E - stav » Zaječar

K(URS)ADŽIJE

Zoran Stanković — Thu, 03 Jun 2010 18:50:43 +0000

Pojavila se nova snaga na političkoj sceni Srbije (URS), bez c, za dž. Ako mislite da ima veze sa prostitucijom, nema, zbog toga što je u našoj zemlji kurvanje zakonom zabranjeno. Ali je zato bavljenje politikom i dalje, ne samo dozvoljeno, već i poželjno. I opet, ako mislite da će nas ogrejati sunce, malo verovatno, iz razloga što novu snagu čine svi već poznati, dokazani političari, od kojih možemo očekivati samo elementarne nepogode. Ja se neću složiti sa tim da je politika kurva, zato što bi po analogiji i političari bili kurve. Ja ću se složiti sa tim da su to eksperti, samo što još zvanično nije saopšteno za šta su to stručni.

86,5 milona minus 35 miliona... Boško, jel si oduzeo?

Kada vidim ko čini, novu-staru, političku snagu, ne može a da me ne prođe jeza od veoma izvesne budućnosti, glad, jad i beda. Sve su to lideri koji su branili Kosovo (Boško Ničić bio u Komisiji za povratak Srba na Kosovo), a Srba na Kosovu nikad manje. Ili oni koji se bore za boljitak radničke klase (Rasim Ljajić-ministar za rad i zapošljavanje), dok radnici od muke seku prste. Ima i onih eksperata, iz čijih je redova ministar zbog kojeg ćemo morati da platimo 36 miliona evra za nekakav satelit, a koji je poznat i po tome da nam je ostao dužan još 980 evra. Isti taj je na sav glas hvalio kao najboljeg menadžera direktora JAT-a, koga sada nema nigde, a dugovi ostadoše državi, znači nama. Gospodin, koji je poznat kao lider G17 plus, Mlađan Dinkić, rušio je predhodne Vlade, ali i bio u svakoj. Moji ga roditelji, koji su apolitični, pamte po šestom principu. Fale mu još dve šestice za ulazak u crkvu. U ovoj su koaliciji i Veroljub iz Kragujevca, koga Kragujevčani najbolje poznaju, ali i ex-predsednik Skupštine Srbije, Marković, koji je ovde sigurno zalutao.
Gledam Kursadžije, gledam i Ursadžije, razlike nema. Pričaju viceve na račun ojađenog naroda, prodaju maglu, ali ko ih ne zna, skupo bi ih platio. Mada, nisu oni krivi, naš je problem što nam je pamćenje ko u muve, zaboravimo šta je bilo pre par sekundi, a kamoli da se setimo obećanja od pre godinu ili dve. Stranka Mlađana Dinkića je u vlasti, u ovoj napaćenoj državi, zadnjih desetak godina, ali im je to malo vremena da nešto učine za bolji život građana, pa im je potrebno još nekih 350 godina. Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, na poziciji je prvog čoveka grada već šest godina, pamtiće ga i naši čukununuci koji će otplaćivati njegove kredite, ali i estrada po turbo-folk zvezdama, odbojkaši i košarkaši po enormnom izdvajanju para za rukometašice, ali i sirotinja po zatvaranju Narodne kuhinje. Biće upamćen i po činjenici da je u toku njegovog upravljanja gradom najveći broj nezaposlenih u istoriji, ali i po najvećem broju volova na gradskom Trgu, normalno na ražnju. Sigurno se neće zaboraviti i da nas je Bog „častio“ sa nekoliko poplava, dok se gradonačelnik švrćkao po ružičastoj televiziji. Reference pomenutih političara su karta za doživotne funkcije, ali ne da upravljaju našim životima, već da borave u Brozovim kampovima.
Za Boška Ničića je Mlađan Dinkić bio secikesa, da ga ne citiram u izvornom obliku, ja ipak nisam u toj meri vulgaran. Ministarka za sport se pre samo godinu dana, iako je posetila Zaječar i održala sastanak u gradskoj Skupštini, nije sastala sa Ničićem, sa istim onim sa kojim su danas u koaliciji. Bošku Ničiću ne predstavlja problem da podržava SPS i JUL. Ne predstavlja mu problem da bude i u DOS-u, ali ni da izađe na predsedničke izbore protiv Borisa Tadića, a uz Radikale i Tomu Nikolića. Nije mu problem da na Republičke izbore izađe sa SPO, i da jadan Vuk, najveći borac za demokratiju, ne pređe ni cenzus. Trenutno grad Zaječar vodi uz pomoć SPS, SPO, PSS, G 17 plus, a podršku mu zadnjih dana daju i Radikali!? Ima li ovakvog cirkusa još negde, osim u Zaječaru? Podsećanja radi, Mlađan Dinkić je zaslužan za tužnu sudbinu Bogoljuba Karića (PSS), ali im to nesmeta da u Zaječaru budu u koaliciji. Pre će se desiti smak sveta, nego da Radikali u republičkoj Skupštini daju podršku stranci G 17 plus, ali gle čuda, u Zaječaru duvaju u istu tikvu, a još nije kraj sveta.
Nova snaga na političkoj sceni Srbije, stari poznanici u novoj snazi, zaboravan narod, trula država, dokaz je da je Armagedon na dohvat ruke, samo toga još nismo svesni.

Goran Ristevski (autor je novinar “Timočke revije”, a ovaj tekst je objavljen u 284-om broju)

Prekinut san

Zoran Stanković — Thu, 11 Feb 2010 21:29:20 +0000

U trenutku dok je Majin grudnjak već bio na polovini bradavica nabreklih silikona, a Bole lizao poslednje ostatke eurokrema sa njenih nožnih prstiju, petao je zakukurikao četvrti put.
I ovog puta, kao leptir nošen prolećnim povetarcem, Maja nestade iz Boletovog sna.
- Moraću da promenim ovo zvono inače joj stvarno nikad neću videti grudi, a šečer mi ode u bestraga od ovog eurokrema kao da je pravi, jebo te – pomisli besno Bole pokušavajući da dohvati mobilni telefon koji je uporno nastavljao da kukuriče.
- Alo, šefe – čuo je razdragani glas svog potpredsednika – ja sam!
- Znam bre da si ti, umem da pogledam u displej. Šta hoćeš u ovo doba?
- Koje doba šefe – zbunio se malko potpredsednik – već je skoro podne.
- Auuu… jebem ti budalu, ko zna koliko sam ja eurokrema pojeo noćas. Čekaj moram da uzmem insulin, neću ni da proveravam koliki mi je šećer. Zovem te za pet minuta.

Liht roze – na crvene štrafte

(Petnaest minuta kasnije, pošto je srknuo kafu, Bole uze mobilni i kliknu na replay)

- Ajd sad, kaži šta si hteo.
- Šefe, kupio sam televiziju!
- Pa znam, jebem te blesavog, šesti put mi to govoriš. A sinoć si rekao i celoj Krajini za koju, jel tako, živimo. Uostalom, ja sam ti i rekao da je kupiš i dogovorio se sa Mićom oko cene.
- Ma znam šefe da znate, ali volim da čujem kako lepo zvuči… kupio sam je, kupio sam je, moja je, ja sam vlasnik televi – zi – je… Jel da se rimuje? Cele noći nisam spavao, smišljao sam džingl. Marija će da otpeva naravno, a planiram i veliko svečano otvaranje.
- Maja, računam, dolazi?
- Nema problema šefe, samo… koja Maja?
- Ona bre mala sisata sa farme, ne pravi se blesaviji nego što jesi.
- Aaaa, šefe, pa nisam znao, he, he…
- Marš.
- Šalim se, izvinite šefe. Nego, jel vi imate još nešto para u budžetu? One borske odoše na kupovinu televizije, na bilborde po Negotinu, na koncerte koje smo ugovorili za kraj pobedničke kampanje, na… stvarno, šefe, gde su nama onolike pare?
- Ne brini se ti oko toga, nije džabe Dinkić sa nama. Za šta ti treba?
- Pa šefe, rekli smo da ćemo da obiđemo puteve vina… tačka 4. programa za Pobedu za Negotin… mislim, samo po sebi to ne košta mnogo, ali ako povedemo i na primer, Kseniju, pa onda Seku, pa ajd dobro i Maju, pa Mariju… ustvari nećemo Mariju, ko će to da trpi tri dana… Pa svrati kod jednog domaćina, pa kod drugog… ovome traktor, onome frezu… znate već kako to ide.
- Rekoh ti, nismo više sami, na naš statistički region sada misli i Mlađa i Svetska banka. Ljubav prema Krajini se širi kao pesma. Već vidim Mokranjčeve dane ove jeseni. Ja i Mlađa u prvom redu, a Maja solista ispred Crkvenog hora. Ah…
- Joj, tooooo… a kakav je to statistički region šefe? To niste stigli da mi objasnite.
- Naravno da nisam stigao. Meni je Mlađa objašnjavo tri dana, znači tebi bi trebalo jedno tri godine da shvatiš. Uostalom, pitanje je i Mlađa koliko je shvatio i ako je sam sve smislio. Ako te neko pita, samo kaži da je to ono kad vaše pare ostaju vama i gotovo.
- Dobro, to je lako. Znači, sve pare ostaju nama.
- Ostaju, ali nećeš tako da kažeš, nego: „Vaše pare ostaju vama“. Jel si zapamtio? Nemoj tu slučajno da se zajebeš.
- Ma naravno šefe, nisam glup.
- Nisi, nisi… mada ne bi ništa smetalo da malo manje pričaš i ne javljaš se uživo preko telefona kad sam ja u emisiji.
- Morao sam šefe, baš sam hteo da vidim šta će LDP Radmila da kaže kad čuje da je televizija naša.
- Da, i ispali smo zadnji seljoberi. Kao da je malo što su zvali onoliki moji obožavaoci. Nemoj bre drugi put da radiš takve stvari. Kad sam ja u emisiji, onda je to sasvim dovoljno. Dobro, i obožavaoci ili kako ja volim da kažem, fanovi.
- Dobro šefe… samo da znate, zvali smo mi iz studija obožavaoce, a ne oni televiziju. Nisu ni mogli, blokirali smo dolazne pozive.
- Svejedno. Dovoljno si pričao na borskoj televiziji i sad tamo možemo da računamo na sto pedeset glasova na izborima. Ovu kampanju vodim ja, ti se igraj sa televizijom, što sam ti je kupio kog đavola? Pravi tamo farme, piramide, šta god hoćeš, ali ne mešaj se u izbore dok mi ne zatrebaš, jel jasno? Ako puknemo u Negotinu, kao što ćemo sigurno u Boru, ode nam i Zaječar, a od čega ćemo posle da živimo za Krajinu?
- OK, šefe. Uši imam, jezik nemam. Ali, ja sam vlasnik televi – zi – je, moja je, moja je… Šefe, jel narandžasto isto što i pink?
- Jeste sine, jeste. Ajd sad idi igraj se. I budi dobar ako hoćeš da ti kupim i TV Krajinu i TV Bor.

Pravda za Boška!

Zoran Stanković — Sun, 04 Oct 2009 09:09:08 +0000

Pratio sam noćas, a pratim i ovog jutra komentare na twitteru povodom vesti o bačenoj bombi na TV Pink.
Uglavnom su tipa: “nisam ja, majke mi”, “ja imam alibi” i slično.
Predlažem nadležnim organima da ne gube vreme i ispitaju odmah mene, jer alibi mi je prilično klimav.
To što sam juče twitovao i postavljao tekstove na e-stav nije dokaz da sam sedeo kući. Ako neko pita moju ženu, garantovano će reći: “Ne znam, možda je bio kući, a možda i nije, jer i kad je kući zavuče se u ćoše sa kompjuterom pa ga ni ne vidim”.
Motiv sam imao svakako. Više motiva.
Turbograndmotivisan sam bio.
Da ne spominjem sad one generalne motive, evo samo jednog, najvećeg.
Sat vremena pre nego što je bomba bačena sa Farme je izašao knjaz Timočki, gospodin Boško Ničić. Neki kažu da ga je mučio šećer, voditeljka sumnja da je u pitanju mlada supruga. Dal` joj nedostaje, dal` je brinula Maja Nikolić, ne znam. Debeli Mirković veruje da njemu više nedostaju njegovi Zaječarci (i obrnuto).
Zli jezici kažu da je načuo kako su se u zaječarskoj skupštini u odsustvu mačke razigrali i udružili miševi i da je vrag odneo šalu.
Od dva meseca neplaćenog odsustva iskoristio je svega 15 dana.
Radi se ustvari o običnoj nameštaljki ove države koja je naredila Željku Mitroviću da Boška vrati kući jer je Dinkić uvideo da Boškova popularnost raste do nivoa Palme pa možda i nešto više – do Kim Il Sunga. A to onda znači da se u novoj koaliciji G-17 – PŽK – Sitne ribe, neće znati ko je glavni.
Ja lično sam poslao jedno 200 sms poruka sa tekstom “da ostane Boško – zauvek”, a koliko je tek Zaječaraca glasalo? A gde su glasovi svih onih koji su u ovih petnaestak dana shvatili koliko je Boško divan čovek?
Nisam valjda džaba ulagao vreme i novac da bi na kraju Boška sa Farme izbacila Dinkićeva sujeta?
Dakle, motiv sam imao, motocikl mi je pozajmio zet, a bomba… pa bombu tek nije problem nabaviti u ovoj zemlji.
A i google može da bude od pomoći.
Ako me ne zaustave na vreme, B-92 je sledeći na redu, a finale će biti u Takovskoj.
Osladilo mi se, nisam imao pojma koliko je jednostavno biti terorista.
TV Bor neću da diram, oni će sami sebe da unište brže i efikasnije nego što bih to ja uradio.
Evo i nešto dokaznog materijala, za ostalo neka se organi potrude sami:

RainDog jutros, po povratku iz terorističke akcije

Mada, razmišljam sad nešto, zašto bih se ograničio samo na elektronske medije. Ustvari, zašto samo na medije?
Toliko toga ima za uništiti u ovoj zemlji. Jedino ne znam da li da se povežem sa „1389“ ili da potražim člansku kartu Zvezdinih navijača (imam je već skoro pola veka, današnji klinci se nisu ni rodili kad sam se ja tukao sa „Grobarima“ na Zelenjaku)?
Isuviše dugo sam gurao duboko u podsvest sve vrline koje krase onog pravog, na sve i svakoga gnevnog Srbina, ne mogu više.

Ružičasti gradonačelnik

Zoran Stanković — Mon, 14 Sep 2009 07:36:45 +0000

Novi realiti-šou televizije Pink, “Farma”, trebalo bi da počne s emitovanjem 19. septembra, kada će gledaoci napokon videti ko su 14 poznatih osoba koje su se nedavno uselile na seosko imanje bez struje, kupatila i drugih pogodnosti modernog života. U javnosti se već neko vreme spekuliše ko su potencijalni učesnici “Farme”, a kao najizvesniji pominju se pevačica Rada Manojlović i njene kolege Milan Topalović Topalko, Svetlana Tanasić (Big Mama), Nikola Rokvić, Olja Crnogorac, modni kreator Saša Vidić, Aleksandar Jovanović i Tamara Todevska. Kao potencijalni farmeri viđeni su i roker Bora Čorba, pevačica Snežana Mišković Viktorija i Đorđe David (bivši pevač grupe “Generacija 5″). Na spisku mogućih učesnika nalaze se i Milan Mumin, Peđa D’Boj, Milić Vukašinović, Maja Nikolić, narodnjaci Džej, Vesna Zmijanac, Darko Filipović, Tanja Savić, Milica Todorović, Dara Bubamara, Era Ojdanić, ali i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić (48), koji bi mogao biti jedini političar u ovom šouu…
… Serijal će trajati oko 100 dana.
(Farma.in.rs)

A Boško je tražio svega dva meseca neplaćeno.
Da`l slabo računa, da`l planira da će da ga izbace ranije, da`l mu je mnogo da tri meseca ne prima platu, ne znam.
Ali da obožava da se pojavljuje na televiziji to je jasno. Mada, samo kada su u pitanju neformalne situacije ili kada situaciju u potpunosti kontroliše.

Zaječar u srcu

Pink baš ne može da kontroliše, ali ima dovoljno uticaja (čitaj: novca) da se redovno pojavljuje u Piramidi ili da se ubaci u reality show tipa Nemoguće misije ili Farme.
Ako pratite ponekad TV Pink, obratite pažnju na to ko sponzoriše sve te šou programe i ne samo njih (prikazivanje filmova, recimo). Naravno, Beoton, firma generalnog sekretara njegove stranke, Saše Mirkovića.
S obzirom na gornji spisak učesnika, mislim da je konačno našao pravo društvo. Što manje političara, što manje onih koji imaju veze sa dešavanjima u Zaječaru, Bošku lepše i prijatnije. Obaška što je na farmi zabranjeno trabunjanje o politici.
Sve je tom čoveku šminka i estrada. Samo neka šljašti.
Od Zaječara je napravio Potemkinovo selo i pola grada upregao da leđima podupire kulise. Druga polovina je sa druge strane, naravno.
Ovi što podupiru, znaju zašto to rade – isplati im se, a ovi drugi su valjda hipnotisani, šta li.
Još i plaćaju privatnu TV Zaječar 20 miliona godišnje da slušaju i gledaju kako im je sve lepo i cvetno. Toliko je, recimo, u Boru (u kome Boškovi imaju presudan uticaj u opštinskoj vlasti) izdvojeno za sva sportska društva u gradu u toku cele prošle godine.
Svega na toj televiziji ima osim prenosa sednica Skupštine grada. E, to Boško baš i ne vole. Ne voli da mu se građani sekiraju. Što bi oni morali da slušaju o tome koliko je budžet zadužen? Zašto bi ih uopšte to zanimalo?
Važno je da muškatle cvetaju.
Ali fekalije ne odnosi kanalizacija već idu u septičke jame u sred Zaječara.
Megatrend skoro da nema više kapaciteta da primi studente, samo štancuje menadžere. Ko topčiderska štamparija `93.
Svako malo čujem kako taj i taj završava fakultet kod “Boška & Miće”. Kad si upisao? Prošle godine. Dokle si stig`o? Šta dokle, apsolvirao bre… I šta ćeš kad završiš? Pa da budem menadžer. Kome, gde? Otkud znam… negde, nekome… kao Saša. Ili ću da se učlanim u PŽK I bog da me vidi. Ili u G-17, isti đavo.
Privatnici više ne otvaraju ništa po Zaječaru. Šta je otvoreno, otvoreno je. Osim ako nije zatvoreno. Dažbine su nekoliko desetina puta veće nego u drugim gradovima.
Priča mi vlasnica hotela “Tis” da 770 000din plaća gradu. Što za zemljište, što za iznošenje smeća, što za… ma ne zna ni ona žena više za šta.
Važno je da Megatrend radi bez problema. A kad radi Megatrend, onda ima i “Zvezda Granda”, onda ima 50 000€ za Severinu, onda ima teren za golf. Što ne može Megatrend, doplati Saša Mirković parama Borana.
Kad Borani neće koncerte, neka idu u Zaječar da gledaju. Uostalom, platili su, kako rekoh.
A i Boško je originaly Boranin.
Sve je to isto, šta ima veze.

Udario tuk na luk

Redakcija — Fri, 04 Sep 2009 05:23:57 +0000

Ovaj tekst predstavlja osvrt uredništva na vest koju nam je poslala Carrie Čolić, saradnica iz Zaječara.

Izgleda da ni u Zaječaru ne cvetaju baš muškatle niti njegovom gradonačelniku ide baš sve kao po loju. U stvari, ništa mu ne ide od ruke, javna preduzeća i ustanove su u teškom stanju, a zaraza se proširila i na škole.
S obzirom na to da je lokalna samouprava, kako sve ostale, tako i u Zaječaru, dužna da školama pokriva materijalne troškove, gradonačelnik Zaječara se našao na velikoj muci: da li da zaječarskim đacima kupi krede i sunđere, školske dnevnike, i ostalo ili da se pravi Toša i uvređeno se duri zbog nečega na šta prosvetni radnici imaju zakonsko pravo – pravo na jubilarne nagrade.

A muškatle mirišu, mirišu...

Naime, već se pročula bruka po čitavom regionu da su zaječarski nastavnici i đaci novu školsku godinu započeli bez osnovnih sredstava za rad: dnevnika, kreda, sunđera i ostalog pribora koji im je neophodan za redovnu nastavu, te su časove i izostanke, umesto u dnevnike, upisivali u svoje notese, sveščice, rokovnike, na karo-papiru – kako se ko snašao.
Ali, „ni to nije sve“, što bi rekli u Telešopu: čitavu situaciju dodatno su zabiberili neplaćeni računi za grejanje, vodu i struju, telefone, pa su računi mnogih škola blokirani i radnici nisu mogli da prime svoje zarade iako je Ministarstvo uredno prenelo sredstva za ovu namenu.
O svemu je obavešteno Ministarstvo prosvete, a prosvetni radnici su se dopisivali i sa svojim gradonačelnikom (kao da on sve ovo ne zna), ali prijem i priliku da se ovi problemi reše, ako ne zbog prosvetnih radnika, a ono bar zbog nedužne dece – nisu dobili.
Gradonačelnik se uzjogunio i neće ni da čuje.
U kom žbunu leži zec? Pa, evo u ovom: zaječarski prosvetari su tužili Gradsku upravu zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada i – dobili spor. Sud se držao slova zakona (i u ovoj našoj napaćenoj državici se čuda ponekad događaju, ili tamo neki sudija naprosto, mrzi gradonačelnika).
Desilo se to da su sada računi mnogih škola blokirani i zbog sudske odluke, pa su novci koje je Gradska uprava, kako kažu, prosledila uredno i na vreme školama – otišli na jubilarne nagrade.
Zaječarski kabadah…, pardon gradonačelnik ne miri se sa ovom odlukom suda. Jer: čija je u Zaječaru prva i poslednja – njegova ili sudska? Ne može i jare i pare, i jubilarne nagrade i krede i sunđeri i dnevnici i domestos i još koješta što pada na pamet nezajažljivim prosvetarima.
Gradonačelnik je uveren u ispravnost svojih postupaka, jer, kako sam kaže, on sa prosvetarima nije potpisao ništa, već su sa prosvetarima potpisali nešto neki drugi ljudi u Beogradu, tamo neki ministar prosvete i tamo neke prišipetlje i vinske mušice i to one sindikalne. Šta to njega briga? Po kom to zakonu i pravu dogovor dve strane obavezuje trećeg da isplaćuje to što su se oni dogovorili? U stvari, da je pravde u ovoj državi, najbolje bi bilo da se Zakon o radu prilagodi težnjama i skrupulama zaječarskog gradonačelnika, pa kad god neki nesrećni srpski prosvetar zatraži neku jubilarnu nagradicu za krvav rad (koji jeste takav u našim školama), koji je obavljao godinama, a onda tamo neki sudija virne u Boškov zakon o radu – prosvetar dobije packu po halapljivim prstićima.
Ili, još bi najbolje bilo (da ne menjamo Zakon o radu, znate i sami koliko traju kod nas procedure oko donošenja zakona, a pritom niko živ ne zna šta će na kraju od svega toga da ispadne), da se sami prosvetni radnici na početku svake školske godine, ili možda decenije (pošto se jubilarne nagrade dodeljuju nakon svake dekade provedene na radnom mestu), lično izjasne da li su za to da dobijaju redovno krede i sunđere ili jubilarne nagrade jednom u deset godina.
A ne ovako. Šta sud ima sa kredama, sunđerima i jubilarnim nagradama sa kojima nema ništa čak ni gradonačelnik?

I kad su svi već pomislili da dogovora neće biti ni od korova, pojavio se – a ko bi drugi – lično gradonačelnik sa spasonosnom idejom: da nastavnici povuku tužbe, a on će im onda odblokirati račune i uplatiti sredstva.
Sjajno, nema šta. Dostojno jedne velike barabe.
Pitamo se samo, šta na sve to kaže gradonačelnikov ispovednik vladika Justin? Možda ništa ne kaže. Možda samo nakon ispovesti jedne ovakve svoje zabludele ovčice naprosto zakovrne očima i padne u nasvest.

Žbuns and the City (Part One)

Carrie Čolić — Sun, 30 Aug 2009 19:15:58 +0000

Moje ime je Keri I ja znam sve o Zaječaru!
Kao i sve metropole u svetu tako i Zaječar ima s jedne strane svoje elitne, odgajane i negovane žbunove i njihove stanare. Naravno reč je o žbunovima uglavnom lociranim u centralnim gradskim kvartovima u kojima javno ili tajno, povremeno ili stalno žive poznati: političari, direktori , doktori, ekonomisti, menadžeri ….

S druge strane Zaječar ima i divlje žbunove – uraslie u korov u kojima živi običan svet poznatiji kao Narod. Ti žbunovi su odmah tu, pored elitnih gradskih žbunova, ali stanari jednih i drugih žive u dve različite dimenzije i jako retko se sreću. Kada se to i desi obično je to zbog nekog problema koji zajedno treba da reše pa se sastaju u centralnoj gradskoj crnoj rupi. Međutim i tada su gotovo nevidljvi jedni drugima. Kada se nađu u rupi moćna centrifugalna sila odma’ ih izgura napolje, kroz drugi kraju rupe i vrati na mesta sa kojih su došli – u kosmos. Vreme koje provedu u crnoje rupi nije nikada bilo dovoljno da se na vreme percipiraju, a kamo li dogovore.
Međutim pred početak leta 2009., velika kosmička ekonomska kriza izazvala je kod obe vrste žbunova jedinstven fenomen zvani Solidarnost. Evo šta se dogodilo….
Jednog običnog dana, Izbačeni jakom centrifugalnom silom iz crne gradske rupe svi su se našli u kosmosu, ali je njihov kosmos ovaj put bio drugačiji. Jasno se videlo da u njemu mnogih zvezda i odavno nema i da mnogo toga nije kao ranije. Veliki kosmički sklad bio je narušen.
Uočili su da nema velikog Kristala, Porcelana, KTK, ali i da su Fabrika kablova, Pivara, Mlekara i mnoge druge zvezde sijale drugačijim sjajem. Neke zvezde su skroz nestale, neke su tinjale, a retke koje su još uvek svetlile punim sjajem, svoj sjaj su bacale na sever, u suprotnom pravcu od centralne gradske rupe i čitave metropole. Sjaj kosmičkih zvezda bio je od velike vaznosti i za jedne i za druge, jer je bez njega pretio potpuni mrak čitavoj Metropoli.
U prvi mah među žbunovima zavlada očaj i strah. Svi su se setili velike crvene kosmičke krize koja je trajala skoro pola veka i svi su bili rešeni da ne dozvole da im se istorija ponovi. Gonjeni strahom ujedinili su se.
Veliku kosmičku ekonomsku krizu unapred su osudili na propast, jer su stanovnici obe vrste žbunova verovali da nije sve u materijalnom. Rešili su da se okrenu duhovnim vrednostima i prebrode krizu. Tako su umesto da brinu o tome šta će i kada jesti, da li će i gde raditi rešili da udare brigu na veselje. Pozvali su čuvene domaće i međunarodne iscelitelje i sa njima na Popovoj plaži i drugim duhovnim svetilištima u Gradu obavili sve neophodne ceremonije. Narod je umesto hleba dobio: Miru škorić, Crne pantere, Milančeta, besperspektivne mlade rok bendove, najvećeg harambašu, hajdučku lepoticu, novu Čučuk Stanu, princezu Istoka, prodavce magle, cigle i drugog potrošnog materijala.
A elitni, odgajani i sofisticirani žbunovi kojima ishrana već duže vreme nije na prvom mestu dobili su: mini golf terene, novu crkvu, skijalište i veštački sneg, filozofsku školu i naravno menadžare za prodaju gušće magle, vatrostalne cigle i luksuznog gradivnog materijala. Bilo je to vreme duhovne uzvišenosti i beskrajne sreće.
Ineterese i jednih i drugih žbunova požrtvovano je zastupao kmet Zaječarski. Poput Kralja Ibija u kosmičkim burama on je vešto plivao niz vetar i stigao do cilja – u finale Pink piramide!!! Vođeni velikim uspehom požrtvovanog i uspešnog kmeta, u Zaječar su dojurili svetski tragači za velikim „tajnama“ , uvereni da ako samo malo pročeprkaju po Rtnju da ćei oni otkriti svoju piramidu koja će im doneti sreću i blagostanje.
Međutim, ovaj potez bio bi visoko rizičan i plašio je zaječarskog Kmeta. Šta bi se deslio sa njegovim žbunovima ulkoliko bi čeprkanjem svetskih tragača viševekovni sklad i mir vanzemaljskih žbunova u mističnom Rtnju bio narušen?
Zato zaječarski Kmet zbog sigurnosti svojih žbunova ali i dobrosusedskih odnosa odluči da se ne meša u te čudne radnje. Ionako je taj posao spadao u nadležnosti Boljevačkog kmeta, koji je lično iz spavaće sobe više puta gledao svetlosna kuglanja i vanzemaljske žbunove iznad Rtnja. Zato se zaječarski Kmet okrenuo rešavanju iznenadnog gorećeg problema u Metropoli.
Zbog velike najezde lutalica bez žbunova u Zaječaru, Kmet reši da izgradi azil . A onda se desilo nešto neočekivano. Da li zbog toga što danima nisu dobro jeli, tek produhovljeni narodski žbunovi koji su najčešće bili meta lutalicama bez žbunova doživeše novu vrstu uzvišene ljubavi prema tim malim, gladnim divljim bićima i rešiše da Kmetu pruže otpor. Organizovaše se u društva za zaštitu lutalica bez žbunova i poče borba. Zbog iznenadnog preokreta Kmet beše primoran da izvuče keca iz rukava. U goste pozva najbolju domaću geometarsku braću za hitne slučajeve da naprave malo reda u haosu Metropole.
Narod zaboravi u trenu na veliku kosmičku ekonomsku krizu. Na geometre gledaše blagonaklono misleći da su oni tu da renoviraju i ulepšaju centralne gradske trgove. Dobro organizovani, produhovljeni i ispunjeni najuzvišenijim ljudskim osećanjem – ljubavlju – nastaviše spašavati živote lutalicama, iako su one svakodnevno napadale i grizle njihove najmilije To i sada, na kraju leta 2009. rade.
Veliki zaječarski Kmet uvidevši da je situacija bezizlazna i da narod mora da se izduva jer nikako da se dobro najede, odluči da vreme iskoristi na pravi način. Uze godišnji odmor i otputova u toplije kosmičke krajeve. Tamo će se konsultovati sa drugim, umnijim, kosmičkim kmetovima i sačekati da narodni žbunovi još više izgladne i da se umore. Po povratku pozvaće ih u centralnu crnu gradsku rupu, sa saznanjem da će kada ih centrifugalna sila bude ponovo izbacila kroz drugi kraj rupe, njihov kosmos zasvetli starim sjajem… jer tako se priča u toplijiim predelima velikog svemira.