Žika Seljak na lepom, plavom Dunavu

Aleksa Žunjić — Sun, 20 Sep 2009 22:40:07 +0000

Uvaženi auditorijume,

Aleksa Žunjić, sreski špijun imao je mnogo posla proteklih dana, pa nije imao vremena da sa svojim njuškanjima upozna cenjeni skup.
U naše velo misto prošle je subote dolazila, kako to reče jedan od učesnika KULTNA emisija RTS „Žikina šarenica“ da uveliča proslavu dana opštine.

Kao od sivila napraviti šareno

I da ne beše čuvene Šarenice koja nam je oči otvorila, ne bi smo saznali u kakvom raju živimo u kome se sve menja, samo ne predsednik opštine kako je to Žika Nikolić primetio. To što je opština Majdanpek jedna od 40 najnerazvijenijih u Srbiji je manje važno i što se nekih 10 procenata stanovnika ove opštine nalazi na evidenciji službe za zapošljavanje, takođe nije bitno. Zahvaljujući Šarenici saznali smo smo da Donji Milanovac ima četiri hiljade stanovnika, (Wikipedija kaže da je po poslednjem popisu u drugom gradskom naselju opštine Majdanpek 3 132 stanovnika, a praksa da ih je za još par stotina manje ) i da se njihov broj duplira u vreme turističke sezone. Da u tom istom Milanovcu ima tri hotela sa 700 ležajeva , a koliko god istraživali nađosmo samo jedan, „Lepenski vir“ u kome tih 700 kreveta nema. Saznali smo i da Drvna industrija „Poreč“ radi, izgleda samo za Šarenicu, pošto u ovoj firmi proizvodnje nema već par godina. Sve to, pa i još ponešto pride činilo je šarenu lažu (sve u skladu sa nazivom emisije) koja je plasirana Srbiji. Posmatrano sa strane, ruku na srce, nije to izgledalo tako loše, naročito ako ne živite u opštini Majdanpek.
Međutim.
Ovogodišnje istraživanje Resurs centra, ispitanici su bili pripadnici populacije mladih, pokazalo je da bi se 63 procenta mlade generacije odselilo iz opštine, da je čak 74 odsto po završetku školovanja nezaposleno, a četvrtina ispitanika je kao najveći problem prepoznalo narkomaniju.
Drugi par opanaka je svakako približavanje grejne sezone. Posebno za Majdanpečane kojih je gro upućeno na gradsku toplanu. Istina, poslednjih dana mučilo ih je to što nisu imali vodu, naročito oni na višim spratovima, pa je pitanje grejanja bilo malo u drugom planu. Zato je umesto njih na to mislio predsednik opštine pa je prilikom skorašnjeg boravka ministra rudarstva i energetike Petra Škundrića Majdanpeku zatražio pomoć za nabavku energenata za sledeću zimu. A samo par dana ranije, u svom godišnjem obraćanju na svečanoj sednici Skupštine opštine taj isti predsednik je s velikim optimizmom rekao da se nada da će idući 12. septembar (Dan opštine) Majdanpek dočekati izvan kruga 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji. “Oko mene su ljudi, koji imaju znanja, imaju profesionalnosti u sebi, imaju sve ono što mene svrstava u red onih ljudi koji su veliki optimisti da će sigurno biti mnogo bolje nego što je to bilo ove godine“- kazao je on. O profesionalnosti i znanju dovoljno govori par činjenica: konobar, fudbalski trener, mašinski tehničar na mestima direktora opštinskih javnih preduzeća i ustanova, srednjoškolac koji „vodi brigu“ o budžetu, raspodela budžetskih para po sistemu – tebe volim za tebe ima para, ti nisi moj, pa i ono što moraš da dobiješ, dobićeš na kašičicu . . .
Sve se ovo naravno nije videlo u Žikinoj Šarenici. A i gde bi se sramotili pred svetom. Sramota je da se bilo šta sem ulepšane slike stvarnosti čuje i vidi iz Majdanpeka. Sva je sreća, nema više novinara, pa nema ko da kvari ovu šarenu lažu. . . Nadam se da ni mene neće odati jer ostadoh bez zvanja sreskog špijuna i sigurne opštinarske plate na koju je mnogo mojih potencijalnih naslednika već bacilo oko.

Srdačno vaš, Aleksa Žunjić

Izveštaj iz sreza milanovačkog

Aleksa Žunjić — Sun, 30 Aug 2009 16:00:12 +0000

Gospodine kapetane,

Pokorno javljam da u našoj palanci ima ravno 2600 sumnjivih lica koja su svoj potpis stavila na inicijativu za povratak opštine, iako je dobrom delu njih dato na znanje da to ne čine, jer to nije po Vašoj volji. Neki su i poslušali, pa ih nije bilo na mestima gde su se potpisi sakupljali, a neki su bili malo zbunjeni jer ste Vi onomad, beše to oko Uskrsa, bili za opštinu. Vi naravno znate najbolje, pa nam zato tako i ide.

Školovani ljudi mnogo misle što može da bude štetno po zdravlje. A Vi duševan čovek , školovane čuvate od boljke, pa zato u vatru bacate konobare, mašinske tehničare, fudbalske trenere. Da se kale. Ako se pokažu poslušni i dobri – napreduju. Pa mašinski tehničar iz fotelje direktora obdaništa, opa – uskoči u fotelju centra za kulturu . Šta ko mari što mu ni obrazovanje, a ni kultura nisu jača strana. Spram sebe ima urednika kulturnog programa koji se, ako kuvanje kafa ne spada u opis poslova, u svoj posao ne meša. A i što bi. Narodu kultura nije neophodna, a njima plate koje redovno primaju iz opstinskog budžeta jesu.
Direktorska fotelja u obdaništu nije ostala prazna. Gde to i da se dogodi, kad je tu pravi kadar. Mlađahni sportski trener – studijska grupa Fudbal sa značajnim radnim iskustvom – nepunih godinu dana. Sa takvim kadrovskim rešenjem ubili ste dve muve, što kaže naš narod, em obadnište ima direktora, em eto inovacija u predškolskom obrazovanju – od malih nogu decu učiti fudbalu koji je najvažnija sporedna stvar na svetu. Još samo vaspitačima da obezbedite trenerke i fudbalske lopte i ovu sjajnu ideju plasirate po drugim opstinama, naš fudbal čeka svetla budućnost. Koga onda briga sto se ovdašnja fakultetski obrazovana mladež ne vraća kući. Što se svake godine par stotina ljudi odseli u veće centre, što u školama ima sve manje đaka, a na evidenciji sve više nezaposlenih. Nema veze što je najduža ulica u drugoj našoj palanci prepuna rupa i što kočijaši moraju da imaju dva para očiju dok voze po njoj, važno je da su neki trotoari popločani. Ono jes’ da su te ploče ponegde krive, negde su se izlizale i između njih raste trava, ali su pošteno plaćene. I više od toga. Imamo i novu rasvetu i duple bandere. Blješte nam palanačke ulice, kao i računi za potrošenu struju. Za hleb se narod snalazi sam, a igara onih narodnih ima u izobilju. Malo-malo, pa u nekom selu etno festival. Kroz dim sa roštilja i zvuke kafanske muzike, oni najuporniji mogu da vide šta se na bini dešava. Na sreću, ako propuste na jednom, videće to već na sledećem festu pošto su učesnici skoro svuda isti.
I ja stvarno ne znam što se ovaj narod buni. Šta je tu čudno što se vi za sve pitate i šti sve mora da bude kako vi kažete. Ne zna narod kako je teško biti sreski kapetan. Kako je to kad odlučuješ kome dati posao, a kome ne. Ko još da se bavi oglašavanjem slobodnih radnih mesta? Pa da se, ne daj Bože, javi neko ko ispunjava uslove? Šta onda da radimo sa našim ljudima koji su i po dvaput išli u isti razred i nekako na jadvite jade doterali do III razreda srednje škole, a tolika činovnička mesta kao izmišljena za njih. Da lepo ljudi svaki dan idu na posao, a pokatkad, kad moraju, nešto i rade.
Što se mene tiče, pažljivo ću pratiti šta se šuška u našoj palanci, ko su i šta rade sumnjiva lica i o tome Vas redovno obaveštavati, sve nadajući se da ovi amateri koji se vrzmaju oko Vas, neće ugroziti moj položaj sreskog špijuna.

Vaš sluga pokoran, Aleksa Žunjić, sreski špijun

E - stav » Majdanpek

Žika Seljak na lepom, plavom Dunavu

Izveštaj iz sreza milanovačkog