Organizator je obezbedio značajan popust na smeštaj tako da će ležaj sa doručkom, recimo u trokrevetnoj sobi, za noć biti nešto iznad 1.600,00 RSD, a cena ručka (tri različita menija) u oba dana će za goste sa plaćenim kotizacijama biti 450,00 RSD. Plaćanje kotizacije, koja je na Bornet -u usuđujemo se reći, izuzetno popularna,  u odnosu na sadržaj koji manifestacija nudi, Vam omogućava da svečanoj večeri u subotu uveče 26. novembra, uz živu muziku i bogat meni prisustvujete za samo 850,00 RSD. 

Naravno, kotizacija će biti 30 % povoljnija za goste iz Bora a BORNET će sa zadovoljstvom pobrinuti o nekolicini specijalnih gostiju čije će kompletne troškove snositi Udruženje ISTOK Bor. Studenti i borski učenici srdnjih i osnovnih škola, mogu prisustvovati manifestaciji besplatno. Pitanje prevoza ovom prilikom prepustili smo Vama ubeđeni da su sve ponuđene cene izuzetno povoljne i pristupačne.

I na samom kraju rezervacije smeštaja možete obaviti na prezentaciji Hotela „ALBO“ Bor (office@hotel-albo.rs Kontakt telefoni +381 30 24 96 962 +381 30 24 96 ) sa naznakom „za BORNET“. Svakako, to ne znači da po dolasku u Bor ili već sada ne možete pokušati i naći po ceni i kvalitetu, povoljniji smeštaj, – ukoliko za to budete imali vremena. U svakom slučaju mi ćemo vam pomoći, sa napomenom da tih par stotina dinara uštede na smeštaju u nekom drugom mestu ide na prevoz, ishranu ili nešto treće. O kvalitetu usluge koju mi preporučujemo je sasvim nepotrebno govoriti – zbog toga: Hotel „ALBO“ Bor.

Napominjemo i pozivamo sve koji su uplatili kotizaciju za East Weekend Fest, a iz bilo kog razloga je nisu iskoristili, da to učine na BORNET-u 26. i 27. novembra.

Za sva pitanja u  vezi informacija koje nisu obuhvaćene ovim kratkim uputstvom, pišite nam na upravniodbor[at]istok.org.rs ili se javite na 062 487 601.

Dobrodošli u Bor

Ko će da plati, ako nije, ko će koga da smeni, ako treba i ko će biti odgovoran po prvi put skoro da “nema veze”- a treba, naročito ako je neko radio protiv zakona i da odgovara. Nema veze i zbog toga što posle dužeg vremena, bez obzira na isukane bajonete stranačkih tabora, unakrsnu rafalnu paljbu gradskih klanova koji “kontrolišu”  investicije, resurse, infrastrukturu (ili ono što od nje postoji) ali i uticaj, generalno gledano, ostaju rezultati koji su vidljivi, opipljivi i to se ne može prevideti. Tu je sad jedino bitno koja interesna grupa treba da poentira, ali argumentovano. Međutim argumentovano to uraditi po svemu sudeći nije lako.

Još od vremena malih-velikih perica koji su sve znali, u sve se razumeli i sve redom kritikovali apsolutno istom rečenicom ( koja je obavezno počinjala sa MARŠ … ) i isterivali iz grada ove ili one, halabuke je bilo i previše. Svi koji su iza svojih računara bili surovi komentatori i ekstremisti koji će doneti promene za Bor, radili na svojim radnim mestima ćuteći i jedva da im se vrh pertle mogao videti iz guzice poslodavca i partijskog im šefa, a ništa se promenilo nije – niti će. Ipak objektivno ili ne, argumentovano ili ne, sa politčkom konotacijom ili ne, promene su ako me moje starčko oko ne vara tu na dohvat ruke.

Naravno okolnosti su išle na ruku pa je cena bakra u pravom trenutku skočila ali ‘oće li to još dugo trajati i šta posle. Auto, primera radi i možeš nekako kupiti, ali ukoliko ne održavaš, servisiraš i čuvaš zalud. Najveća zvrčka i sa tim autom i sa našim slučajem je registracija i tu negde se najviše zapinje.

Jeste istina da je mnogo toga u borskoj, u istoriji Srbije i one stare SFRJ, urađenjo bez prostornog plana, dozvole i potrebne dokumentacije, za vreme i uoči finiša radova, ( iz više razloga koji sad nisu bitni ), ali došla su neka druga vremena. Više od pola Bora je izgrađeno na takav način ali nekada su ljudi bili drugačiji, pa su poštovali dogovor, radili ako treba i udarnički, za bolju budućnost – trudili se i poštovali jedni druge.  Sve se brzo završavalo a i dokumentacije ubrzo zatim nije izostajala. Nije se svako bavio politikom, nije svako bio ni smeo biti najpametniji i nije se, da prostite, palamudilu u prazno.

Mnogo je onih koji su rmbačili od jutra do sutra i mnogo je onih koji posle 40 i više godina rada nemaju za hleb. Tu i tamo je poneko hteo i da prisvoji protivzakonito, međutim to je tada bilo upadljivo i prepoznatljivo a smim tim i lako se sankcionisalo.  Sada je malo došlo do inverzije – svi žele da se ogrebu, za neki politički poenčić, da što više potrebnog alata ili materijala “maknu” u svoj gepek ili na svoj plac a tek poneko oće da radi i gradi. Danas imamo dva radnika četiri ševa 5 projektanata a sve to košta, pa gde je provizija pa ovo- ono…. Naravno taman kad na’vatamo tog koji to hoće, zna i može proglase ga plaćenikom, poltronom, ulizicom , pizdom izdajničkom, potrčkom i tako dalje, znate već repertoar sa ovog i drugih blogova.

Najaktivniji u tim demagoškim napadima i osudama svih vladajućih koalicija od 2004 do danas – a nijedna valjala nije, su i najveći lezilebovići koji će da osuđuju i mudruju ali bez ikakvih posledica po svoju karijeru i radno mesto ovako preko blogova ili društvenih mreža i nikad nećete saznati ko su. Sve junak do junaka sa dugim brkovima i opasanim sabljama pravde ali kad se negde okupiti treba- malo protestvovati ili dalekobilo vikati UAA pred RTB-om ili opštinom onda ih nema a kako i da ih osudiš kad ne znaš koji su. Nastupaju pod 15 različitih nickova sa3-4 dostupna računara (tetka, strina, komšija, kancelarija, prijatelj) pa još kad se i moderatoru prisvidi nešto i malo olabavi moderaciju ihaaaaaa. Naravno najinteresantnija je opcija kad čovek ima svoj blog, pa sam piše, sam komentariše i sa možda dva zalutala komentara, a ima tih koji se u sve razumeju i odma’ komentarišu a da tekst i ne pročitaju, od svega prave galamu da te Bog sačuva.

Terali su Rankića, razapinjali ga  po onoj nesretnoj fontani koja je imala iste probleme kao i ova najnovija, mada je brate bila mnogo ružna, ali ovde je mnogo veći novac uložen u akciju “uterivanja” saznanja o potrebi da je moramo  imati pa nek curi i pršti ali radi -tako treba. Tog istog su vređali, pljuvali zbog pločnika izrađenih onim poroznim kockama nekog njegovog kuma i šta je bilo?. Ništa.  Zatim su dočekali na špic onog jadnog i neveštog Srđana, na glavu skakli Darku Mihajloviću kad je rekao da će Moto skup biti brend grada Bora (ne zna čovek šta je brend ali zna šta je dobar pos’o) a evo sada Videnoviću ali rezultati toga – ništa, nula (o).

Opštinabor.com, kao blog koji je pokrenuo Zoran je prodat i nikad više aktivan postao nije. Valjda su shvatili ljudi da marširanjem drugih pokazuješ svoje kućno vaspitanje ali i ozbiljno narušeno shvatanje demokratije jer pljuješ veliki broj birača koje bi trebalo pridobiješ a ne nikako marširaš i vređaš. Na Borskoj inicijativi koju su već prozvali Blagojeva inicijativa imamo ovu gore pomenutu najinteresantniju opciju i tematsku poslasticu borske internet scene- gospodina Blagoje. Generalnog direktora RTB Bor.

On je po nekim procenama ozbiljno narušio i ugled super binga i cele Narodne lutrije Srbije, sa sve ovim novim zakonima od juče i olakšicama, pa se nekolicina revolucionara borske blogerske scene u ime časti i poštenja preko još nekoliko blogova sumnjivog kvaliteta i nekoliko FB naloga  naprosto otimaja ne bi li malo svojih preostalih neistočenih fekalija istresli ako ne po njemu ono bar što bliže njemu ili nekom njegovom bliskom saradniku.

To je trend i “popljuvati Blagoja” kao ranije izvređati Rankića ili ismevati Veličkovića i Balaševića,  je sasvim dobra startna pozicija za predizbornu kampanju iako takvi nikada naće moći ozbiljnije da učestvuju na političkoj sceni jer nemaju ime, i nemaju mooda. U realnom životu postoji odgovornost, stručnost, rad, poštovanje drugih i pre svega ime i prezime pa kad pogrešiš – zna se.

Pričalo se o našim javnim ličnostima, da završim najzad- svašta. Lupetalo se a bilo je tu i istinitih navoda jer niko se bezgrešan nije rodio, međutim sankcije su uglavnom izostajale.  Ipak to jednolično jednosmerno i prostačko iživljavanje kao trend na blogovima i forumima u polsednjih 4-5 godina me tera na razmišljanje o našem kolektivnom mentalnom zdravlju.

Znam da ćete ostatak dopisati vi u komentarima.

View Pelivan in a larger map
Evo da se lakše snađete: sedište GG Zdravog razuma

Olovka piše srcem

Znam da su nam javna preduzeća jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane, ali nisam znala da stvari stoje baš toliko loše kad direktor JKP „Vodovod“ mora da na četiri sitno kucane strane traži pomoć od sindikata, tačnije od lidera Saveza samostalnih sindikata Opštine Bor – Dragiše Trujkića. A do pre samo par dana nazivali su ga mirođijom, margarinom (u sve se meša), vegetom, ne znam ni ja više kako. Stekao bi čovek utisak da im se njegovo uplitanje u njihov odgovoran, mučan i sistematski posao pljačkanja opštinskog budžeta i uništavanja javnog sektora – smučilo. Ali, ovaj otvoreni i iskreni nastup me je razuverio u potpunosti.
Naime, danas je očaj ovog direktora kulminirao. Na adresu opštinskog sindikata i g. Dragiše Trujkića lično, kao i svim medijima, stigao je zvaničan dopis koji je svojeručno potpisao direktor JKP „Vodovod“ g. Slaviša Ranđelović i overio ga pečatom ovog preduzeća. Dakle – ozbiljno, da ozbiljnije ne može biti.
U ovom dopisu, direktor – očajnik žali se g. Trujkiću na svoj Upravni odbor koji nije hteo (bezobraznih li i bezobzirnih ljudi) da usvoji Plan i program poslovanja JKP „Vodovod“ za 2010. godinu. Ne bih sada da cepidlačim oko toga otkud to da se duboko zagazilo u novu godinu, a da ovaj važan akt preduzeća još nije usvojen, jer su me prilično potresli navodi koji slede.
Nakon dirljivog priznanja da nije sposoban da napravi novi plan i program koji bi bio bolji od ovog propalog, kao i iskrenog divljenja „genijalnoj ličnosti“ dotičnog Trujkića, direktor „Vodovoda“ MOLI predsednika sindikalnog veća da umesto njega i njegovih sposobnih i stručnih, ali neshvaćenih saradnika, napravi Plan i program poslovanja koji je neophodan za nesmetano funkcionisanje preduzeća. Taj bi plan, naravno, morao da sadrži idejno rešenje kako otplatiti ogromna dugovanja prema EPS-u i drugim dobavljačima, a da se istovremeno funkcioniše pozitivno, bez gubitaka, redovno isplaćuje plata i povremeno zaposli neki nezaposleni rođak, kum, kafanski ili stranački drugar.
Nakon ovih prvih lepih i ljubaznih reči, a verovatno u nastupu najcrnjeg očajanja zbog skore propasti preduzeća na čijem je čelu, direktor se „gubi“, zaboravlja šta je u stvari hteo, pa je pomenuo i (citat) „genija Veličkovića“ (direktor Javnog stambenog), iznervirao se – i smeo sa uma da mu nije pametno srditi onoga koga treba moliti.
Razumem da onaj nered na papiru i elementarna nepismenost verovatno potiču od nereda u glavi pisca – molitelja, ali mi je najviše zasmetala poprilična neinventivnost. Dragišu Trujkića, kao i dežurne krivce za sve ono loše što se poslednjih meseci dogodilo u Boru (crna trojka Marković, Veličković, i naravno – Balašević), g. Ranđelović je optužio samo za nerad, rasturanje opštine i još neke sitnije prekršaje, dok je komotno, samo da se setio, mogao da ih optuži i za zemljotres na Haitiju, širenje ozonske rupe, napad na Velju Ilića, gubitak Kosova i mešetarenje prilikom dodele nagrade „Oskar popularnosti“. O, još kako su oni krivi za sve to. I za mnogo više, ali „direktor“ u pravednoj ljutnji nije video dalje od nosa, pa je zaboravio ono najvažnije – da su Srđan, Vesna i Dušan, veterani “Survivera” žarko želeli lični imunitet, ali su se ovi naši ovde opet neprincipijelno umešali i ogrlica za imunitet pripala je – kome bi drugom nego – Njegošu. Sramota!
Dokle više oni? Šta pravednici iz Pokreta za Krajinu još treba da urade? Odrekoše se ujaka, kumova i majki će, ako zatreba, ali ovi se zlotvori uvek ispreče kada treba nešto korisno da se uradi za grad i Borane. Eto, postoji mogućnost da ostanemo bez vode za piće, a oni se tamo zajebavaju i teraju sojke. NAMERNO smetaju.
Dalje, nesrećni direktor ponosno nabraja šta je sve on uradio za ovo naše javno preduzeće, sve ono što mu je inače u opisu radnog mesta, ali niko ne zna u kakvim je on to teškim uslovima radio, opstruiran sa svih strana, naročito od čelnika sindikata i “crne trojke”.
I, kao što ono nešto (koliko beše?) devojci fali za sreću, tako su njemu za uspeh svih nastojanja nedostajale samo dve ključne stvari: ekonomska cena vode (sprečio da se ostvari lično D. Trujkić) i politička garancija “Opštine da ĆU izmiriti obaveze iz reprograma” (ovo sam morala da citiram, jer je dakle, trebalo postići političku saglasnost da je direktor “Vodovoda”, lično on kako stoji u dopisu, kadar da izmiri obaveze iz reprograma). Ovo stvano nema smisla što mu nisu učinili. Pa, toliko je političkih odluka bilo doneto da je prava sramota što nisu i ovu. Pogledajte šta napraviše od čoveka.
Ne bih dalje analizirala ovo somnambulno trućanje, ali ovo smatram da je vredno istaknuti. G. Ranđelović je u svom očaju uspeo da prepozna i dijagnostikuje uzroke štetnog ponašanja Dragiše Trujkića. Naime, pomenuti Trujkić još uvek nije shvatio, kako kaže g. Ranđelović, da je Tito umro (odavno) i da ne postoji više Socijalističko samoupravljanje (novi pravopis, koji je uveo S. R.), već Kapitalizam – u kome se razlikuje rad od nerada, red od nereda, disciplina od anarhije. A to su neki vrhunski postulati kojima g. Ranđelović, kao i stranka kojoj pripada, od samog početka bespogovorno teži. Udarnički, moglo bi se slobodno reći.
Njegovo razočarenje je upravo zbog toga još veće.
Ono ide dotle da svoju funkciju i fotelju nudi g. Trujkiću u zamenu za njegovo znanje i genijalnost koje će posrnulu firmu “Vodovod” postaviti na zdrave noge.
Bavio se još g. Ranđelović i likom i delom svog glavnog sindikalca, nekog Džonija (indijansko ime “Jastreb”), na kojeg je neizmerno ponosan.
Potom sledi neizbežni osvrt na lik i delo Dragana Veličkovića, ekonomskog genijalca, kojem u Pokretu tepaju “Don Dragan”.
Ne volim kad se ljudi svađaju. Baš me je obradovalo kada je u nedavnoj talk-show emisiji zabavnog karaktera u kojoj su učestvovali Ranđelović i Veličković pao predlog da se pomire i izglade sve nesporazume u obližnjoj kafani. Izgleda da do toga nije došlo. Mora biti da je mnogo teških reči tada palo, prešlo se preko one linije preko koje se prelazi samo jednom i u jednom pravcu.
Međutim, niko od ovih direktora javnih preduzeća nije tamo na pikniku. Oni su tamo da rade i da sarađuju. Pošto ne mogu jedni bez drugih, ali ne mogu ni zajedno, u ime svojih sugrađana, a i svoje, molim članove Privremenog organa upravljanja da čim preuzmu vlast – smene ove svađalice, raspišu konkurse i dovedu stručnjake koji će krv propljuvati da barem pokušaju da isprave ovo što su ovi neznamkakodaihnazovem (i)zasrali.

(U prilogu – integralna verzija pisma direktora “Vodovoda” predsedniku sindikata.)