E - stav » Ekonomija

Država gori, a budžet se češlja

Urednik — Sun, 04 Dec 2011 09:12:10 +0000

Ministarstvo poljoprivrede snima spotove za 47.000 evra
Izvor: E-novine

Za izradu dramskih spotova po uzoru na imbecilni RTS serijal “Selo gori, a baba se češlja” Ministarstvo poljoprivrede izdvojiće čak 4,7 miliona dinara! Prema informacijama koje je objavio beogradski tabloid “Alo”, spotove za potrebe Ministarstva pod upravom Dušana Petrovića snimiće produkcijska kuća “Kontrast studios”, koja je u vlasništvu porodice Tijanićevog kandidata za Oskara Radoša Bajića, koji će ujedno biti i njihov autor i glavni glumac

Prema navodima beogradskog tabloida, Ministarstvo je “nabavku usluge produkcije dramskih spotova korišćenjem autorskih ideja i koncepta serijala i filma ‘Selo gori, a baba se češlja’” sprovelo pregovaračkim postupkom bez prethodnog objavljivanja. U šturom obaveštenju Ministarstva o dodeli ugovora, nije precizirano o kakvim je spotovima reč i zašto su oni neophodni.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, izjavio je povodom skandaloznog rasipanja novca od strane Petrovićevog resora da bi celishodnost tog posla trebalo da istraži Državna revizorska institucija.
“Ministarstvo u principu ne bi trebalo da državna sredstva troši na reklamiranje, već na razvoj poljoprivrede i ostalih poslova iz svog delokruga. U svakom slučaju bi trebalo da revizori ispitaju celishodnost izrade tih spotova i da li će to imati efekte. Problem je, međutim, što se revizori time ne bave, pa zato ministarstva rade šta hoće i troše državni novac u šta god hoće, uključujući i plaćanja za političke usluge”. Rekao je Šuković.
Ovo, međutim, nije prvi slučaj saradnje ministra Petrovića sa autorima serijala “Selo gori, a baba se češlja”, čiji je idejni tvorac Radoš Bajić, a ujedno i glumac, scenarista, reditelj, obožavalac i verni gledalac. Naime, ministar Dušan Petrović je u julu bio gost na snimanju igranog filma i televizijske serije “Led”, čiji je producent takođe “Kontrast studios”, a scenarista opet Radoš Bajić. Poznato je, takođe, i da je Bajić finansijer Demokratske stranke, čiji je Petrović potpredsednik. Sa uplaćenih 80.000 dinara Opštinskom odboru DS-a u Vrnjačkoj Banji, Bajić je 2009. bio najzvučnije ime na zvaničnoj listi finansijera DS-a. Da podsetimo ekipu serije tokom snimanja posetio je i predsednik Srbije i DS Boris Tadić.
I dok Petrovićevo Ministarstvo češlja državni budžet i rasipa novac na samoreklamiranje, udruženja poljoprivrednih proizvođača protestuju zbog nenamenskog trošenja novca namenjenog poljoprivrednicima. Razočarenje politikom aktuelnog ministra javno je izrazio Vladimir Nikolić, predsednik Udruženja malinara iz Kosjerića.

“Nije normalno da budžet namenjen poljoprivrednicima ministar troši na bilo kakve spotove, pogotovo ne u godini kada su zbog niskih otkupnih cena i niskih subvencija malinari i drugi proizvođači imali velike gubitke. Razočaran sam ovakvom politikom ministra, koji, uzgred, u poslednjih pet meseci nije našao ni minut vremena da se sastane sa malinarima – rekao je Nikolić u izjavi za Alo.

Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da je reč o tri televizijska spota čija je svrha informisanje javnosti o projektu angažovanja asistenata poljoprivrednih savetodavaca u poljoprivrednim stručnim službama, preko kojeg je to ministarstvo zaposlilo zaslužne DS kadrove.
“Kako je za realizaciju navedenog projekta neophodna potpuna obaveštenost nosilaca oko 400.000 poljoprivrednih gazdinstava i članova njihovih domaćinstava, Ministarstvo poljoprivrede je odlučilo da na jasan, efikasan i prijemčiv način informiše ciljnu grupu o početku rada asistenata savetodavaca i sprovođenju planiranih aktivnosti, za čije je ostvarivanje potrebna puna saradnja sa poljoprivrednicima, a kroz televizijsko emitovanje tri serijala autorskih, umetnički obrađenih informativnih spotova koji će privući pažnju pripadnika ciljne grupe i najaviti dolazak asistenata savetodavaca”, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.
Dakle, nakon što je Dušan Petrović odlučio da zaposli 1600 žutih “agronoma”, naknadno mu je sinula ideja da preostalim novcem iz poljoprivrednog budžeta “očešlja” građane Srbije, a sve u režiji zaslužnog DS simpatizera Radoša Bajića.

Da za spotove koriste idejnog tvorca i produkciju serije “Selo gori, a baba se češlja“ odlučeno je, kako je navodeno, zbog “visoko rangirane gledanosti i popularnosti serijala”, pa je zbog poštovanja Zakona o autorskim pravima nabavku ove usluge Ministarstvo sprovelo kroz pregovarački postupak, na relaciji Petrović-Bajić. A poruka spotova građanima Srbije mogla bi biti: Tražili ste, gledajte!

Besplatan ručak

Zoran Stanković — Mon, 13 Jun 2011 19:49:22 +0000

U dva dana pročitah dva teksta na lokalnim medijima koji potpuno suprotno govore o šminkanju Bora ovih dana.
Ovaj tekst i ovaj tekst.

(photo by mc.kcbor.net)

Uz to, danas me je oko podne sreo generalni direktor RTB-a i pitao kako mi izgleda grad ovih dana. Odgovorio sam da mi izgleda super ovo što vidim u centru, samo ako smo u stanju da sve to platimo (zatekao me, nisam baš očekivao da zaustavi auto da mene pita nešto tako, možda bih imao još po neku primedbu da sam imao vremena da razmislim).
I evo sad čitam ona dva teksta i razmišljam, što bi mene pa bilo briga ko to plaća i kako će da se plati? U suštini, u pravu je autor teksta sa bor-sve.net, nismo se previše pitali ni ko plaća obilaznicu oko Beograda ni Arenu… što bismo se pitali ko plaća sada kad se kod nas uređuje? Naročito ako se plaća iz jebenog NIP-a. Pa čak i ako plaća RTB i time malko uvećava gubitke koje godinama pravi. Koliko znam, Opština nije digla kredit za ovo kao što je svojevremeno radio Ničić u Zaječaru, a to je jedino što mi se ne bi dopalo.
Da vam pravo kažem, meni se čini da Bor neće da napreduje dok god taj RTB postoji ovakav kakav je. Pa ako već tako razmišljam, onda, što se mene tiče, neka plaća brate, bar će nešto ostati i biće nam lepo kad prošetamo gradom.
Da se ja pitam, ceo RTB bi trebalo prodati za onoliko koliko je bilo ko spreman da plati i sve do dinara da se uloži u sređivanje grada.
Pa ćemo ili da procvetamo ili da propadnemo sa stilom.
Majke mi, muka mi je više od RTB-a i priče o njemu.
Da nema tog bakra, možda bismo nešto i radili.

Evropski lider odlazi u stečaj

Zoran Stanković — Sat, 28 May 2011 10:03:29 +0000

U procesu ispraznog ali beskrupuloznog politikantskog zamajavanja građana Srbije, makar i kratkoročno, isključivo radi sticanja finansijske moći, zadrigla politička elita je ustanovila neprejebiv metod, uzdajući se u kratkotrajno narodno pamćenje. Vlast je, naime, ispravno uočila da nijedan skandal, prevara i otimačina ne privlače pažnju mentalno skrhane javnosti duže od tri dana, opredeljujući se za strategiju upornog ćutanja dok afere ne uminu same od sebe

Naravno da u iole uređenim društvima taktika “pravimo se blesavi dok se ne zaboravi” ne bi imala nikakve šanse, ali ovo je Srbija, zemlja odrođena od zdrave pameti i instinktivnog nagona samoodržanja. U njoj nema ni istražnih organa, ni pravosuđa, ni nezavisnih revizorskih agencija, ni zakona, ni ljudi koji bi preuzeli sudbinu u svoje ruke i zaustavili sunovrat države u procep između daleke Evrope i još daljeg Kosova.

Sudbina nesrećnog Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB Bor) i more izgovorenih laži, bedastoća i gluposti u vezi sa njim, samo su jedan od stotina primera kako se devastira, ne samo mogućnost opstanka jednog regiona, već i svaka perspektiva budućih tužnih naraštaja u njemu. Pred vama je hronologija nitkovluka i belodani primeri na kojim osnovama funkcioniše i opstaje takozvani demokratski režim.

I od ovoga napravite bakar: Predsednik Tadić, stručnjak u jami

Sve je počelo nakon prve neuspešne privatizacije krajem 2006. godine: tada je, 31. maja 2007. Božidar Đelić, devojka za sve ovdašnjih vlasti, u to vreme potpredsednik Vlade, nagovestio da će, naravno, “ruski investitori”, učestvovati na tenderu za RTB Bor. Tetkino čedo je tada poručilo da je u interesu Srbije da privuče ruski kapital, toliko ubedljivo da je i sam poverovao u časnu pionirsku reč privredne delegacije Ruske Federacije. Ponadali su se i Borani.

Nekako s proljeća, 9. aprila 2008, kada bujaju vegetacija i nesitine, Božidar Đelić je pred Odborom za privatizaciju i restrukturiranje RTB Bor najavio spasonosno rešenje u vidu ponude austrijskog Ateka i ruskog SMR-a (Oleg Deripaska), zaronivši u demagogiju: “Namera je da to ne bude samo odluka nekoliko ministara, nego da sindikati, zaposleni i menadžment u RTB-u budu upoznati sa obe ponude i da oni nalože Vladi šta treba da uradi, i mi ćemo to usvojiti na Vladi”, rekao je Đelić uz urnebesnu poentu: “U slučaju RTB Bor važno je ostaviti politiku po strani, u interesu građana Bora i Majdanpeka”.

U mesecu mau kad ruže cvetau, odnekud je iznikao 1. maja 2008. i takozvani premijer Srbije, hronično zbunjeni Mirko Cvetković, uvodeći u igru i nekakav Savet za stratešku konsolidaciju koji će doneti odluku o daljoj privatizaciji RTB Bor. Dovoljno da se uplaši i jedan Deripaska, nakon čega se ruski SMR povlači iz pregovora sa Agencijom za privatizaciju, a ubrzo i sa tendera za kupovinu akcija RTB Bor.

Strateška konsolidacija: Tadić pridržava stenu

Tmurnog jesenjeg dana 9. novembra 2008. godine, Nebojša Ćirić, tada samo državni sekretar Dinkićevog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, objasnio je sugestivnim tonom da “budući vlasnik većinskog udela (67%) RTB Bor mora da uloži najmanje 300 miliona američkih dolara”, kako je stručno izbrojala Agencija za privatizaciju, pripremajući novi, treći po redu tender za RTB Bor, sa rokom za dostavljanje ponuda do 30. januara 2009. godine.

Već 3. februara 2009. oglasio se, u ovakvim zamešateljstvima neizbežni Mlađan Dinkić, ministar ekonomije koji je oduvek želeo više, obećavajući sve manje, što ga je preporučilo za (još jednog, da se koalicija ne razdroćka) potpredsednika Vlade, funkciju iz koje je progovorio u Boru: “Država će uložiti oko 130 miliona dolara za izgradnju potpuno nove najsavremenije Topionice i na taj način će postati većinski vlasnik koji će tražiti strateškog partnera za Bor”, ne želeći da se upušta u detalje glede centralističke privrede, slobodnog tržišta i razlike od 170 miliona dolara u odnosu na ekspertsku informaciju budućeg naslednika Ćirića.

Čisto da pojača utisak, 6. februara 2009. zacvrkutala je i ministarka finansija Diana Dragutinović, doslovno presipajući iz šupljeg u prazno: “Novac za RTB Bor će biti obezbeđen iz budžetskih sredstava namenjenih za zajedničko ulaganje Vlade Srbije i italijanskog Fijata u kragujevačku Zastavu”, priznajući usput da će to odložiti ovdašnji Italian Job i svršavajući biserom po kome bi trebalo da je zapamte naredne generacije MMF dužnika: “Ulaganja države u RTB Bor neće povećati troškove budžeta za 2009. godinu”.

Dolari ili evri: Mlađan Dinkić u Flotaciji

Da li zbog zaboravnosti ili novostečenih alhemičarskih znanja, tek, 6. decembra 2009, posle trećeg jalovog tendera (mart 2009), ministar ekonomije Mlađan Dinkić je one budžetske dolare pomenute s početka godine, pretočio u 135 miliona evra kreditnih garancija (preko kanadske EDC banke) za izgradnju nove Topionice bakra RTB Bor. Tom prilikom, budući regionalni lider prepustio se neobuzdanoj rokerskoj mašti: “Očekuje se da zajam bude odobren na deset godina sa grejs periodom od četiri godine. Procenjeno je da će toliko biti potrebno da se izgradi novo postrojenje. Država će uložiti i dodatnih 25 miliona evra za kupovinu nove rudarske mehanizacije”, ohrabrivao je ministar nestrpljive Borane, vazda željne topline i hleba.

Premoren od novogodišnjih i uskršnjih praznika i gravitirajućih slavskih krkanluka, potrebu da zaradi koji politički poenčić osetio je 19. aprila 2010. socijalista Ivica Dačić, ironijom sudbine ministar policije i potpredsednik Vlade, ali i čovek od ugleda među penzionerima i nevladinim evropejcima. On je manirom školovanog partijskog kadra, prekorio lakomislene: “Srbija je iz prošlosti izvukla pouke. Opstanak Rudarsko-topioničarskog basena Bor od neprocenjivog je državnog interesa, a uz pomoć Vlade Srbije, on će ponovo postati stub Srbije i pokretač razvoja čitave države, kao što je to nekada bio”, završio je šef SPS-a, trudeći se da oponaša Miloševićevu dikciju, svestan da je ovaj i dalje omiljen kod dobrog dela zaumne patriotske publike.

Da je đavo odneo šalu, moglo se nazreti kada se, uverljivosti radi, u RTB zavrzlamu umešao i Oliver dr Dulić, zahvaljujući nesebično zakupljenom prostoru na stranicama provladinog tjednika Vreme. U intervjuu pod zlokobnim naslovom “Srbija nije zaboravila Bor” od 20. maja 2010, subotički DS alfa mužjak bio je poslovično jasan i bolno direktan: “Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je u prethodnom periodu ostvarilo određene rezultate, a samim tim pokazalo da je rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine Bora jedan od osnovnih prioriteta našeg rada. Pojednostavljeno – Srbija nije zaboravila Bor, niti će ga zaboraviti”. Odgovarajući na prepoznatljivo kritički nastrojena pitanja sve manjeg uglednog nedeljnika, Dulić je priznao da ga tišti visoki nivo SO2, sprovođenje “ekološkog Paketa Svetske banke”, ali i život građana Bora: “Realizacijom projekata iz oblasti zaštite životne sredine i uvođenjem novih tehnologija, u Boru će se poboljšati ne samo stanje životne sredine već i socioekonomska situacija, koja je trenutno vrlo nezavidna. Ovaj optimizam se temelji na činjenici da se nalazimo pred realizacijom velikog projekta za izgradnju nove topionice u Boru, nakon donošenja odluke Kanadske kreditne banke u vezi s kreditom Republici Srbiji u iznosu od 130 miliona dolara (?)”.

Briga za Borom me ubija: Oliver dr Dulić, saosećajan

Kada su najumniji ljudi Demokratske stranke nekoliko puta pažljivo i sa razumevanjem pročitali skromni doprinos dr Dulića, bilo je jasno da ovu količinu gluposti može zaseniti samo predsednik Tadić, lično und personalno, i to odlaskom na lice mesta, u Bor, u rudarsku jamu, u središte zemlje, u srž problema. Iz mračnog i opasnog rudarskog okna, 28. maja 2010. Boris Tadić je poručio pesimistima: “U narednom periodu u RTB Bor će biti investirano oko 450 miliona evra!”, potkrepivši strašnu nameru Teslinom preciznošću: “U ovom kraju se nalazi oko 2,5 odsto svetskih rezervi bakra i zbog toga su izgradnja Topionice i geološka istraživanja radi otvaranja rudnika – prioritet!” Pametnom, dovoljno.

Posle predsednika, do Bora, ali ne i do jame, spustio se i Oliver dr Dulić, sparnog 16. juna 2010. godine, i poput papige ponovio mudre reči državnog i partijskog voljenog vođe. Potom je dodao i nešto autentično bezvezno: “Svakog dana, 24 sata, u Boru pratimo kvalitet vazduha. Podaci su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i tvrdim da niko ne sakriva istinu o kvalitetu vazduha u ovom gradu, niti će zataškavati bilo kakve podatke”, rekao je ministar Dulić, na tragu novog izbornog slogana “Umiranje od gladi je lepše po čistom vazduhu!”

Da sumornu godinu predstavi uspešnom, postarao se 10. decembra 2010. ministar ekonomije Mlađan Dinkić, kada je pobednički objavio da će “do kraja godine RTB Bor dobiti 23 miliona evra iz kredita za izgradnju nove topionice bakra”, iznova konvertujući dolare u evre i licitirajući milionima, kamionima (osobito Damperima, deluju, onako, moćno i muževno) i sa novih “17 miliona evra (dolara, juana, rupija?) za novu Flotaciju u RTB”, on je, zenica širokih kao od nedozvoljene supstance, radosno ustvrdio da će “RTB Bor biti jedan od najvećih proizvođača bakra u istočnoj Evropi!”

Tokom rekonstrukcije Vlade i nepotrebnog preznojavanja premijera Mirka Cvetkovića po aerobik metodi Diane Dragutinović (“Presipanje iz šupljeg u prazno”), očinska briga za Bor i donekle Majdanpek, prilično je splasnula dok se tehnološki funkcionerski višak udomljavao po novim upravnim odborima i starim direktorskim foteljama.

Pet meseci kasnije, nakon bezuspešnog ratosiljanja preglomazne, neorganizovane i zaostale kompanije, 13. aprila 2011. godine, potpredsednica Vlade Verica Kalanović, desna ruka Dinkićeve ginjolske predstave, pokušala je da vadi ekspertske fleke: “Vlada je donela strateški dobru odluku da rudnici bakra u Boru i Majdanpeku ostanu u državnom vlasništvu, ali je i pokazala spremnost da pruži garancije za izgradnju nove topionice bakra”, izgovorila je funkcionerka URS-a u jednom dahu, potom progutala pljuvačku i nastavila staru priču: “Do kraja godine se očekuju i značajni radovi na modernizaciji Flotacije bakra u RTB…”, dodajući dinkićevsku nijansu: “Ministarstvo ekonomije, uz podršku Ministarstva za NIP, obezbediti 80 miliona dinara za dva ekološka projekta”. Dirljivo.

Plate dobre, vazduh čist: Za evropski Bor 2044. godine

EPILOG:

Na kraju još jedne paranormalne priče o malim ljudima i velikim lažima, stidljivo je, 23. maja 2011. godine, junačka knjiga demokratskih pregalaca spala na neimenovano lice iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje je musavo procedilo da je u toku “poslednji pokušaj spasavanja RTB Bor”. Posle svih obećanja, uveravanja, strateških savetovanja, tendera i neodgovornih licitacija basnoslovnim i nepostojećim novcem, “nadležno ministarstvo”, Dulić je valjda opsednut i zauzet “Čišćenjem Srbije”, kratko i hladno priopćava: “Budućnost RTB Bor bi trebalo da bude određena Akcionim planom za reorganizaciju ovog preduzeća koje sada priprema Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Kao pripremna faza novog akcionog programa, u toku je i procena vrednosti imovine kompanije RTB Bor”, deo je saopštenja koji, prevedeno na srpski, ima da znači – odlazak u stečaj, najrealniji scenario i jedino moguće ishodište ovde opisane pameti.

REZIME:

Na prvom tenderu raspisanom u septembru 2006. godine, minimalna cena za kupovinu dve trećine kombinata iznosila je 266,7 miliona dolara. Tada je pobedio rumunski „Kuprom”, jer je ponudio 400 miliona dolara više od drugoplasiranog konzorcijuma, kiparske kompanije „Ist point” i londonskog fonda ORN. „Kuprom”, međutim, nikad nije dostavio bankarsku garanciju.

Drugi tender za prodaju RTB Bor raspisan je 31. avgusta 2007, po početnoj ceni od 340 miliona dolara. Prijavili su se ruska firma „SMR”, u sastavu „Bejzik elementa” tajkuna Olega Deripaske, i austrijska kompanija „A-tec” austrijskog biznismena Mirka Kovača, koja je pobedila na tenderu. Kako Austrijanci nisu izvršili nijednu preuzetu obavezu, Odbor za nadzor i sprovođenje privatizacije RTB Bor je većinom glasova ministara odlučio da se sa „Atekom” raskine ugovor. U međuvremenu, i „SMR” je iskoristio priliku i pobegao glavom bez obzira iz burazerskih biznis kombinacija. Tako je propao drugi teneder.

Treći tender je spao na jednog ponuđača, kompaniju “Atek” koja je, 18. maja 2009, po meri svojih partnera, umesto obavezujuće ponude i pripadajućih bankarskih garancija, dostavila skromno pismo o namerama. Bio je to početak kraja za RTB Bor.

(preuzeto sa prijateljskog sajta e-novine.com)

Ekonomija bato

Zoran Stanković — Sat, 03 Jul 2010 16:47:35 +0000

Pa kaže:

U krugu borske Topionice iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“ otpočeli su juče pripremni radovi na izgradnji nove topionice bakra i fabrike sumporne kiseline. U okviru radova, otpočelo je uklanjanje metalnih konstrukcija i gasovoda stare Fabrike sumporne kiseline, teških oko 20.000 tona gvožđa, na lokaciji za izgradnju novog metalurškog postrojenja. Na ovim poslovima radi firma „Centar za reciklažu“ iz Beograda, koja posluje u okviru nemačke firme „Scholz AG“ i koja je u ove svrhe angažovala 400 zaposlenih, 30 kamiona i oko 40 kompetentnih sekača, a završetak radova na rušenju stare Fabrike sumporne kiseline očekuje se u narednih četiri meseca.

-Sav otpadni materijal, u ovom slučaju gvožđe, biće prodato železarama u Smederevu, Skoplju i Crnoj Gori. Na taj način će naša kompanija pokriti troškove rada na uklanjanju metalnih konstrukcija sa stare Fabrike sumporne kiseline u Boru-rekao je Branislav Pejović, direktor Centra za reciklažu iz Beograda.

A komentator pod nickom “boranin” dodaje:

Znači umesto da RTB proda tih 20000t starog gvožđa, oni ga daju firmi Scholz AG za džabe.

(Preuzeto odavde)
U nesrećnom gradu Boru, poklonjenom Dinkiću i Blagoju Spaskovskom ovo je još i dobra vest ako je uporedimo sa onima koje nas tek očekuju.

Al` mi pevamo

Vratite se na ovaj tekst kroz jedno mesec dana ako ne verujete.

Pinokio

Zoran Stanković — Wed, 28 Apr 2010 16:44:21 +0000

Posle konstitutivne sednice UO RTB Bor, održane 28. marta 2010. god, Predsednik UO RTB Bor Ivan Grbin je novinarima dao izjavu da je rukovodstvo RTB Bor prijavilo preliminarni (nije konačan) gubitak u poslovanju u 2009. god. od 45 miliona USD. Ta informacija je izazvala opšte iznenađenje javnosti, jer je u dosadašnjim izjavama za javnost VD gen. dir. RTB Bor plasirao sliku o proizvodnim i razvojnim uspesima u 2009. god., zašta je čak dobio priznanje Privredne komore Srbije.

Sosa, pre i posle KZŠ

Kao odgovor na takvu izjavu, VD generalnog direktora RTB Bor je 01.04. 2010. god. održao konferenciju za štampu na kojoj je, potežući mnoge „argumente“, pokušao da stvori predstavu kod novinara i javnosti da ta cifra nije neuspeh, već da je veliki uspeh (vidi detalje u prilogu 3).

Zbog toga se stručno i argumentovano treba osvrnuti na dosadašnji tok izjava koje je VD gen. dir RTB Bor Blagoje Spaskovski davao u vezi planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje u RTB Bor. Hronološki gledano, karakteristične su izjave sa tri konferencije za štampu, i to:

- Na konferenciji za štampu održanoj mesec dana posle svog postavljenja, tj. 26.11.2008. god. izjavio je: „Selektivnim otkopavanjem rude (one sa manje jalovine) koja donosi veći prihod, smanjivanjem troškova prema svetskim uzorima, preraspodelom radnika, novim menadžmentom, stručnim a i naučnim pristupom problemima, RTB će nastojati da posluje sa znatno manjim gubicima … već u januaru očekuje se proizvodna cena tone borskog bakra ispod 4.000 dolara“ (vidi prilog br. 1).

- Na konferenciji za štampu od 28.12.2009. god., neposredno po dobijanju priznanja Privredne komore Srbije za proizvodne i razvojne rezultate u 2009. god. izjavio je: „U 2009. god. je dato 130 % više rude i 122 % više bakra, ali sa 22 % manje sadržaja bakra u rudi. Bolje angažovanje, organizacija, ozbiljniji pristup poslu. Troškovi su skinuti za 30 % u cenovnom delu, uz osudu ekipe iz prethodnog perioda, uz naponmenu da im je trećinu prihoda pojeo vakuum. Na konstataciju novinara da ima informaciju da se: „Pominje gubitak u 2009. god. od 37 miliona USD, dobio je odgovor: Nemamo završne podatke, ali to je bio planiran gubitak“ (vidi prilog br. 2).

- Na konferenciji za štampu 01.04.2010. god., par dana posle izjave Ivana Grbina o prijavljenom gubitku od 45 miliona USD, izjavio je: „Planirani gubitak u 2009. god je bio 46 miliona USD, a ostvareno je 45 miliona USD“.
To je obrazložio na sledeći način: „Gubitak u u odnosu na 2008. god. je 7 % manji. Bio je tačno 48,101.000 USD. Na gubitak je veliki uticaj imalo povećanje raskrivke u odnosu na 2008. god. Investirano je 11.712.000 USD u raskrivku iz sopstvenih izvora. Na loše nasleđenim gumama napravljen je gubitak od 1 milion USD. U 2009. god je uloženo u remont proizvodnih kapaciteta:

- Faza II za transport rude u Majdanpeku,
- Sitara u Majdanpeku,
- Remont u topionici i
- Radovi na jalovištu flotacije RBB

To je ukupno iznelo 5.300.000 USD. Da je ostvaren sadržaj kao u 2008. god. RTB bi imao 12.912.000 USD više. Zbog nižeg sadržaja gubici iznose 11.677.000 USD. Zbog niže cene bakra, skoro za 30 %, gubitak je 9.992.000 USD.
Po osnovu navedenog, računajući i investicije, ukupni gubici iznose 54.224.000 USD, odnosno za toliko bi prihod bio veći. Ako bi se od te cifre odbio prikazani gubitak od 45 miliona USD, RTB Bor bi imao dobitak od 6.307.000 USD. Da je bilo sadržaja i da se nije trošilo na raskrivanje i investiranje, tj. ulaganje u budućnost, poslovanje bi bilo pozitivno za 6.307.000 USD. No, i pored toga, rezultati su bolji od onoga što je planirano i bolji od onoga što je u prethodnoj godini ostvareno. Sve je pozitivnije od od plana iz prethodne godine. Trend ide na gore“ Na pitanje novinara: „ Koliki se gubici očekuju u 2010. god?“, odgovorio je: „Očekuje se gubitak ispod ili oko 20 miliona USD“ (vidi prilog br. 3).

Pisac ovoga teksta je izvršio stručnu analizu poslovanja RTB Bor u 2009. god., koja je pokazala sledeće parametre:

1. U 2009. god. proizvedeno je 17.137 t katodnog bakra, 588 t manje nego 2008. god., kada je proizvedeno 17.725 t.
2. Ostvareni su troškovi proizvodnje od 8.403 USD/t, koji su bili za 3.443 USD/t viši od prosečno ostvarene cene bakra na tržištu, tj. 4960 USD/t i za 4.403 USD/t viša od najavljene i planirane cene koštanja za 2009. god, tj. 4.000 USD/t.
3. Ostvaren je gubitak u poslovanju od 59.002.691 USD. Ovaj gubitak će se pojaviti kada se APR prijavi konsolidovani finansijski izveštaj poslovanja RTB Bor za 2009. god.

Pisac ovog teksta je, na osnovu dosadašnjih praćenja ostvarenja relevantnih parametara proizvodnje, za 2010. god. predvideo:
1. Proizvodnju katodnog bakra od 19.500 t umesto planiranih 26.000 t.
2. Ostvarenje troškova proizvodnje od 8.403 USD/t (kao u 2009. god.), za 2.103 USD/t više od planiranih 6.300 USD/t.
3. Ostvarenje gubitka u poslovanju od 36.785.500 USD u slučaju da se ostvari proizvodnja predviđenih 19.500 t, a ako bi se ostvarila zaplanirana proizvodnja bakra od 26.000 t, gubitak bi izneo čitavih 50.678.000 USD.

Zaključak: Blagoje Spaskovski je došao u RTB Bor, posle šest godina „izgnanstva“ na krilima tvrdnji da je u kompaniji za to vreme stvoren javašluk, usled ćega su troškovi proizvodnje neopravdano porasli, da je tehnološka i radna disciplina ispod svih kriterijuma, organizacija rada haotična, produktivnost niska, radnici nezapošljeni, stručnjaci needukovani itd. Zatim je na konferenciji za štampu 26. novembra 2008. god. najavio beskrupuloznu borbu za poboljšanje ostvarenja parametara proizvodnje i kao posledicu takvog pristupa, već u januaru 2009. god. najavio cenu koštanja katodnog bakra od 4.000 USD/t. Zatim je, krajem 2009. god., videvši da od najavljenih obećanja nema ništa, krenuo u „friziranje“ parametara proizvodnje. Tako je u prijavi za nagradu Privredne komore Srbije prijavio da je u 2009, god, ostvarena proizvodnja od 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina, 22 % više nego u 2008. god., a da su troškovi proizvodnje smanjeni za 30 %. Nagrada je 24.decembra 2009. god. na osnovu takve prijave i dodeljena, a na konferenciji za štampu, samo par dana kasnije, 28. decembra VD gen, dir. RTB Bor je tek na pitanje novinara posle konferencije, priznao gubitak od 37 miliona USD. Na istoj konferenciji je izjavio da je u planu za 2010. god. zaplaniran gubitak od 14. miliona USD. Zatim je, posle izjave predsednika UO RTB Bor, na konferenciji za štampu 01.04.2010. god. priznao da je ostvareni gubitak RTB Bor za 2009. god. 45 miliona USD, ali da je to manje za milion USD od planiranog, tj. 46.miliona USD. Zaboravio je da je na konferenciji za štampu 26.novembra 2008. god. izjavio da će več u januaru 2009. god. cena koštanja proizvodnje bakra biti ispod 4.000 USD/t! Da se to obećanje ostvarilo, uz prosečnu prodajnu cenu bakra na tržištu od 4.960 USD/t, profit od poslovanja bi bio 16.451.520 USD. I na kraju, realni gubitak u poslovanju RTB Bor u 2009. god. je katastrofalan, 59.002.691. USD, daleko iznad prijavljenog. Na pitanje novinara šta očekuje u 2010. god., odgovorio je da očekuje gubitak od dvadesetak miliona USD, odnosno da će se gubitak iz 2009. god. prepoloviti.

Na žalost, ni ta očekivanja nisu realna, već se u 2010. god. ne očekuje ništa bolje, već mnogo gore poslovanje nego u 2009. god.

Blagoja Spaskovskog je stiglo i razbilo mu se o glavu sve ono čime je pljuvao predhodno rukovodstvo RTB Bor. Već se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najveće gubitke u poslovanju, i koji će usled strahovitih grešaka u proizvodnji i razvoju prouzrokovati urušavanje i njegov slom. I sve to uz nesebičnu podršku Vlade Republike Srbije.

- Prilog 1
- Prilog 2
- Prilog 3

Šta Sosa sanja, a šta se RTB-u dešava

Zoran Stanković — Fri, 23 Apr 2010 07:46:19 +0000

ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA PROIZVODNJE U RTB BOR
U 2009.GOD.

Na konferenciji za štampu VD Generalnog direktora RTB Bor održanoj 25.12. 2009. god. objavljeno je da je RTB Bor u 2009. god. proizveo 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina, 452 kg. zlata, 2610 kg. srebra i 12 kg. platine.

Na osnovu tako prijavljenih rezultata RTB Bor i njegov VD Direktora je primio Plaketu privredne komore Srbije „za proizvodne i razvojne rezultate u 2009. god.“.

Samo nedelju dana kasnije, 03. 01. 2010. god. objavljeno je da je RTB Bor u 2009. god. napravio gubitak u poslovanju od 37 miliona USD, a na konferenciji za štampu predsednika UO RTB Bor Ivana Grbina 28.03.2010. god. da prijavljeni, očekivani iznos gubitaka u poslovanju iznosi 45 miliona USD.

Ti podaci su jednostavno nespojivi i u kontradikciji su sa ekonomskom logikom. Zašto?

Na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god. Mira Antić je izjavila da su prosečno ostvareni troškovi proizvodnje po toni katodnog bakra u toj godini izneli 8.120 USD/t. Ako se to pomnoži sa ukupno proizvedenim bakrom u toj godini u iznosu od 17.725 t, onda se dobije ukupan nivo troškova proizvodnje u RTB Bor u 2008. god. u iznosu od 143.927.000 USD, odnosno 11.993.917 USD/mes., približno 12.000.000 USD/mes. Računajući sa tim nivoom troškova i u 2009, (realno je znatno viši) i ako se od te cifre odbije gubitak koji je „priznat“, dobiće se godišnji prihod RTB Bor od:

144.000.000 USD – 45.000.000 USD = 99.000.000 USD

Ako se od tog prihoda odbije prihod od prijavljene proizvodnje zlata i srebra u iznosu od blizu 14.000.000 USD, onda prihod od bakra iznosi:

99.000.000 – 14.000.000 = 85.000.000 USD

Ako se zna da je prosečna cena katodnog bakra na tržištu u 2009. god. iznosila 4.960 USD/t, onda se može dobiti orijentaciona količina proizvedenog katodnog bakra u RTB Bor u 2009. god. u količini od:

85.000.000 USD : 4.960 USD/t = 17.137 t

Gornja cifra može biti veća ili manja do 5 % (od 16.280 do 17.994 t), ali ne može biti 21.000 t, koliko je prijavio Blagoje Spaskovski! Ona je za 3.006 t do 4.720 t katodnog bakra niža od prijavljenih 21.000 t bakra iz sopstvenih sirovina i, takođe, za 588 t niža od zvanično prijavljene proizvodnje u 2008. god (17.725 t).

U tom slučaju troškovi proizvodnje po toni katode iznose:

144.000.000 USD : 17.137 t = 8.403 USD/t

Što je za 3,5 % više nego u 2008. god (8.120 USD/t po izjavi Mire Antić na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god.).

Ukupan prihod od plemenitih metala iznosi

14.000.000 USD: 17.137 t = 817 USD/t

Ukupan prihod od bakra i plemenitih metala iznosi

4.960 USD/t + 817 USD/t = 5.777 USD/t

U tom slučaju gubitak po toni katode iznosi

8.403 USD/t – 5.777 USD/t = 2.626 USD/t

Ukupni gubitak za 2009. god:

17.137 t x 2.626 USD/t = 45.001.762 USD

Gornja cifra je ista sa nivoom prijavljenih gubitaka poslovanja RTB Bor u 2009. god., što je Ivan Grbin i saopštio na konferenciji za štampu 28. marta ove godine.

Međutim, realni troškovi poslovanja su znatno viši od prijavljenih. Postoje troškovi koji su realno ostrvareni, ali nisu plaćeni, kao što je potrošnja električne energije, porezi i doprinosi, deo ostvarenih usluga i sl. Takođe zbog značajnog povećanja obima raskrivke operativni troškovi proizvodnje su na višem nivou nego 2008. god. Procena je da su realni troškovi za 1,2 miliona USD/mes. viši, odnosno da je realni gubitak za oko 14. miliona USD viši od prijavljenog, tj. na nivou od oko 59.000.000 USD. To je znatno više, za oko trećinu, nego što je prijavljeno. god. To će se, konačno, videti u konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2009. god., koji RTB Bor mora prijaviti APR.

VD Direktora je slagao da je u 2009. god. RTB Bor proizveo 21.000 t Cu katoda iz sopstvenih sirovina. Takođe je slagao da je povećana proizvodnja bakra za 22 % u odnosu na 2008. god. i da su sniženi troškovi proizvodnje za 30 %. Stvarne cifre su da je u 2009. god. proizvedeno 17.137 t katodnog bakra, 588 t manje ili 96,68 % u odnosu na 2008. god, a troškovi proizvodnje su povećani za 3,5 % u odnosu na ostvarene u 2008. god.

U svakom slučaju, proizvodnja bakra od u 2009. god od 17.137 t, kako je pokazala ova analiza, i ostvareni troškovi proizvodnje od 8.403 USD/t daleko su iznad planiranih i prosečno ostvarene cene bakra na tržištu (4.960 USD/t). Na konferenciji za štampu dana 26.novembra 2008. god. VD gen.dir. RTB Bor. je pričajući o planu za 2009. god., izjavio da se „ …selektivnim otkopavanjem rude (one sa manje jalovine) koja donosi veći prihod, smanjivanjem troškova prema svetskim uzorima, preraspodelom radnika, novim menadžmentom, stručnim a i naučnim pristupom problemima, … već u januaru (2009. god.) očekuje proizvodna cena tone borskog bakra ispod 4.000 dolara“. Ogroman debalans između najavljenih i ostvarenih rezultata proizvodnje rezultirao je izuzetno visokim nivoom gubitaka u 2009. god. od prijavljenih 45.000.000 USD, odnosno realnih 59.000.000 USD. Ako se još uzme u obzir i činjenica da je u 2009. god. US dolar izgubio oko 20 % svoje vrednosti u odnosu na €, to znači da je u evrima prihod u 2009. god za tih 20 % bio dodatno niži nego u 2008. god! To eksplicitno govori da je Blagoje Spaskovski, kao VD Generalnog direktora RTB Bor dramatično poremetio stabilnost poslovanja RTB Bor sa tendencijom daljeg, vrlo brzog urušavanja.

Sasvim je očigledno da između podataka iznetih na konferenciji za štampu i zvanično objavljenih postoji velika razlika, kao što je sasvim očigledno da takođe postoji velika razlika između zvanično objavljenih i realnih podataka, datih u ovoj analizi.

Konačne cifre će se utvrditi kada Upravnom odboru RTB Bor i APR bude dostavljen konsolidovani finansijski izveštaj za 2009. god. Realna su očekivanja da će taj izveštaj biti mnogo gori od onoga što je nagovešteno na sednici UO RTB Bor, odnosno u skladu sa ovom analizom – na nivou 59 miliona USD, a to će pokazati da su realni rezultati poslovanja RTB Bor u 2009. god. najgori u njegovoj skorijoj istoriji.

Zaključak: Ovako i ovoliko nikada ni jedan direktor nije lagao u dosadašnjem postojanju
RTB Bor. To ukazuje da je psihološki profil Blagoja Spaskovskog ozbiljno poremećen. Njegovi stručni i ljudski kapaciteti ni izbliza ne mogu zadovoljiti potrebe RTB Bor. Bolesno prenaglašena potreba za iskazivanjem uspeha po svaku cenu, naročito tamo gde ga realno nema, dovodi do ozbiljne ugroženosti dalji opstanak RTB Bor i diskvalifikuje ga kao čoveka kome treba verovati.

KOMENTAR PLANA PROIZVODNJE RTB BOR ZA 2010. GOD.

Na konferenciji za štampu VD Generalnog direktora RTB Bor održanoj 25.12.2009. god. objavljeno je da će u 2010. god. RTB Bor proizvesti 33 miliona tona iskopina, od čega 11 miliona tona rude i iz toga 26.000 t bakra, 485 kg. zlata i 2.610 kg. srebra.

U planu je računato sa cenom koštanja proizvodnje tone katodnog bakra od 6.300 USD/t, prosečnom cenom katodnog bakra na tržištu od 5.800 USD/t i u tom slučaju se navodi planirani gubitak u 2010. god. od 13.000.000 USD. Međutim, polazeći od činjenice da su ostvareni troškovi proizvodnje u RTB Bor u 2009. god izneli 8.403 USD/t i da se u 2010. god. zbog enormnog dizanja planiranog obima raskrivke mora zaključiti da se oni ne mogu smanjiti, već jedva održati na istom nivou. Takođe se u ovoj analizi predviđa da će se umesto planiranog obima proizvodnje ostvariti maksimalno 75 %, odnosno 19.500 t katodnog bakra. Sa takvim parametrima se dobija realno očekivani godišnji prihod od bakra u iznosu od:

19.500 t x 5.800 USD/t = 113.100.000 USD

Računajući i prihod od plemenitih metala godišnji bruto prihod RTB Bor u ovom slučaju bi iznosio:

113.100.000 USD + 14.000.000 USD = 127.100.000 USD

U tom slučaju troškovi poslovanja bi iznosili:

19.500 t x 8.403 USD/t = 163.858.500 USD

A gubitak bi iznosio:

163.858.500 USD – 127.100.000 USD = 36.758500 USD

To je za 23.758.500 USD više od gubitka koji je planiran za 2010. god.

Ako se pretpostavi, što apsolutno nije realno, da se ostvari 100 % planirane proizvodnje bakra, onda bi prihod od bakra iznosio:

26.000 t x 5.800 USD/t = 150.800.000 USD

Računajući i prihod od plemenitih metala godišnji bruto prihod RTB Bor u ovom slučaju bi iznosio:

150.800.000 USD + 17.000.000 USD = 167.800.000 USD

Troškovi proizvodnje bi u tom slučaju iznosili:

26.000 t x 8.403 USD/t = 218.478.000 USD

Gubitak bi u tom slučaju iznosio:

218.478.000 USD – 167.800.000 USD = 50.678.000 USD

Ovo je još jedan dokaz da se strategijom naglog (i nerealnog) povećanja proizvodnje u uslovima poslovanja sa gubitkom, koju proklamuje VD direktora RTB Bor Blagoje Spaskovski, stvara sve veća dubioza u poslovanju RTB Bor. Što se više proizvodi, gubici su sve veći.

Zaključci: 1. Uvažavajući prognozu datu u planu poslovanja RTB Bor za 2010. god., koja se slaže sa prognozama svetskih analitičara da će prosečna cena bakra u 2010. god. biti na nivou od oko 5.800 USD/t, a polazeći od ostvarene cene koštanja u 2009. god. od 8.403 USD/t i pod pretpostavkom da će se ostvariti nivo proizvodnje od 75 % u odnosu na planiranu, što se sve zajedno u ovoj analizi smatra vrlo realnim, gubitak RTB Bor bi u 2010. god. bio na nivou od oko 37 miliona USD.
2. Dalje dizanje proizvodnje bi samo povećavalo gubitke, te pod pretpostavkom da se ostvari planirani obim proizvodnje katodnog bakra od 26.000 t gubitak bi se povećao na 51 milion USD.
3. U uslovima poslovanja sa gubitkom, koji su za RTB Bor u 2010. god. apsolutno neizbežni (jedino se mogu izbeći ako cena bakra preko cele godine bude na nivou iznad 8.500 USD/t, što nije realno), neophodno je smanjivati proizvodnju uz rigorozne mere štednje, sve dok se ne stvore uslovi za rentabilno i profitabilno poslovanje. RTB Bor je krenuo dijametralno suprotnim pravcem, putem naglog (i nerealnog) dizanja proizvodnje uz enormno povećanje raskrivke, odnosno enormnom povećanju već ionako previsokih troškova, što će dovesti do njegovog ekonomskog sloma, a ni Državi neće doneti ničeg dobrog.
4. U takvim uslovima poslovanja ni jedna banka u svetu RTB Bor neće odobriti kredite ni za novu topionicu ni za kupovinu opreme. Sredstva za takve investicije, u takvim uslovima, mogu se obezbediti samo iz Fonda za razvoj (iz koga se već finansira kupovina opreme u iznosu od 2,5 milijarde dinara) i iz sredstava NIP-a, odnosno opterećivanjem budžetskih obveznika Srbije, kao i u prljavim kombinacijama sa „investitorima“ ili poslovnim partnerima koji će tendenciozno zaduživati RTB Bor kako bi ga svesno doveli u položaj dužnika koji ne može vratiti dug i da se taj dug, u međuvremenu značajno multiplikovan, u postupku stečaja konvertuje u kapital a zatim u vlasništvo ( na taj način je jagodinska firma „Trend Company“ konverzijom duga u kapital postala vlasnik 98 % akcija rudnika „Grot“ u Vranju, a u slučaju RTB Bor, isto takvo zaduživanje, u dugom vremenskom periodu se vrši sa firmom „Grand Inženjering“, a u skorije vreme sa firmom „Farmakom MB“).
5. Strategija povećanja proizvodnje i nerazumno intenzivnog obima investiranja u uslovima poslovanja sa gubitkom je diletantska, apsolutno pogrešna i nažalost, neostvariva. To će RTB Bor dovesti do propasti, a Država Srbija će u narednim godinama nepotrebno potrošiti stotine miliona USD u beskorisnom i beznadežnom naporu za realizaciju i očuvanje takve strategije.

RTB u Skupštini Srbije

Zoran Stanković — Wed, 21 Apr 2010 12:37:15 +0000

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Druga sednica Prvog redovnog zasedanja
Narodne skupštine Republike Srbije
20. april 2010. godine

NEBOJŠA RANĐELOVIĆ (LDP):
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, tražim informaciju i obaveštenje, odnosno želeo bih da postavim pitanje upućeno predsedniku Vlade i ministru Škundriću. Jako mi je žao niko od njih nije prisutan, a i konstatovao bih da je možda dobro da se lokalni vanredni izbori organizuju češće jer onda nezadovoljni građani traže od nas poslanika da obratimo pažnju i na nešto što je uvijeno u veo tajne i na nešto na šta Vlada, odnosno pojedini ministri, pretenduju da imaju monopol, prvenstveno monopol kao monopol na informacije, a potom i kao monopol na samu pojavu.

Radi se o razvojnim dokumentima rudarsko topioničarskog basena Bor, odnosno čitavog kombinata, gde je zacrtano da se državnim garancijama obezbedi finansiranje razvojnih projekata za rudarstvo i za metalurgiju.
Na osnovu podataka koje imamo iz više izvora i koju su, gle čuda, podudarni, vidimo da Vlada garantuje finansiranje razvojnih projekata u metalurgiji. Cifre su egzaktne, određene, utvrđene, a postavljam pitanje – da li će to možda biti ponovo promašena investicija, jer čemu finansiranje samo jednog segmenta tog projekta, odnosno programa, čemu finansiranje samo programa u metalurgiji, bez finansiranja, odnosno garantovanja finansiranja razvojnih projekata u rudarstvu? Da li će to biti još jedna promašena investicija zbog toga što razvojni program nije celovito zaokružen ili se iza toga skriva nešto što mi ne možemo da saznamo, niti možemo da utvrdimo šta je tome pozadina?
Logički uslov ovakvog garantovanja finansiranja ovih programa zaista ne postoji. Voleo bih da dobijemo objašnjenje o čemu se radi.