Mahlat u trendu

Sedoh da pročitam novine, one prve ovogodišnje, da vidim ko je šta rekao i kako se proveo, drugo i nema da se pročita ako izuzmemo obaveštenja od sigurnih i pouzdanih izvora ko je koga prevario, ko je lopov a ko strani plaćenik. Isti naslov kao prošle godine – Bogata božićna ponuda, sve o tome kakav badnjak i za koliko para možete kupiti.

Oni najveći vernici kupuju nekoliko, da se nadje. Jedan će zakačiti za auto tek da svi, kuda prodje, vide kako se on gde god mrdne raduje rodjenju Božijeg sina.

Inače, opštepoznato je da Srbi odavno ne znaju ni šta je vera ni u čemu se ogleda, da su naprasno postali veliki vernici ali da su tu veru sveli na palanačko manekenstvo sa sve kičerajskim i nepotrebnim detaljima. Džaba pojedinima i praznik i badnjak ako to niko nije video. Ne računa se, brate!

To svevideći odozgo možda i vidi al’ ne ume da hvali i tapše po ramenu, ne ume da se takmiči pa se ni on ne računa pošto nije dobra konkurencija.

Sutra će krenuti čestitke za Božić, naravno uglavnom putem mobilnih telefona. Božić je idealno vreme za slanje kretenskih cirkularnih čestitki u kojima će pucati od želja da vam Isus ove godine pokloni mercedes, plac na Floridi i, eventualno, na Mesecu, pošto Isus tome služi – da poklanja mercedese i ispunjava kretenske želje.

Hit poruka prošle sezone koja je počela da kruži na Badnje veče počinjala je sa ’’ova poruka je osveštana u Ostrogu…’’ – crkla sam od muke što nisam prisustvovala tom osveštavanju i najzad se pomirih sa tim da u ovoj zemlji budalaštine i glupost neće izumreti. Na kraju će se neko setiti i to da osvešta.

Svi, od predsednika, preko ministara i popularnih skandal poslanika poželeće božićni mir našim božićno uzmenirenim srcima, za šta naravno nit’ ima razloga niti oni mogu da razumeju šta nam je.
Udarna prvojanuarska vest bila je – Srbi dočekali 2010. Godinu! Vala, svaka nam čast, kakvi smo moglo je da se desi i da je ne dočekamo, da se samo unamćorimo i kažemo – e, nećemo, ne može on da dodje kad ‘oće nego kad mi kažemo i budemo spremni. Što psihički, što fizički.
Izmedju dve najluđe noći, one kad smo dočekivali 2009. kao godinu preporoda koja je nekako postala godina krize, neki su mislili da imaju pravo da ih ne prođe ludilo, ne isplati se, godina prođe očas posla, ko da se trezni kad ponovo mora da pije. Prethodne godine smo ulazili u krizu pa izlazili iz krize, nikako nismo uspeli da se snadjemo. Grip nas je pohodio i nema nameru da ode, najvaljivaće ga u talasima sve dok se ne potroše vakcine a mi budemo svedeni na status fikusa srpskoj vladi da nas ima za glasanje i statistike, to jest, da joj ostanemo glasačko telo ako ikako može bez mozga. Ima ko će da misli.
I zbog 365 dana krize i isto toliko istorijskih dana jer smo uspevali da pobedimo krizu, prethodna godina se zove Godina krize. Ovu nam najavljuju kao Godinu velikih izazova. Znači, izazivaće nas ko stigne i šta stigne. Da l’ ćemo se dat isprovocirat još nismo obavešteni. Biće da nećemo, nas još niko nije uspeo da isprovocira.
Vlada je jednostrano primenjivala neke sporazume, usvajala neke pakete mera, zaključke i nadasve imala konkretne ideje. Čitave godine mi se prividjao premijer kako iskače iz kade i viče Eureka! U stopu ga je pratio Rasim Ljajić koji je išao tamo ‘vamo i ponavljao – Mir, mir, mir, niko nije kriv – i koji ima ideju gde je Mladić al’ neće da kaže da mu neko ne ukrade ideju. Ona ideja oko pronalaženja Draže je bila samo sezonska ’’da se Vlasi ne dosete’’ da ovde ima i nekih drugih zagonetki sem te gde je pokopan neko od koga danas nemamo nikakve vajde sem što ’oćemo u istoriju časno i pošteno.
Dakle, oni koji su zaduženi da ovu zemlju dovedu u red u ovu godinu su ušli sa nadom. Nas čeka da blesimo u njih i vidimo šta će im biti sa nadama, da l’ će biti ono – kako smo se nadali dobro smo se udali ili će još jednom morati da zažmure i istrpe po sistemu – svaka ljubav košta. Izmedju ostalog, nadaju se da ćemo ove godine izaći iz krize, one krize iz koje smo već izašli prvi u regionu a i malo šire. Čuvaćemo Kosovo koje nemamo umesto da smo ga čuvali dok smo ga imali, sve po sistemu razdvojeni smo do stola i postelje al’ još se nismo sudski razveli. Predsednik će diplomatski trčkarati sa istoka na zapad i obratno, povremeno će svratiti ovde da nas obavesti da su ga tamo uverili da on nas može da uveri sve dok jednog dana ne dodje i ne kaže da su Srbi i izumrli Egipćani vezani neraskidivim prijateljstvom. Ako se neko bude začudio ubio me bog. Dinkić će i dalje da krčmi ono što mu deda nije ostavio zbog čega će i dalje gladni štrajkovati glađu. Jes’ da nije normalno ali ovde jeste. Patrijarh će biti izabran žrebom a žrebanje će uskoro. Ministar unutrašnjih poslova kod koga nema protekcije a nikad nije ni bilo će i ove godine nekoga voditi u panoramsko razgledanje Beograda i objašnjavati da su ovde nekad živeli Turci što treba da nam bude olakšavajuća okolnost sve dok Turci ne pobesne i arlauknu – da nas više niste uzeli u usta, što je mnogo, mnogo je, iselili smo se pre više od pet stotina godina, nemojte više da nas brukate. Između će se boriti protiv kriminala i korupcije, pronaći će nove svedoke za ubistva stara po deceniju a iznad svega će pokušati da raskrinka sve mafije dok će capo dei tutti capi ostati neotkriven, ne isplati se.
Srbija je minule godine jednom resetovana, ono kad je dolazio Bajden. Isključio nas pa nas uključio i sve ostalo isto. Zabagovano i ni makac. Tokom te posete ulice Beograda su bile iste kao ono za vreme pomračenja Sunca kad je ceo svet posmatrao taj dogadjaj a mi silazili u podrume, što je sigurno sigurno je. Ubeležila je najznačajniju istorijsku posetu još od onda kad je dolazio Hajle Selasije. Medvedev doš’o i otiš’o a da nije video kako smo umili centar Beograda. Tadić se konspirativno sastao sa njim, šta su pričali nije bilo važno al’ šta su jeli jeste. Predsednica parlamenta je bila toliko ushićena da je izljubila predsednika u oba obraza, Medvedeva nije što joj mediji nisu oprostili iako je lepo objasnila da se ona ljubi samo sa sebi bliskima. Ono što jes’ – jes’ nije lepo da se žensko ljubi sa svakim.
Pošto u ovoj zemlji svako brine svoju brigu poslanici su razmišljali o uvodjenu rezervnih poslanika koji će ih zamenjivati kad budu sprečeni da rade svoj posao. Ministri su se već obezbedili sa mali milion sekretara, pomoćnika i savetnika. Malo im je što održavaju telefonske i SMS sednice, sad im palo na pamet da mogu da imaju rezerve koje će ih glumiti dok oni budu vodili svoje firme u inostranstvu, seckali crvene mašne, ljubili ruke popovima, i po kuloarima smišljali kako i nas dobro da unovče. Uopšte, dok budu radili sve ono što inače rade. Čuli da to negde, u nekim zemljama, postoji. Kod nas vam je kompletna vlast izgrađena na princpu – ’videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu’.

Spremni smo da gradimo jeftine stanove, mostove i pravimo nove automobile.

Ko god u svetu planira negde nešto da ulaže uložiće kod nas jer su pametni pa su pre nego mi ukapirali da imamo potencijal za ulaganje. Strani donatori će ulagati u fabrike, hotele, mostove i ovu vladu u zemlji u kojoj još uvek neka prigradska i gradska naselja nemaju kanalizaciju ali imaju gas. Njih naš problem govana d’izvinete ne tangira, znaju da smo naučili da plivamo.

Skupštinska zasedanja će se emitovati na posebnom kanalu tako da će poslanici end ministri biti glavne zvezde, neće ih više remetiti fudbalske utakmice i teniski mečevi. Na miru će moći, da ne biraju vreme, u live terminima da bljuju vatru, gutaju vatru, jedu cipele i skaču u čašu vode iz poslaničkih klupa.

Inače, Ceca se neće udati ove godine, da se ne sekirate, rekla Kleopatra.

Rekla je i da je predsednik duša od čoveka nego nije provalio da ga okružuju zli ljudi.

A kod vas, je l’ ima nešto novo?

Kako će nam biti to niko živi ne zna jer ovu koja ističe su najavljivali kao crnu bez imalo belog, onako na nevidjeno. Pa da je samo bilo to, mogli smo da ne brinemo nego su je reklamirali kao uvertiru pakla koji će stići za godinu, dve.

Ode ova godina da se nikad više ne vrati. Da se tokom nje nisu dešavali istorijski izbori, istorijska pomirenja, istorijska vaskrsnuća, dizanja iz pepela, potpisivanja, mogli bismo da verujemo da je nije ni bilo. Al’ jeste.

Sudbina ove jadne godine koja je prošla da je se sećamo kao istorijske, isto kao dvehiljadite, kao nekih devedesetih, al’ istorijske uglavnom po zlu.

Preuzeto sa pescanik.net

Ovu godinu smo počeli sa lažima. Kao i svaku prethodnu. Oni kažu, mi progutamo i svima lepo. Dakle, ovu godinu završavamo sa jednocifrenom inflacijom! Biće da poskupljenja nemaju nikakve veze sa inflacijom jer ako je sve poskupelo u dvocifrenim i trocifrenim postocima a inflacija ostala jednocifrena onda to nema nikakve veze.

Premijer, onaj što liči na Pašića glavom i bradom a ne liči na Deda Mraza, je savetovao da se radnici ne igraju poslom, to jest glavom, da ne izlaze na ulice i prave tim svojim protestima gužvu nego da sede tamo gde jesu i čuvaju svoja radna mesta. Bolje, kaže on, radno mesto, nego ulica. Pa, bolje je, slažem se, problem je što bi po pravilima uz radno mesto trebala da ide i plata, to bi nekako trebalo da ide u paketu a ovde, kod nas, ne ide. Onda je ulica logična. I nije mi jasno što daje ove savete, treba sve te narazumne koji imaju posao a nemaju platu odmah, čim izadju na ulicu, otpustiti. Šta ih briga, ima još mnogo budala koje će u ovoj zemlji i za ovu vlast raditi besplatno.

Ona gospodja što je učestvovala u izradi budžeta je savetovala štednju po sistemu – bele pare za crne dane. Samo nije rekla kako štedeti pare, mislim kako oni koji rade za 12 000 ili primaju isto toliko veliku penziju mogu da uštede. Jedino da te pare ne troše i da počnu da prose, ja ne vidim drugi način.

Neki ljudi koji su optuživani da imaju nenormalne plate su priznavali da ih imaju ali da im taj novac ništa ne znači jer se oni ne ’’pale’’ na lovu nego na prave vrednosti. Mašala! Pa ne palim se ni ja, nikada kad ujutru ne moram da razmišljam šta ću i kako ću. Al’ kad moram palim se na lovu i te kako. Tako ću jednog jutra i da eksplodiram, ipak tinjam mnogo drugo, jednog dana mora da dodje do eksplozije.

I kad sam kod pravih vrednosti, sociolozi ove zemlje koja je cela, sa svima nama, socijalni slučaj, su za ovu godinu što prolazi savetovali da zaboravimo ’’snove o velikom novcu i da ih zemenimo pravim vrednostima’’!

Kako god obrneš mi Srbi smo maloumnici koji sede, ništa ne rade i sanjaju o velikom novcu. Državni aparat, to su oni pametni, Bog ih pogledao kad su se rodili, su našli načina da svoje snove ostvare pa sad mogu da se okrenu pravim vrednostima, nisu pohlepni kao mi. Oni sad mogu do sudnjeg dana da pričaju o vrednostima porodice i toplog doma, humanim akcijama, da se pred izbore slikaju sa sirotinjom, da se šetkaju ’’k’o obični ljudi’’, ja za sve to stvarno nemam vremena. Mogu da organizuju humantarne SMS akcije pa da od svih nas priikupe ono 50 dinara plus PDV i budu humani. I uz sve to mogu lepo da misle a ne kao ja, ja mislim ružno. A ružno i sanjam.

Pokušala sam da smislim koje su to prave vrednosti kojima treba da se okrenem kad ne mislim o parama i nisam ništa smislila.

Jedino mogu da se pitam da li su prave vrednosti sve one prevare, lažni tenderi, astronomske plate, malverzacije, korupcije, prodaje ni za šta, lažne informacije i ljubljenja sa krvnim neprijateljima, onima zbog kojih je stvarno padala krv. Ako jesu onda sam ja nešto pobrkala. Mislim, nije ni čudo da posle svega budem malo zbunjena i da pojma nemam šta su prave vrednosti.

Nego, da se manem toga, stara je priča da je ovde narod tup i glup, ne znamo šta su prave vrednosti, ne znamo da bacamo kletve, da štedimo, da zaradimo platu, nije ni čudo što nas vlast pravi i ludima.

Ranijih godina su raznorazni proroci predvidjali kako će nam biti a ove godine su njihovu ulogu preuzeli finansijski stručnjaci na čelu sa premijerom i obavestili nas da ćemo ove godine pretrpeti finansijski zemljotres! Mi smo inače trusno finansijsko područje pa je ova svetska ekonomska kriza vlasti legla ko kec na deset da mogu sa sigurnošću da nam kažu šta će se desiti, to jest šta nam se sprema da se ne iznenadimo. Finansijski zemljotres se dešavao svako malo ali kao što vidimo nije bio kataklizmičnih razmera. Mi smo tako bandoglav narod da smo i ovu kataklizmu preživeli, ovakvi kakvi smo, ovoj vlasti i te kako trebamo, bolje od nas ne bi nigde našli. Ma, da su imali priliku da biraju najgluplji narod na svetu teško da bi im ovako upala sekira u med.

A ja sam, beše, već o svemu tome pisala…

Nego dragi moji, pošto ispraćamo ovu Srećnu Novu, red je da dočekamo ovu Srećnu Novu kao sav ostali svet pa da se polako pripremamo da posle Božića dočekamo i srpsku samo našu Srećnu Novu. Mimo ostalog dela sveta, na naš način i kako dolikuje. To što to nikako nije Srpska Nova godina nema nikakve veze. Važno je da se peva i igra.

A ja vam u ovoj godini koja dolazi, a da pojma nema šta je čeka, želim da se držite pravih vrednosti pa da:

uspešno a da se ne zagrcnete progutate sve što vam ova vlast podmetne i da pri tom nikako ne mutirate u nojeve,

sačuvate svoja radna mesta i ne mislite na plate, nemojte da budete od onih koji se ’’pale’’ na novac,

da uspete da uštedite na sebi, svojoj deci i svom životu na radost onih koji žive na vaš račun,

da vam niknu svi lokalni, sporedni i glavni putevi sa sve koridorima i da se uspešno prime,

da uspešno preživite bez struje, gasa i vode, svega onoga što ne smete da potrošite onoliko koliko ste platili

da shvatite da hleb, mleko, meso i ostalo poskupljuju zbog poskupljenja inputa u proizvodnji, da nije tako mogli biste da pevate i da

ako bude izbora koji će biti samo u krajnjem slučaju, budete pametni i na te izbore krenete neverujući, jer ako budete verovali možemo da se slikamo.

Inače tih izbora neće biti, mislim nije krajnje vreme. Ovde nikad nije dogorelo do nokata, doteralo cara do duvara, možemo mi da izdržimo i kad dogori do nokata.

Šta će nam nokti i bez toga se može.

Nema onog bez čega mi ne možemo.

Ako nekome baš bude frka neka ode i izljubi se sa predsednikom, možda mu krene u životu.

Jes’ da samo u bajkama postoji ono da od poljupca žaba može da se pretvori u princa, da Snežana ispljune parče otrovne jabuke, da se Trnova Ružica probudi al’ ko veruje u bajke neka proba, šta znate.

Tako… srećna vam Nova…

Ako verujete da može da bude nešto novo.

Meni je scenario skroz poznat, samo ima novih diplomiranih glumaca…