E - stav » Zoran Stanković

Svaka čast majstori

Zoran Stanković — Thu, 06 Oct 2011 14:43:22 +0000

Ovo ste već verovatno videli, ali osećam potrebu da citiram ekipu sajta http://www.nobelprizeliterature.org/

Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju srpske javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine, u domaćoj javnosti, pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Dobrica Ćosić je autor, javna i politička ličnost, koja deluje decenijama, uvek pri samom vrhu vlasti i najbližim krugovima moći, od Komunističke Partije bivše SFR Jugoslavije, preko inspiratora manifesta srpskog nacionalizma – zloglasnog Memoranduma SANU, zatim na položaju Miloševićevog predsednika ratne SR Jugoslavije, do današnje bliskosti namračnijim i najopasnijim pseudodemokratskim krugovima u Srbiji novog veka.
Domen ovog očigledno lažnog sajta registrovali smo 5. oktobra 2011. godine, kao simbolično podsećanje na dan kada je naša zemlja propustila istorijsku priliku da stvori jedan drugačiji i bolji svet. Srbija se danas ponovo okreće ratu, strahu, smrtonosnom kiču devedesetih, nasilju prema različitostima, nacionalističkom konzervativizmu i neiskrenom pravoslavlju. Verujemo da su misli i političko delovanje Dobrice Ćosića duboko isprepletene sa tim opasnim sistemom vrednosti, koji ne prestaje da nam preti.

Takođe verujemo da strahovite posledice višedecenijskog političkog, literarnog i javnog delovanja Dobrice Ćosića njegova zemlja i čitav region osećaju snažno i danas.
Dobrica Ćosić nije dobitnik Nobelove nagrade, iako su srpska javnost, pa i on sam, u to verovali punih petnaest minuta.

Od te činjenice nam je ipak malo lakše.

Svi su naseli

Teško da se ima šta dodati na ovo.
Za one koji nekim slučajem nisu upoznati sa današnjim dešavanjima koja su počela na Twitteru i velikom brzinom se proširila na sve medije, evo i linka za e-novine na kojima ima više o svemu.

Duo Trojica na Terapiji

Zoran Stanković — Mon, 29 Aug 2011 08:51:43 +0000

Terapija.net – [džepni] e-zine o zvuku & slici, jedan od najjačih R’n’R kritičkih sajtova u regionu, osvrnuo se na rad i novi album borskog benda Duo Trojica i evo šta su rekli:

Prvo se smiješ, a onda skoro plačeš. Strahovito iskren, emotivan, humorističan i otkačen rad dvojca iz Bora. Da, onog Bora koji je iznjedrio Goribor. Preporuka: akustični album 2011. godine!
Ha-ha-ha!!! Ne sjećam se kada sam se zadnji puta ovako iskreno nasmijao i zabavio bez ikakvog silovanja satire ili traženja neke komedije na TV-u. Ovdje je riječ o kompletnom akustičnom albumu u maniru svojevrsnog šan(k)sonjerskog kabareta, polupijanog i otkačenog performansa koji je nafilan osebujnom satirom iz pravog undergrounda radničke klase koja još uvijek ima smisla za romantiku, zajebanciju i sirotinjski hedonizam, koliko god da mogu u njemu uživati.
Od samog imena, preko omota na kome se nalaze glavni autori ovog projekta ogoljeni do pojasa uvijeni u rudarsku zastavu sa obaveznim gumenim čizmama na nogama uslikani na rudarskom kopu, do samog sadržaja albuma koji iznosi gotovo sat vremena, uočava se da je ovima itekako stalo do originalnog, posebnog, pa skoro i jedinstvenog umjetničkog izraza. Bend ili projekt, kako god, čine Miroslav Mitrašinović i Saša Lovrić – Lovke (znan po onom odličnom electro-experimental albumu “Sigma!” iz 2008. potpisan kao Ubikvitetna Eritrofobija), a ovdje su nanizali 15 uglavnom akustičnih kompozicija, ritmički vrlo mirnih i neopterećenih sa nekakvim pretencioznim stilskim varijacijama u kojima koriste akustičnu gitaru, bas, malo syntha, piana, harmonike i klavijatura, te tu i tamo ritam-mašinu. Sviraju odlično, ležerno i poprilično ambijentalno kao da se nalaze u nekom zadimljenom lokalu u kome face poput Tom Waitsa i Goribora (Pitija i St-a) samo čekaju da se s vremena na vrijeme priključe ovom dvojcu i uskoče u ponekoj kompoziciji na vokalima ili glazbenoj pratnji. Stilski bi ih se dalo svrstati u šarolik pasaž kantautora i bendova kakve je r’n’r povijest oduvijek imala još od vremena Dylana sve do recimo slovenskog Andrej Šifrera, crnogorskog Miladina Šobića ili hrvatskih vedeta poput Arsena Dedića i Ibrice Jusića, pa do recimo ekipe iz Čoporovog Brlog Recordsa ili najnovijeg otkrića koje se odaziva na ime Čudnoređe.

Duo Trojica

Mada nije hit, a niti možda nikada to neće postati, uvodna pjesma “Bora Ćuk” praktički otkriva sve tajne ovog lucidnog dvojca. U njemu gostuje još nekoliko vokala (kao gosti na albumu se spominju Nenad Pantić, Jelena Jelić i Ljiljana Martinović), a skladba govori o Bori, mineru iz rudnika koji je nesretnim slučajem skončao život jer ga je udario trap, kamion koji prevozi rudaču. Kroz nevjerojatno satiričnu izvedbu s vrlo dugačkom pričom i sloganom ‘mineri samo jednom greše’ (ha-ha-ha), otkriva se da bend dolazi iz Bora (‘nadiso se Bora borskog dima’), te da će cijeli tijek albuma biti u stilu ‘proleteri svih zemalja ujedinite se’ i ‘a kad pukne mina, sve miriše na borovu šumu’. U svemu ovome ima strahovito mnogo starogradskog šliha koji podsjeća na recimo Zvonka Bogdana, ali na sasvim alternativan rock način što se osobito uočava kod načina pjevanja i intonacije izvedbe. Jedina plesna pjesma je “Gotova stvar” koja ima klasičan pop-rock stil recimo u fahu U škripcu cirka 1982. (album “Godine ljubavi”), te kada se možda pomisli da će album krenuti u tom toku, ostatak materijala se pretvara u fantastičnu šljakersku satiru punu komičnih tekstova i akustičnih glazbenih intervencija. Tako primjerice “Kasirka” govori ‘ja sam rođen kao stoka sa nebom ispod pazuha, sa Kosovom u grudima/ u kamenu spava ljubav, a u tebi kamen je/ nemoj bisere pred svinje… kupila bi me od kusura, što kasirka tebi jednom dala’, a “A možda” opet govori o ispraznosti radničkog života koji nije ostavio svoje snove ‘u zelenoj travi’. Mnogo elegičnog ugođaja obdareno je sa soc-realističnim ambijentima koji podsjete na socijalizam, nekadašnji SSSR, tugaljive zvukove koji su bili zaštitni znak komunizma i gorde radničke klase, te mic po mic uvlači se sve dublje i dublje pod kožu. Neke od pjesama asociraju po nekim melodičnim intervalima na neke značajne rock kompozicije, ali da me biješ, ja se ne mogu sjetiti koje su to jer tekst vodi glavnu riječ kao da se nalazite u atmosferi neke seoske birtije u kojoj ste jedini gosti sa svojom otužnom ekipom kolega šljakera s posla i pri tome prilično pijani srokate cijelu plaću za koju ste mučenički radili mjesec dana (primjerice pjesme “Olegova pesma”, “Pezejac”). Raspredaju se kafanske priče o razbijenom starom PZ automobilu, spavanju u kuhinji na nenamještenom krevetu, te o tome kako vas je ostavila žena, a ujutro morate opet na posao. Lijepe stare svakodnevne tužaljke Duo Trojica su doveli do statusa odličnih komedija koje su naoko humoreske, ali iza sebe imaju debelu pozadinu ozbiljnog i veoma tegobnog života. Na sredini albuma, dolazi veselica “Op, mala, op” koja će možda podsjetiti na neku mješavinu Balaševića i Poguesa, ali niti izbliza nije komična kako bi se činilo. Bend ju je samo fino adaptirao da zvuči veselo, a onda dolazi “Pesma za kola” u kojoj se osjeti ritmički segment nalik na čuveni hit “Do it again” Steely Dan, pa onda se nakratko ubaci u house tempo, no lirski karakter je socijalan, emotivan i veoma težak. Ostatak materijala čine veoma dobre i poetične pjesme od kojih valja izdvojiti “Zapliću mi prsti”, “Mama” i bluesersku “Altruistička” sa stihovima ‘došao sam da te koljem/ …tebe klati dok rakija mozak mlati/ carpe diem dok rakiju pijem, šta to znači dok te bijem’ (ha-ha-ha).
Uglavnom, da ne razglabam sada o svakoj pjesmi ponaosob, ovdje se nalazi odlična dokumetacija teškog šljakerskog života ljudi koji su mogli biti intelektualci, pisci i umjetnici, a primorani su da preživljavaju od mukotrpnog rada u rudarskom oknu koje im je jedini ‘prozor u svijet’. Pri tome se odlično zajebavaju i boli ih kita šta će tko o tome misliti jer su kruh zaradili svojim poštenim rukama.
Odlično u svim pogledima.
ocjena albuma [1-10]: 9
horvi // 26/08/2011’’
http://www.terapija.net

Rankiću, vrati se

Zoran Stanković — Sat, 27 Aug 2011 14:07:25 +0000

Pričajte vi šta hoćete, ali meni Rankić nedostaje u borskoj Skupštini.
Gledao sam jutros prenos i ubih se od dosade.
Samo sam se dva puta nasmejao: jednom kad je neko iz opozicije kao glavni argument protiv izgradnje zoo vrta spomenuo neverovatnu

Sve ti je oprošteno

činjenicu da će tamo biti, jebote, divlje životinje i drugi put kad nam je Sosa objašnjavao da bikovi ne mogu da budu steoni.
Ostala lupetanja nisu bila čak ni smešna.
Jedino se Vanja ističe svojom ozbiljnošću, ali ta ozbiljnost u neozbiljnom društvu deluje mal`ne groteskno.
Sve u svemu, izgubljeno divno prepodne za šetnju.

RTS u Boru

Zoran Stanković — Fri, 15 Jul 2011 11:35:28 +0000

Dakle, gospodin Branislav Guzina, poznati beogradski reditelj i autor (i urednik) rešio je da napravi emisiju o Boru i Boranima koji čine nešto za svoj grad (neki namerno, većina slučajno). Emisija će ići na RTS, u kulturno-umetničkom programu, a glavni na meti su uspešni borski blogeri i predstavnici internet scene (čovek očigledno zna svoj posao, jelte).
DedaBor je, normalno, bio tu da uradi par fotki.

To što smo sedeli na ćošku je zbog Lee, koju su pustili samo do ulaza u kafanu.
Branislav Guzina je nastavio dalje sa Banetom potragu za interesantnim ljudima, ja se vratio kući da istuširam Leu i sebe, a ostali… eno ih na twitteru.
Nego, dodao bih, jer verujem da će Branislav Guzina pročitati ovo u međuvremenu.
Ja nikada ništa nisam uradio sa idejom da to radim za svoj grad.
Sve što sam u životu radio, pa i ono što je imalo neke refleksije na dešavanja u gradu, radio sam zbog svoje porodice, zbog svojih prijatelja i zbog sebe. Tim redom.
Dakle, ja sam u onoj grupi koja je za svoj grad nešto uradila savim slučajno – poklopili nam se interesi.
A da je borska intenet ekipa uradila za Bor poprilično, mislim da nije sporno.

Nevladina organizacija URS

Zoran Stanković — Wed, 15 Jun 2011 05:33:05 +0000

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u svom parlamentu ima značajan broj predstavnika civilnog sektora i koji, pri tom, učestvuju u vlasti!
Na današnji dan, 14. juna prošle godine Ujedinjeni regioni Srbije upisani su u Registar udruženja građana APR.

Nezgodan mali

Za tako kratko vreme ova nevladina organizacija uspela je da uradi stvari na kojima im treba odati priznanje. Sakupili su preko pola miliona potpisa za decentralizaciju, predali čak 5 predloga zakona, održali veliku konvenciju u Beogradu, formirali poslanički klub u Skupštini Srbije. I, sve to za manje od godinu dana.

Da skratim i ne filozofiram previše. Grupa političara dosetila se kako da zaobiđe gomilu zakona koji političkim partijama predstavljaju veliko opterećenje.

Koristeći recept lidera Srpske napredne stranke, koji su se balasta SRS oslobodili promenom pečata, ekipa iz G17 otišla je korak dalje. Umesto nove partije ili koalicije, oni su formirali nevladinu organizaciju. Zbog čega?

Pre dva-tri meseca jedna politička partija zatražila je da se reklamira na Južnim vestima. Iako je cifra koju su nudili bila, iz našeg ugla gledano, prilično velika, morali smo da odbijemo. Zakon o oglašavanju zabranjuje reklamiranje političkih partija van izborne kampanje. Da pojasnim, po zakonu izborna kampanja je period od raspisivanja do održavanja izbora.

Ali, eto prve kvačice. Zakon o oglašavanju ne važi za nevladine organizacije. Dok ne postanu politička partija URS će moći do mile volje da postavljaju bilborde, plaćaju termine na televiziji, radiju, štampaju reklame po novinama..

Dalje. političkim partijama zabranjeno je da organizuju bilo kakve aktivnosti na fakultetima. Tako piše u Zakonu o visokom obrazovanju.

Ali, eto i druge kvačice. Nevladine organizacije mogu da se šepure, sprovode ankete, peticije, organizuju žurke, predavanja i slično bez ikakvih ograničenja.

A, evo i treće kvačice. Kakva koincidencija. Baš na prvi rođendan Ujedinjenih regiona Srbije, u republičkom parlamentu usvojen je Zakon o političkim aktivnostima.

Sve političke partije od sada moraju da polažu račune od koga su dobile novac, ko ih finansira, kako su trošile pare. Da otvore posebne žiro račune za te namene, koje Agencija za borbu protiv korupcije i državni revizori mogu da kontrolišu.. Ali, to ne važi za URS, jer nevladine organizacije sve to ne moraju. Prosto.

I, na kraju, samo mi nije jasno kako se neko toga ranije nije setio. Ili sam nešto propustio?

Autor: Predrag Blagojević Južne vesti

Besplatan ručak

Zoran Stanković — Mon, 13 Jun 2011 19:49:22 +0000

U dva dana pročitah dva teksta na lokalnim medijima koji potpuno suprotno govore o šminkanju Bora ovih dana.
Ovaj tekst i ovaj tekst.

(photo by mc.kcbor.net)

Uz to, danas me je oko podne sreo generalni direktor RTB-a i pitao kako mi izgleda grad ovih dana. Odgovorio sam da mi izgleda super ovo što vidim u centru, samo ako smo u stanju da sve to platimo (zatekao me, nisam baš očekivao da zaustavi auto da mene pita nešto tako, možda bih imao još po neku primedbu da sam imao vremena da razmislim).
I evo sad čitam ona dva teksta i razmišljam, što bi mene pa bilo briga ko to plaća i kako će da se plati? U suštini, u pravu je autor teksta sa bor-sve.net, nismo se previše pitali ni ko plaća obilaznicu oko Beograda ni Arenu… što bismo se pitali ko plaća sada kad se kod nas uređuje? Naročito ako se plaća iz jebenog NIP-a. Pa čak i ako plaća RTB i time malko uvećava gubitke koje godinama pravi. Koliko znam, Opština nije digla kredit za ovo kao što je svojevremeno radio Ničić u Zaječaru, a to je jedino što mi se ne bi dopalo.
Da vam pravo kažem, meni se čini da Bor neće da napreduje dok god taj RTB postoji ovakav kakav je. Pa ako već tako razmišljam, onda, što se mene tiče, neka plaća brate, bar će nešto ostati i biće nam lepo kad prošetamo gradom.
Da se ja pitam, ceo RTB bi trebalo prodati za onoliko koliko je bilo ko spreman da plati i sve do dinara da se uloži u sređivanje grada.
Pa ćemo ili da procvetamo ili da propadnemo sa stilom.
Majke mi, muka mi je više od RTB-a i priče o njemu.
Da nema tog bakra, možda bismo nešto i radili.

Prvih mesec dana blogovanja i afirmacije savremenih ekonomskih vrednosti i građanskog aktivizma

Zoran Stanković — Tue, 07 Jun 2011 13:23:46 +0000

Poštovani sugrađani, komšije, prijatelji i partneri, bloga borefor – BorskiEkonomskiForum, naše lokalne zajednice i Borskog okruženja, prošlo je prvih mesec dana postojanja bloga i naše zajedničke znatiželje, istraživanja i sagledavanja afirmacije savremenih globalnih mogućnosti i integracije lokalnih ekonomskih aktivnosti i građanskih inicijativa naše zajednice u neposrednom okruženju (pri čemu je evidentirano više od 2.600 poseta i komunikacija preko bloga i društvenih mreža, neposredno u neformalnim kontaktima i razgovorima sa građanima).

Analizom poseta, komentara i sugestija, primetno je veće interesovanje i potreba građana zajednice za neophodnom javnom podrškom, pojedinih razvojnih – ekonomskih aktivnosti (privatno biznis poslovanje) i ruralnih delatnosti (agrobiznis i kooperativa) u našoj lokalnoj zajednici. Ovakve alternativne mogućnosti jačanja naše lokalne monostrukturne ekonomije, stvaranjem dodatnih ekonomskih vrednosti u zajednici – specijalizacijom, organizacijom i udruživanjem privatnih inicijativa i aktivnosti građana i privrede uz javnu podršku lokalne vlasti, ukazuju na mogućnost razvoja profitabilnije i konkurentnije lokalne ekonomije, koja bi promovisala javno-privatno partnerstvo i otvorila savremenu mogućnost integracije naše zajednice sa regionima države i evroregionima.

BorskiEkonomskiForum, poziva da svi zajedno u javnom dijalogu bloga, jačamo neposrednu javnu afirmaciju i globalnu ekonomsku aktivnost naše lokalne zajednice – javne zajedničke i privatne lične inicijative, i pritom razvijamo sopstvene strateške i razvojne vrednosti i kapacitete, prema resursima i potrebama, na putu tranzicije (restrukturiranja, revitalizacije i razvoja) i integracije naše lokalne ekonomije. U javnom strateškom procesu, razvojnih ekonomskih inicijativa i aktivizma u našoj zajednici, možemo javno zahtevati neophodnost i potrebu postizanja, razvojnog političkog konsenzusa u parlamentu naše lokalne zajednice. Javna razvojna deklaracija lokalnog parlamenta, sprovođenje javnog procesa dijaloga – građana, privrede i vlasti, izrada, usvajanje i implementacija javnog strateškog razvojnog dokumenta lokalne zajednice, promovisaće našu profitabilniju ekonomiju, partnerstvo i integraciju, u kojoj će RTB Bor imati privilegovan status, lokalnog partnera zajednice i države.

Usvajanje (od strane zakonodavne lokalne vlasti) i implementacija (od strane izvršne lokalne vlasti) strateškog dokumenta sa definisanim logičkim okvirom (vizijom, dinamikom, vremenskim periodima i budžetom aktivnosti) ekonomskog razvoja i integracije u javnom procesu zajednice, biće garant razvojnog kontinuiteta naše lokalne ekonomije. Javnu efikasnost i transparentnost rada lokalne vlasti, vrednovaće institucije procesa – monitoringa, evaluacije, supevizije i revizije definisanih strateških procedura. Tako ćemo, razvijati lokalne kapacitete, koji će nam pomoći da savremeno globalno putujemo i gradimo partnerske institucije (IPA koridorima) – ,,bez obzira, ko će biti pilot našeg malog zajedničkog aviona,,.

BorskiEkonomskiForum