E - stav » nE-stav

Ošišajmo s(t)ranke

Milan Milićević — Fri, 04 Jun 2010 13:41:21 +0000

Upravo je formirana GG Zdravog razuma, čije je sedište, bolje reći sto, u Pelivanu. Cilj ove GG je da građani ošuškaju s(t)ranke.
O čemu se radi?
Kao što znate, dragi sugrađani, bliže se izbori. Neke s(t)ranke za tvoj glas daju dinare, €, paketiće. Kako ne biste bili uskraćeni, ili bili u nedoumici, ova GG je rešila da Vam izađe u susret, i da Vam omogući da uzmete i dinare, i €, i paketiće, i jeans, i patike, i jariće i jagnjiće, prašćad, šporetiće, i sve što se bude nudilo. I jare i pare.
Evo kako:
Dovoljno je da se prijavite kod Miće ili kod nekog od njegovih saradnika i ostavite broj mobilnog telefona. Telefon mora da podržava prijem MMS poruka i kameru. U periodu od 08,00 do 09,00 časova, 20. juna 2010. godine, dobićete 10 MMS poruka koje će sadržati slike kako zaokružujete jednu od s(t)ranaka sa izborne liste. Po prijemu MMS poruka, krenite u obilazak s(t)ranke kako biste naplatili svoj glas. Procena je da ćete, za nekih par sati, zaraditi više od 50€.

View Pelivan in a larger map
Evo da se lakše snađete: sedište GG Zdravog razuma

Dalton brothers

Zoran Stanković — Wed, 16 Dec 2009 16:49:08 +0000

Sednica Opštinskog veća, sreda, 16. decembar.
Predrag Balašević samo što je zatvorio vrata sa spoljne strane.

 Rankić (ledeno se smeška): Dooobro… jel odoše svi Vlasi?
 Miki Janošević i Siniša Saraković (u glas): Ja sam tu predsedniče
 Rankić (ne obraća pažnju): E, sada ćemo ovako. Zapošljavamo za sve pare…
 Načelnica budžeta (nesmotreno mu upada u reč): Koje pare, šefe?
 Rankić (besno se okreće prema njoj): Mala, jel ti hoćeš da ostaneš jedina bez posla u ovom gradu?
 Načelnica (ćuti)
 Rankić (nastavlja jednoličnim glasom): Ljubinka, piši: da se svi otpušteni radnici iz likvidiranih preduzeća Sportski centar, Štampa, radio i film i Centar za kulturu vrate na posao u iste novoosnovane firme. Jel se svi slažemo?
 Načelnik pravne službe (k`o iz puške): šefe, ne smemo to po Zakonu…
 Rankić (zaustavlja ga laganim pokretom leve ruke): Badžo, ti si dobar momak, ali ako nećeš da se pridružiš Danijeli, aj bar danas malo ćuti. Dakle… jel ima neko nešto da doda?
 Načelnik (nastavlja, po navici): Član 21…
 Rankić (besno): Aman, ućuti bre!

 Žika Rakić (mrtav ozbiljan): Imam ja da dodam. Ostalo mi je još desetak nezaposlenih članova stranke. Dva električara, pet gimnazijalaca, dva rudara, jedan sa osmoljetkom i… ne znam šta ono još beše. Šta ćemo sa njima?
 Rankić (češka bradu): Kol`ko komada kažeš?
 Žika Rakić (i dalje ozbiljan): Dvadest. Ne… trideset.
 Rankić (prelazi na češkanje ćele): Piši Ljubinka: ukoliko direktori smatraju da je potrebno, mogu da zaposle još trideset… ne… piši – koliko god misle da je potrebno novih radnika. Jebiga i meni ostalo nešto nezaposlenih skoro da sam zaboravio. I ajde neka neko ode dole da kaže ovim Pafovim sindikalcima da mogu da idu kući, neću opet da iskačem kroz prozor, gledaju me supovci k`o da sam lud, još će da me uhapse na kraju.
 Svi: Evo ja ću da im kažem
 Rankić (smeška se cinično): Jel? Neće moći. Mala idi kaži kafe kuvarici da im odnese po čaj i prenese ovo što smo se dogovorili.
 Žika Rakić (Siniši Sarakoviću, poluglasno, ne može da odoli): He, he… Saša im već rekao, a zakazali smo i konferenciju za novinare. Jebaćemo mamicu danas Balaševiću.
 Rankić (zvanično): Dame i gospodo iz medija, sednica Veća je završena, vi ste slobodni. Budite objektivni u izveštajima. Vidite i sami da smo usvojili i više nego što su štrajkači tražili, mada su Vlasi pokušali da nas opstruiraju u našim plemenitim namerama. Konferenciju za novinare ću održati naknadno. (Predstavnici medija žurno izlaze iz sale, članovi Veća ne mrdaju).
 Načelnica (bojažljivo): Šefe, imamo još neke tačke dnevnog reda. Poskupljenje vode…
 Rankić (prekida je nervozno): Jebala te voda, piši – usvojeno. Važno da smo se dogovorili oko ovog najvažnijeg. Neće bre nas svaka šuša da smenjuje kad joj se digne patka, jel tako?
 Svi: Tako je.
 Rankić: Neki tamo Paf, pafnem mu ga majke… tu me seci ako nije u LDP-u.
 Žika Rakić (setio se nečeg): Jeste, da znaš… neki dan sam ga video kao stoji sa onim, kako se zove… onim ćelavim… moram da podsetim Sašu da smisli neki fazon u njegovom stilu. Nešto suptilno, kao, udružili se bolesnik i ludak…
 Rankić: Zajebi sad LDP, nećemo da im pravimo marketing džaba. Obrušite se na ovo đubre vlaško, izvini Miki, danas. Nego, još ostaje pitanje kako da zakažemo sednicu Skupštine i ko će da glasa za budžet. Bez toga smo pukli.
 Žika Rakić (smeška se značajno): To je naša briga. Eno su Saša i Srđan u Banji, ima da navatamo par komada od ovih DS otpadnika i gotova priča. Mislim, ne ide baš glatko, klinac se usrao, ali moraće da legne na rudu. Ili to ili…
 Rankić (prekida ga): ćuti bre, ne moraš baš sve da kažeš. I pazite sa tim snimcima ako ih puštate, znaš ko je sve na njima sa Ksenijom i Sekom.
 Žika (smeje se glasno): Znam, ha, ha, ha… dobro, de… (Siniši Sarakoviću, tiše) ali ako ne pristane da sjebemo Boru Rajića, će se pitamo.
 Rankić (ustaje polako): Znači, i to smo obavili. Odoh ja, izgubih grdno vreme predviđeno za kafanu i dremku. Žiko, javi mi šta su se ovi dogovorili, ali tamo negde, posle šest. Nemoj da me budiš džaba.

Stara priča

Zoran Stanković — Mon, 09 Nov 2009 08:29:02 +0000

Znate na šta me podseća ovo prepucavanje Branislava Rankića i Srđana Marjanovića preko televizijâ Sezam i Bor?
Na dve prostitutke koje se čupaju za kosu jer je jedna od njih u milosti kod zajedničkog makroa pa dobija bolje mušterije od druge.
One bi, naravno, najviše volele da nemaju „menadžera“, pa da čitavu zaradu zadrže za sebe, ali jebiga, kad jednom prihvatiš da ti ovaj nađe mušteriju, posle nema nazad. Ima da radiš za njega do kraja karijere i skupljaš mrvice koje ti baci. Drzneš li da zadržiš nešto više za sebe, o`ma radi britva. A kad te makro (umalo opet rekoh – menadžer) nagrdi, posle možeš da radiš samo kao babasera u najboljem slučaju.
Zato kurve i ne pokušavaju da se izvuku iz ruku makroa već krivicu za svoj ropski život prebacuju na konkurenciju. I onda nastane džapanje na ravnopravnijem nivou, mlataranje tašnicama i čupanje za kosu. Obe tu pomalo najebu, šminka se razlije, izbije se neki zub, ali rane se ipak brže zacele i – natrag na posao dok ne stigne mlađa radna snaga.
Makro ponekad popizdi od te galame koju dižu pa ih obe išamara, ali uglavnom ne pridaje veliku pažnju njihovim sukobima. Važno je da mušterije ne trpe, odnosno da dobijaju uslugu i daju novac, jer makro je biznismen.
I to, biznismen koji posluje po svim principima modernog poslovanja. Njegova firma nikada ne radi sa gubitkom, on je čak i „socijalno odgovoran privrednik“ kako se to danas kaže. On deli uljne radijatore školama, oblači se u Deda Mraza za Novu godinu i slično.
Vremenom, kurve se odaju drogama, počinju da potkradaju mušterije, postaju im odvratne, a deca polako odrastaju i počinju da shvataju čime se bavi „mama“.
I tu je negde kraj karijere.
Ako ne nastradaju od makroove britve, ubije ih droga, porodice ih se odreknu.
Ili završavaju kao babasere ili overdoziraju u neko tmurno, kišno predvečerje u motelu na periferiji grada dok prevrću album sa fotografijama iz mladosti.
Bile su tako lepe nekada, mogle su da budu šta god požele.
Mogle su da budu recimo ekskluzivne kurve bez makroa, za koje niko živi (osim probrane klijentele) ne bi znao čime se ustvari bave. Mogle su da budu poštovane samohrane majke (sa samo delimično zapuštenom decom) i komšinice, da ih gospoda pozdravlja na ulici uz naklon, a žene zavide…
Ali nisu.
Samo su se jednom prevarile i u potrazi za zaštitom i lakom zaradom prihvatile usluge i zaštitu menadže… ovaj, makroa i tu im je bio početak kraja.
Rankić danas vidi u svemu zaveru protiv sebe koju jel`te, organizuje ku… ovaj, Srđan Marjanović.
Srđan, s druge strane, poručuje velikom menadžeru da je spreman opet da se stavi pod njegovu zaštitu, samo da se odrekne sadašnjeg miljenika Rankića.
Stara priča, hiljadu puta ispričana.

Pravda za Boška!

Zoran Stanković — Sun, 04 Oct 2009 09:09:08 +0000

Pratio sam noćas, a pratim i ovog jutra komentare na twitteru povodom vesti o bačenoj bombi na TV Pink.
Uglavnom su tipa: “nisam ja, majke mi”, “ja imam alibi” i slično.
Predlažem nadležnim organima da ne gube vreme i ispitaju odmah mene, jer alibi mi je prilično klimav.
To što sam juče twitovao i postavljao tekstove na e-stav nije dokaz da sam sedeo kući. Ako neko pita moju ženu, garantovano će reći: “Ne znam, možda je bio kući, a možda i nije, jer i kad je kući zavuče se u ćoše sa kompjuterom pa ga ni ne vidim”.
Motiv sam imao svakako. Više motiva.
Turbograndmotivisan sam bio.
Da ne spominjem sad one generalne motive, evo samo jednog, najvećeg.
Sat vremena pre nego što je bomba bačena sa Farme je izašao knjaz Timočki, gospodin Boško Ničić. Neki kažu da ga je mučio šećer, voditeljka sumnja da je u pitanju mlada supruga. Dal` joj nedostaje, dal` je brinula Maja Nikolić, ne znam. Debeli Mirković veruje da njemu više nedostaju njegovi Zaječarci (i obrnuto).
Zli jezici kažu da je načuo kako su se u zaječarskoj skupštini u odsustvu mačke razigrali i udružili miševi i da je vrag odneo šalu.
Od dva meseca neplaćenog odsustva iskoristio je svega 15 dana.
Radi se ustvari o običnoj nameštaljki ove države koja je naredila Željku Mitroviću da Boška vrati kući jer je Dinkić uvideo da Boškova popularnost raste do nivoa Palme pa možda i nešto više – do Kim Il Sunga. A to onda znači da se u novoj koaliciji G-17 – PŽK – Sitne ribe, neće znati ko je glavni.
Ja lično sam poslao jedno 200 sms poruka sa tekstom “da ostane Boško – zauvek”, a koliko je tek Zaječaraca glasalo? A gde su glasovi svih onih koji su u ovih petnaestak dana shvatili koliko je Boško divan čovek?
Nisam valjda džaba ulagao vreme i novac da bi na kraju Boška sa Farme izbacila Dinkićeva sujeta?
Dakle, motiv sam imao, motocikl mi je pozajmio zet, a bomba… pa bombu tek nije problem nabaviti u ovoj zemlji.
A i google može da bude od pomoći.
Ako me ne zaustave na vreme, B-92 je sledeći na redu, a finale će biti u Takovskoj.
Osladilo mi se, nisam imao pojma koliko je jednostavno biti terorista.
TV Bor neću da diram, oni će sami sebe da unište brže i efikasnije nego što bih to ja uradio.
Evo i nešto dokaznog materijala, za ostalo neka se organi potrude sami:

RainDog jutros, po povratku iz terorističke akcije

Mada, razmišljam sad nešto, zašto bih se ograničio samo na elektronske medije. Ustvari, zašto samo na medije?
Toliko toga ima za uništiti u ovoj zemlji. Jedino ne znam da li da se povežem sa „1389“ ili da potražim člansku kartu Zvezdinih navijača (imam je već skoro pola veka, današnji klinci se nisu ni rodili kad sam se ja tukao sa „Grobarima“ na Zelenjaku)?
Isuviše dugo sam gurao duboko u podsvest sve vrline koje krase onog pravog, na sve i svakoga gnevnog Srbina, ne mogu više.

Još samo Igara

Zoran Stanković — Thu, 24 Sep 2009 08:30:13 +0000

Pozivaju se svi radnici likvidiranih preduzeća da se, 26.09.2009. godine u 19h, okupe na platou ispred Doma Kulture. Odmah po okupljanju, organizovano će se otići na besplatan koncert g. Željka Samardžića koji se održava ispred likvidirane JU Sportski centar, preciznije, dela te JU koji se odaziva na Sport Caffe, koji se, iako likvidiran, uspešno iznajmljuje.
Tako će se na miran i dostojanstven način obeležiti način likvidacije JP i JU u Boru. Mole se radnici Centra za kulturu, JP ŠRIF i JU Sportski centar da povedu svu svoju bližu i dalju rodbinu, kako bi na koncertu, koji je besplatan, a daje se i besplatno piće, atmosfera bila neponovljiva.

Dođite na ples

Koristimo priliku da pozovemo radnike (likvidirane i ne likvidirane) i ostalih JP i JU da svojim prisustvom uveličaju ovaj događaj. U razgovoru sa svojim prijateljima iz već likvidiranih, moći ćete da se upoznate na način kako ćete i vi uskoro biti likvidirani.
Time će se pokazati da su Stari Rimljani, napokon, u XXI veku, u malenom Boru, na granici sa EU, prevaziđeni. Njihovo “Hleba i Igara” umanjeno je na samo “Igara”. Hleb nam nije potreban.

Uvek Vaši:

Savez mlatih Bora
NVO Bez Panje i Monji
GG Živim za koncerte
NGO Kontejner je naš McDonalds
Ekološka organizacija Se Vije Dim
i ostali mnogobrojni organizatori

(Milan Milićević)