem 2009. god., videvši da od najavljenih obećanja nema ništa, krenuo u „friziranje“ parametara proizvodnje. Tako je u prijavi za nagradu Privredne komore Srbije prijavio da je u 2009, god, ostvarena proizvodnja od 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina, 22 % više nego u 2008. god., a da su troškovi proizvodnje smanjeni za 30 %. Nagrada je 24.decembra 2009. god. na osnovu takve prijave i dodeljena, a na konferenciji za štampu, samo par dana kasnije, 28. decembra VD gen, dir. RTB Bor je tek na pitanje novinara posle konferencije, priznao gubitak od 37 miliona USD. Na istoj konferenciji je izjavio da je u planu za 2010. god. zaplaniran gubitak od 14. miliona USD. Zatim je, posle izjave predsednika UO RTB Bor, na konferenciji za štampu 01.04.2010. god. priznao da je ostvareni gubitak RTB Bor za 2009. god. 45 miliona USD, ali da je to manje za milion USD od planiranog, tj. 46.miliona USD. Zaboravio je da je na konferenciji za štampu 26.novembra 2008. god. izjavio da će več u januaru 2009. god. cena koštanja proizvodnje bakra biti ispod 4.000 USD/t! Da se to obećanje ostvarilo, uz prosečnu prodajnu cenu bakra na tržištu od 4.960 USD/t, profit od poslovanja bi bio 16.451.520 USD. I na kraju, realni gubitak u poslovanju RTB Bor u 2009. god. je katastrofalan, 59.002.691. USD, daleko iznad prijavljenog. Na pitanje novinara šta očekuje u 2010. god., odgovorio je da očekuje gubitak od dvadesetak miliona USD, odnosno da će se gubitak iz 2009. god. prepoloviti.

Na žalost, ni ta očekivanja nisu realna, već se u 2010. god. ne očekuje ništa bolje, već mnogo gore poslovanje nego u 2009. god.

Blagoja Spaskovskog je stiglo i razbilo mu se o glavu sve ono čime je pljuvao predhodno rukovodstvo RTB Bor. Već se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najveće gubitke u poslovanju, i koji će usled strahovitih grešaka u proizvodnji i razvoju prouzrokovati urušavanje i njegov slom. I sve to uz nesebičnu podršku Vlade Republike Srbije.

- Prilog 1
- Prilog 2
- Prilog 3

Na konferenciji za štampu VD Generalnog direktora RTB Bor održanoj 25.12. 2009. god. objavljeno je da je RTB Bor u 2009. god. proizveo 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina, 452 kg. zlata, 2610 kg. srebra i 12 kg. platine.

Na osnovu tako prijavljenih rezultata RTB Bor i njegov VD Direktora je primio Plaketu privredne komore Srbije „za proizvodne i razvojne rezultate u 2009. god.“.

Samo nedelju dana kasnije, 03. 01. 2010. god. objavljeno je da je RTB Bor u 2009. god. napravio gubitak u poslovanju od 37 miliona USD, a na konferenciji za štampu predsednika UO RTB Bor Ivana Grbina 28.03.2010. god. da prijavljeni, očekivani iznos gubitaka u poslovanju iznosi 45 miliona USD.

Ti podaci su jednostavno nespojivi i u kontradikciji su sa ekonomskom logikom. Zašto?

Na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god. Mira Antić je izjavila da su prosečno ostvareni troškovi proizvodnje po toni katodnog bakra u toj godini izneli 8.120 USD/t. Ako se to pomnoži sa ukupno proizvedenim bakrom u toj godini u iznosu od 17.725 t, onda se dobije ukupan nivo troškova proizvodnje u RTB Bor u 2008. god. u iznosu od 143.927.000 USD, odnosno 11.993.917 USD/mes., približno 12.000.000 USD/mes. Računajući sa tim nivoom troškova i u 2009, (realno je znatno viši) i ako se od te cifre odbije gubitak koji je „priznat“, dobiće se godišnji prihod RTB Bor od:

144.000.000 USD – 45.000.000 USD = 99.000.000 USD

Ako se od tog prihoda odbije prihod od prijavljene proizvodnje zlata i srebra u iznosu od blizu 14.000.000 USD, onda prihod od bakra iznosi:

99.000.000 – 14.000.000 = 85.000.000 USD

Ako se zna da je prosečna cena katodnog bakra na tržištu u 2009. god. iznosila 4.960 USD/t, onda se može dobiti orijentaciona količina proizvedenog katodnog bakra u RTB Bor u 2009. god. u količini od:

85.000.000 USD : 4.960 USD/t = 17.137 t

Gornja cifra može biti veća ili manja do 5 % (od 16.280 do 17.994 t), ali ne može biti 21.000 t, koliko je prijavio Blagoje Spaskovski! Ona je za 3.006 t do 4.720 t katodnog bakra niža od prijavljenih 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina i, takođe, za 588 t niža od zvanično prijavljene proizvodnje u 2008. god (17.725 t).

U tom slučaju troškovi proizvodnje po toni katode iznose:

144.000.000 USD : 17.137 t = 8.403 USD/t

Što je za 3,5 % više nego u 2008. god (8.120 USD/t po izjavi Mire Antić na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god.).

Ukupan prihod od plemenitih metala iznosi

14.000.000 USD: 17.137 t = 817 USD/t

Ukupan prihod od bakra i plemenitih metala iznosi

4.960 USD/t + 817 USD/t = 5.777 USD/t

U tom slučaju gubitak po toni katode iznosi

8.403 USD/t – 5.777 USD/t = 2.626 USD/t

Ukupni gubitak za 2009. god:

17.137 t x 2.626 USD/t = 45.001.762 USD

Gornja cifra je ista sa nivoom prijavljenih gubitaka poslovanja RTB Bor u 2009. god., što je Ivan Grbin i saopštio na konferenciji za štampu 28. marta ove godine.

Međutim, realni troškovi poslovanja su znatno viši od prijavljenih. Postoje troškovi koji su realno ostrvareni, ali nisu plaćeni, kao što je potrošnja električne energije, porezi i doprinosi, deo ostvarenih usluga i sl. Takođe zbog značajnog povećanja obima raskrivke operativni troškovi proizvodnje su na višem nivou nego 2008. god. Procena je da su realni troškovi za 1,2 miliona USD/mes. viši, odnosno da je realni gubitak za oko 14. miliona USD viši od prijavljenog, tj. na nivou od oko 59.000.000 USD. To je znatno više, za oko trećinu, nego što je prijavljeno. god. To će se, konačno, videti u konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2009. god., koji RTB Bor mora prijaviti APR.

VD Direktora je slagao da je u 2009. god. RTB Bor proizveo 21.000 t Cu katoda iz sopstvenih sirovina. Takođe je slagao da je povećana proizvodnja bakra za 22 % u odnosu na 2008. god. i da su sniženi troškovi proizvodnje za 30 %. Stvarne cifre su da je u 2009. god. proizvedeno 17.137 t katodnog bakra, 588 t manje ili 96,68 % u odnosu na 2008. god, a troškovi proizvodnje su povećani za 3,5 % u odnosu na ostvarene u 2008. god.

U svakom slučaju, proizvodnja bakra od u 2009. god od 17.137 t, kako je pokazala ova analiza, i ostvareni troškovi proizvodnje od 8.403 USD/t daleko su iznad planiranih i prosečno ostvarene cene bakra na tržištu (4.960 USD/t). Na konferenciji za štampu dana 26.novembra 2008. god. VD gen.dir. RTB Bor. je pričajući o planu za 2009. god., izjavio da se „ …selektivnim otkopavanjem rude (one sa manje jalovine) koja donosi veći prihod, smanjivanjem troškova prema svetskim uzorima, preraspodelom radnika, novim menadžmentom, stručnim a i naučnim pristupom problemima, … već u januaru (2009. god.) očekuje proizvodna cena tone borskog bakra ispod 4.000 dolara“. Ogroman debalans između najavljenih i ostvarenih rezultata proizvodnje rezultirao je izuzetno visokim nivoom gubitaka u 2009. god. od prijavljenih 45.000.000 USD, odnosno realnih 59.000.000 USD. Ako se još uzme u obzir i činjenica da je u 2009. god. US dolar izgubio oko 20 % svoje vrednosti u odnosu na €, to znači da je u evrima prihod u 2009. god za tih 20 % bio dodatno niži nego u 2008. god! To eksplicitno govori da je Blagoje Spaskovski, kao VD Generalnog direktora RTB Bor dramatično poremetio stabilnost poslovanja RTB Bor sa tendencijom daljeg, vrlo brzog urušavanja.

Sasvim je očigledno da između podataka iznetih na konferenciji za štampu i zvanično objavljenih postoji velika razlika, kao što je sasvim očigledno da takođe postoji velika razlika između zvanično objavljenih i realnih podataka, datih u ovoj analizi.

Konačne cifre će se utvrditi kada Upravnom odboru RTB Bor i APR bude dostavljen konsolidovani finansijski izveštaj za 2009. god. Realna su očekivanja da će taj izveštaj biti mnogo gori od onoga što je nagovešteno na sednici UO RTB Bor, odnosno u skladu sa ovom analizom – na nivou 59 miliona USD, a to će pokazati da su realni rezultati poslovanja RTB Bor u 2009. god. najgori u njegovoj skorijoj istoriji.

Zaključak: Ovako i ovoliko nikada ni jedan direktor nije lagao u dosadašnjem postojanju
RTB Bor. To ukazuje da je psihološki profil Blagoja Spaskovskog ozbiljno poremećen. Njegovi stručni i ljudski kapaciteti ni izbliza ne mogu zadovoljiti potrebe RTB Bor. Bolesno prenaglašena potreba za iskazivanjem uspeha po svaku cenu, naročito tamo gde ga realno nema, dovodi do ozbiljne ugroženosti dalji opstanak RTB Bor i diskvalifikuje ga kao čoveka kome treba verovati.

KOMENTAR PLANA PROIZVODNJE RTB BOR ZA 2010. GOD.

Na konferenciji za štampu VD Generalnog direktora RTB Bor održanoj 25.12.2009. god. objavljeno je da će u 2010. god. RTB Bor proizvesti 33 miliona tona iskopina, od čega 11 miliona tona rude i iz toga 26.000 t bakra, 485 kg. zlata i 2.610 kg. srebra.

U planu je računato sa cenom koštanja proizvodnje tone katodnog bakra od 6.300 USD/t, prosečnom cenom katodnog bakra na tržištu od 5.800 USD/t i u tom slučaju se navodi planirani gubitak u 2010. god. od 13.000.000 USD. Međutim, polazeći od činjenice da su ostvareni troškovi proizvodnje u RTB Bor u 2009. god izneli 8.403 USD/t i da se u 2010. god. zbog enormnog dizanja planiranog obima raskrivke mora zaključiti da se oni ne mogu smanjiti, već jedva održati na istom nivou. Takođe se u ovoj analizi predviđa da će se umesto planiranog obima proizvodnje ostvariti maksimalno 75 %, odnosno 19.500 t katodnog bakra. Sa takvim parametrima se dobija realno očekivani godišnji prihod od bakra u iznosu od:

19.500 t x 5.800 USD/t = 113.100.000 USD

Računajući i prihod od plemenitih metala godišnji bruto prihod RTB Bor u ovom slučaju bi iznosio:

113.100.000 USD + 14.000.000 USD = 127.100.000 USD

U tom slučaju troškovi poslovanja bi iznosili:

19.500 t x 8.403 USD/t = 163.858.500 USD

A gubitak bi iznosio:

163.858.500 USD – 127.100.000 USD = 36.758500 USD

To je za 23.758.500 USD više od gubitka koji je planiran za 2010. god.

Ako se pretpostavi, što apsolutno nije realno, da se ostvari 100 % planirane proizvodnje bakra, onda bi prihod od bakra iznosio:

26.000 t x 5.800 USD/t = 150.800.000 USD

Računajući i prihod od plemenitih metala godišnji bruto prihod RTB Bor u ovom slučaju bi iznosio:

150.800.000 USD + 17.000.000 USD = 167.800.000 USD

Troškovi proizvodnje bi u tom slučaju iznosili:

26.000 t x 8.403 USD/t = 218.478.000 USD

Gubitak bi u tom slučaju iznosio:

218.478.000 USD – 167.800.000 USD = 50.678.000 USD

Ovo je još jedan dokaz da se strategijom naglog (i nerealnog) povećanja proizvodnje u uslovima poslovanja sa gubitkom, koju proklamuje VD direktora RTB Bor Blagoje Spaskovski, stvara sve veća dubioza u poslovanju RTB Bor. Što se više proizvodi, gubici su sve veći.

Zaključci: 1. Uvažavajući prognozu datu u planu poslovanja RTB Bor za 2010. god., koja se slaže sa prognozama svetskih analitičara da će prosečna cena bakra u 2010. god. biti na nivou od oko 5.800 USD/t, a polazeći od ostvarene cene koštanja u 2009. god. od 8.403 USD/t i pod pretpostavkom da će se ostvariti nivo proizvodnje od 75 % u odnosu na planiranu, što se sve zajedno u ovoj analizi smatra vrlo realnim, gubitak RTB Bor bi u 2010. god. bio na nivou od oko 37 miliona USD.
2. Dalje dizanje proizvodnje bi samo povećavalo gubitke, te pod pretpostavkom da se ostvari planirani obim proizvodnje katodnog bakra od 26.000 t gubitak bi se povećao na 51 milion USD.
3. U uslovima poslovanja sa gubitkom, koji su za RTB Bor u 2010. god. apsolutno neizbežni (jedino se mogu izbeći ako cena bakra preko cele godine bude na nivou iznad 8.500 USD/t, što nije realno), neophodno je smanjivati proizvodnju uz rigorozne mere štednje, sve dok se ne stvore uslovi za rentabilno i profitabilno poslovanje. RTB Bor je krenuo dijametralno suprotnim pravcem, putem naglog (i nerealnog) dizanja proizvodnje uz enormno povećanje raskrivke, odnosno enormnom povećanju već ionako previsokih troškova, što će dovesti do njegovog ekonomskog sloma, a ni Državi neće doneti ničeg dobrog.
4. U takvim uslovima poslovanja ni jedna banka u svetu RTB Bor neće odobriti kredite ni za novu topionicu ni za kupovinu opreme. Sredstva za takve investicije, u takvim uslovima, mogu se obezbediti samo iz Fonda za razvoj (iz koga se već finansira kupovina opreme u iznosu od 2,5 milijarde dinara) i iz sredstava NIP-a, odnosno opterećivanjem budžetskih obveznika Srbije, kao i u prljavim kombinacijama sa „investitorima“ ili poslovnim partnerima koji će tendenciozno zaduživati RTB Bor kako bi ga svesno doveli u položaj dužnika koji ne može vratiti dug i da se taj dug, u međuvremenu značajno multiplikovan, u postupku stečaja konvertuje u kapital a zatim u vlasništvo ( na taj način je jagodinska firma „Trend Company“ konverzijom duga u kapital postala vlasnik 98 % akcija rudnika „Grot“ u Vranju, a u slučaju RTB Bor, isto takvo zaduživanje, u dugom vremenskom periodu se vrši sa firmom „Grand Inženjering“, a u skorije vreme sa firmom „Farmakom MB“).
5. Strategija povećanja proizvodnje i nerazumno intenzivnog obima investiranja u uslovima poslovanja sa gubitkom je diletantska, apsolutno pogrešna i nažalost, neostvariva. To će RTB Bor dovesti do propasti, a Država Srbija će u narednim godinama nepotrebno potrošiti stotine miliona USD u beskorisnom i beznadežnom naporu za realizaciju i očuvanje takve strategije.

NEBOJŠA RANĐELOVIĆ (LDP):
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, tražim informaciju i obaveštenje, odnosno želeo bih da postavim pitanje upućeno predsedniku Vlade i ministru Škundriću. Jako mi je žao niko od njih nije prisutan, a i konstatovao bih da je možda dobro da se lokalni vanredni izbori organizuju češće jer onda nezadovoljni građani traže od nas poslanika da obratimo pažnju i na nešto što je uvijeno u veo tajne i na nešto na šta Vlada, odnosno pojedini ministri, pretenduju da imaju monopol, prvenstveno monopol kao monopol na informacije, a potom i kao monopol na samu pojavu.

Radi se o razvojnim dokumentima rudarsko topioničarskog basena Bor, odnosno čitavog kombinata, gde je zacrtano da se državnim garancijama obezbedi finansiranje razvojnih projekata za rudarstvo i za metalurgiju.
Na osnovu podataka koje imamo iz više izvora i koju su, gle čuda, podudarni, vidimo da Vlada garantuje finansiranje razvojnih projekata u metalurgiji. Cifre su egzaktne, određene, utvrđene, a postavljam pitanje – da li će to možda biti ponovo promašena investicija, jer čemu finansiranje samo jednog segmenta tog projekta, odnosno programa, čemu finansiranje samo programa u metalurgiji, bez finansiranja, odnosno garantovanja finansiranja razvojnih projekata u rudarstvu? Da li će to biti još jedna promašena investicija zbog toga što razvojni program nije celovito zaokružen ili se iza toga skriva nešto što mi ne možemo da saznamo, niti možemo da utvrdimo šta je tome pozadina?
Logički uslov ovakvog garantovanja finansiranja ovih programa zaista ne postoji. Voleo bih da dobijemo objašnjenje o čemu se radi.

Prvo pismo

Poštovana gospođo Ministarka Kalanović,

u prošlom e-mailu sam tražio prijem kod Vas i kao razlog sam naveo da razgovaramo o razvoju RTB-a Bor, a u stvari pravi razlog je to da sam hteo da porazgovaramo o našem generalnom direktoru Blagoju Spaskovskom, a Vama se obraćam jer nikog drugog neznam iz vrha Partije G17, a Vaša partija ga je postavila za gen. direktora.

Ukratko: Gospodin Spaskovski je ozbiljan psihički bolesnik, i ima neku vrstu paranoične bolesti od proganjanja sposobnih ljudi-saradnika, to sam saznao od lekara psihijatra kada sam mu ispričao kako se on ponaša prema saradnicima. A on se ponaša na sledeći način: Sve nas omalovažava i na Kolegijumima koje on drži koji traju po 5 sati i više, naravno bespotrebno, skor sve nas maltretira da smo nesposobni,da smo nestručni i td. i td. A ja ću samo da Vas podsetim da kada je on bio direktor Rudnika bakra Bor od 1990. do 2000. RTB Bor je 1990. imao proizvodnju bakra iz sopstvenih sirovina oko 105 hiljada tona godišnje, a kada je smenjen 2000. RTB je proizveo oko 35 hiljada tona bakra. ETO KOLIKO JE ON SPOSOBAN DIREKTOR KOGA JE VAŠA PARTIJA NAŽALOST POSTAVILA DA SPASE RTB BOR. Ja sam mu maksimalno pomogao i oko razvoja a zadnjih dva meseca i oko proizvodnje da bi me on sada proganjao i psihički maltretirao zato što je bolestan. On možda i nije svestan svoje bolesti i zato Vas molim da ga hitno odvedete kod lekara da se leči jer je ozbiljno bolestan.

Unapred Vam se zahvaljujem na razumevanju u ime svih sposobnih i odgovornih ljudi, a koji su nažalost saradnici g.Spaskovskog.

PS. Ja ću moj problem pokušati da rešim institucionalno, tamo gde to treba da rešavam.

dr Stojan Mitrović,dip.ing.rudarstva

Direktor za razvoj RTB-a Bor, u prilogu Vam dostavljam svoju radnu biografiju

Co:Predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministru za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministru za rudarstvo i energetiku, Ministru policije i Ministru za ljudska prava, Ministar za NIP

Madman

Drugo pismo

PREDSEDNIKU SSMS SO RBB BOR, GOSPODINU MILUTINU NEGOVANOVIĆU

Poštovani gospodine Negovanoviću,

razlog obraćanja Vama je taj što sam u periodu od 15.01.2010. do 01.03.2010.godine bio neposredno zadužen za proizvodnju u Rudnicima bakra Bor, gde ste Vi predstavnik zaposlenih čiji je prvenstveni zadatak zaštita prava na rad i iz radnog odnosa.
Najnoviji događaji vezani za pomenuti period su me opredelili da se na ovakav način obratim.
Radi se o sledećem: Bez obzira na to što sam zajedno sa saradnicima iz RBB-a u periodu 15.01. – 31.01. 2010.godine povećao proizvodnju bakra u koncentratu za 100% u odnosu na period 01. 01. – 14. 01.2010. godine, generalni direktor RTB-a Bor, gospodin Blagoje Spaskovski, koji mi je ovaj zadatak i dao, je po njegovoj staroj navici počeo da me proganja i psihički maltretira. Pretpostavljam zato što je bolestan od neke paranoične bolesti da ga proganjaju i hoće da ga smene sposobni ljudi – saradnici.
Mada to i nije neka novina u njegovom ponašanju jer je on od samog početka od kada je postavljen na mesto Generalnog direktora RTB-a Bor, počeo da maltretira svoje saradnike na Kolegijumima koje drži, a koji obično traju po 5 sati i više. To znam, jer sam i ja prisustvovao tim Kolegijumima kao Direktor razvoja. Njegovo ponašanje na tim Kolegijumima je neprihvatljivo za civilizovan svet, zbog toga što on skoro sve svoje saradnike psihički maltretira i omalovažava tako što nam kaže da smo nesposobni, nestručni i td. i td. Preti nam da će nas otpustiti i da će dovesti nekog Nemca da sa njim radi, a mi mu ne trebamo.
Zato Vas molim da u okviru svojih ovlašćenja i obaveza koje imate kao Predsednik SSMS SO RBB BOR, preduzmete sve što je u Vašoj moći da se ovakvo ponašanje g. Spaskovskog pod hitno promeni jer je to postalo nepodnošljivo i neprihvatljivo.

PS. Želim da Vas obavestim da sam se ja u međuvremenu obratio u pisanoj formi odgovarajućim ministarstvima u Vladi Republike Srbije, kao i samom Predsedniku Vlade Republike Srbije, sadržina tog pisma Vam je data u prilogu ovog dopisa.

U Boru, 9. mart 2010.godine

dr Stojan Mitrović, dip.ing.rudarstva,
Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

To, dakle, kažu u DS-u. Lepo.
I još kažu:

Moralno bi bilo da je makar neko od onih koji već dva meseca ne predstavljaju većinu u skupštini opštine Bor podneo ostavku na svoju funkciju. Moralni čin bi bilo i izvinjenje radnicima sa čijim se firmama neko u opštini igrao par-nepar, pa im sada nije isplatio ništa od zarada čineći ih taocima svoje neuspešne politike.

I sada bih ovde mogao da navedem jedanaest imena odbornika koji ne predstavljaju većinu u skupštini, članova DS, koji nisu podneli ostavku.
Ja sam očekivao da će braća demokrate u prvom svom obraćanju da kažu da su pročistili svoje redove, a ne da su “rekonstruisali” stranku.
Mislim, kad već govorimo o moralnom činu.
Jer, ako Demokratska stranka namerava da

stane uz građane i sindikate, uz sve one koji pokušavaju da spasu opštinu

onda se treba setiti koliko puta su u prethodnih godinu dana građani i sindikati protestvovali protiv vlasti koju su predvodili predstavnici Demokratske stranke.

Podržao ga Sosa - Žika Golubović

Golubović je naglasio i da je novo rukovdstvo DS dobilo podršku od Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB “Bor”.

Pa jebote… umesto da je rekao: “Demokratska stranka će učiniti sve da se sa mesta generalnog direktora RTB smeni osoba koja predstavlja sramotu za Bor”, on traži i dobija podršku od Sose!
Ej… Sosa podržava novo rukovodstvo odbora DS-a!!!
Alo bre, pa jel ste vi svesni šta pričate?
Šta ste vi uopšte promenili u DS-u osim predsednika Odbora?
Jel može neko to da mi objasni?
Muka mi je više od jebenog političkog licimerja koje slušam.
Ćutali smo i čekali da se DS sredi posle svoje izborne skupštine, nadajući se da će odande da krenu da duvaju neki novi vetrovi.
Sudeći po njihovom prvom obraćanju javnosti, od toga nema ništa.