E – stav
Timočki E – magazin
Moj poslednji tekst koji se bavi politikom
E, sad ću da vam kažem nešto strašno pametno, časna reč.
Nije to ništa novo, samo sam ja tek sada shvatio da je istinito, pa eto, da se pohvalim. Doduše, nisam siguran da li je za pohvalu kad progledaš u petoj deceniji života, ali nekako se stvarno osećam pametniji, pa reko` da podelim tu pamet s nekim (svraća li uopšte neko još uvek ovde?, GA ni ne pratim više).
Dakle, ideologije blage veze sa partijama nemaju. Najgluplje što čovek može da uradi je da se ako je, recimo socijalista, učlani u SPS. Ili nacionalista u radikale. Ili liberal u LDP.
Sjajna je stvar imati svoje ideale, nije loše i poštovati neku ideologiju i prihvatiti je kao svoju, ali to sa partijama nema nikakve veze.
Ako ikada odlučite da se bavite politikom, bež`te u stranku koja propagira ideologiju sasvim suprotnu od vaše. To vam je jedina šansa da budete uspešan političar. Jer, onda nećete gubiti uludo vreme baveći se tricama i kučinama kao što su ideologija i partijski programi, već ćete se baviti onom jedinom idejom zbog koje stranke postoje – borbom za vlast. Ili igrate fudbal ili duvate u vuvuzele, trećeg nema.
Sve što čelnici stranaka rade i govore usmereno je ka tom jednom i jedinom cilju. Koji ono veliki psihijatar reče da osnovni pokretač ljudskog bića nije sex kao što kaže Frojd, već volja za moć? E, taj ga je stvarno rekao.
Da se razumemo, ne bi trebalo mešati novac sa time.
Kad neko kaže: političari su mafijaši, evo ovaj ima kuće, onaj džipove…. to je potpuno skretanje sa teme. Zabole njih i za kuće i za džipove, nisu oni zbog toga u politici. Mafijaši i lopurde ne vole da se pojavljuju na TV i daju intervjue. Mafijaši nemaju svoje sajtove.
Dakle, ako vam je ideja da zaradite novac na lak način, nemojte u politiku. Ako vam je ideja da propagirate neku svoju istinu i pravdu, takođe – nemojte u politiku.
U politiku idete samo ako vam je cilj da osvojite neku vlast, neku moć koja vam u životu nedostaje.
Samo znajte da onda gubite sve ostalo.
Ja ovih dana, kako sam prestao da se bavim politikom, otkrivam ponovo toliko radosti koje u životu postoje da ponekad stanem i kažem sebi: jebem te blesavog, šta si sve propustio za tri godine….
Ne možeš da budeš političar i imaš zdravu porodicu.
Ne možeš da budeš političar i slušaš muziku onako kako se muzika sluša. Ni zvezde ne možeš da vidiš kao što ih drugi gledaju.
Vesti više ne pratim, ne znam ko je u Opštinskom veću, ne znam ni ime predsednika opštine ako mi verujete. Nije mi više smešan ni Vuk Jeremić, ne nervira me Aca Vučić, ne slušam Čedine govore… Ljudi pokušavaju da me uvuku u neka udruženja, da kao budemo “savest građana”, da se zapitamo o besplatnim koncertima koji, kažu, ponovo kreću… Ma boli me patka više za to.
Hvala onome ko me je naterao da izađem iz sranja u kome sam bio.
Sad ću malko i ja da živim.
88 Responses to “Moj poslednji tekst koji se bavi politikom”
« Prethodno 1 2
Leave a Reply
East Weekend Fest 2012
E tek sada videh tekst. Nisam htela posle onih političkih gluposti ni da čitam bilo čije mudrovanje. BRAVO Zorane. Kakav lik. Uvek korak ispred. Najzad da neko uradi nešto moćno.
A bra Šraf javi se. Pominju ti nekih 5-6 miliona.
Piši dok možeš. U bajbokani nema wireless.
Ту сам, али у послу који, на срећу, нема везе са вашим подручјем.
Само вас читам.
Колико сам само пара потрошио, ненаменски, на плате. Лопов који је оставио трагове. Интересантно ми је ово професионално извештавање.
Једини сам који одговора али сада сам стварно у послу. Писаћу вам када стигнем
Rain@:
Kad se samo setim tvojih ideala i idologije, i nerazumevanje nas koji smo bez istih, dođe mi da te vratim u predškolsko. Pa da te od tada tamburam, da bih te opravio.
http://www.tk-info.net/knjazevac/12722-u-savez-sa-sns-i-ds-uao-i-ldp-.html
Ja imam još uvek i ideale i ideologiju samo ih više ne vezujem uz stranke.
Dobro, ideale imamo, ali ideologiju …
Koji ideolog?
Tanjug javlja:
“Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je večeras u Beogradu da, prema njegovim saznanjima, Međunarodni momentarni fond (MMF) nije promenio stav u vezi sa zahtevima sindikata za izmenu pojedinih odredaba Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO).
Kako je Tanjugu rečeno u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića “sami razgovori sa MMF-om oko penzionog zakona su završeni, a odluku MMF će, kada ona bude doneta, saopštiti ili Kancelarija te međunarodne finansijske institucije u Beogradu ili kabinet premijera Mirka Cvetkovića.”
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/215468/Krkobabic-MMF-nije-promenio-stav-o-Zakonu-o-PIO
Zorane, nemaš pojma koliko mi je krivo što si trenutno u apolitičnoj fazi. Baš me zanima kako bi ti prokomentarisao ovu vest. Moj komentar bi stao u jednu prostu, al’ proširenu rečenicu: Državo, _______________________!
PS Pošto nisam baš toliko prost, ostavljam ti mogućnost da sam upišeš neku psovku iz prebogate srpske narodne baštine.
Pre svega, dan mi je lepši kad vidim da neki moji prijatelji (i izvesni neprijatelji, ali za njih me boli uvo) još uvek svraćaju ovde.
Dobro jutro Joe, my friend.
Kako bih prokomentarisao vest?
Kad se država zaduži kod MMF-a ona mora da poštuje uslove koje MMF postavlja jer očekuje da joj se odobre nova zaduženja. A MMF nije Crveni krst već finansijska institucija i nema nameru da odobrava kredite onome ko nema nameru da vraća, odnosno posluje tako da je očigledno da neće moći da vraća.
Recimo da ti meni pozajmiš 10 000€ da počnem neki biznis a ja te pare potrošim na putovanja po svetu i onda se pojavim kod tebe i kažem: “E, daj još 10 `iljade, žena me uslovila da one prve pare potrošimo na putovanja inače bi mi oči iskopala”. Jel bi mi dao? Pa… možda i bi (jer inače nikada ne bi video one prve pare), ali da poslujem strogo pod uslovima koje mi ti, kao pozanti biznismen, odrediš.
To je onako generalno, a u konkretnom slučaju, u državi u kojoj svaki drugi zaposleni (ili kako već beše taj odnos) radi da obezbedi penziju za jednog penzionera, ne bih rekao da su penzioneri u situaciji da postavljaju uslove. Mada, kad dođe predizborna kampanja, situacija će se okrenuti u njihovu korist i onda će verovatno dobiti šta god hoće (ali samo dok prođu izbori).
Usput, sindikati su pičkin dim za državu, to se pokazalo nedavno u Francuskoj.
Pa, u pravu si, ne sporim ja to. Zato je moj komentar i upućen državi. Kakva je to država kojoj zakone donose nedemokratski postavljani bankari?
Sećaš se izjave Majera Emšela Rotšilda: “Dajte mi da kontrolišem finansijske tokove u jednoj zemlji i nije me briga ko pravi zakone”. Nadam se da ti više ne zvuči kao teorija zavere.
A vidim da si konačno shvatio snagu sindikata.
Nisam džabe onoliko pisao na pokojnom forumu bor030. Nema više ono:”Prodajmo RTB bud-zašto, a sindikat će rešavati socijalna pitanja sa gazdom”, a?
@Zoran Stanković
Poslednji tekst o politici, hm…, ali su komentari ostavljeni za zaslađivanje u gorkim vremenima
Ovo pitanje penzionera i njihovih zahteva (prava) je isto kao i pitanje viška zaposlenih u našim preduzećima. Stvar je naopako postavljena, ne postoje viškovi zaposlenih već manjak poslova. Takođe postoji i velika neravnomernost u raspodeli zarade (dobiti) i tu sve stvara jedan veliki disbalans. U Borskom okrugu je npr. odnos broja nezaposlenih i penzionera prema broju zaposlenih u odnosu 2:1, ali kada se uzme u obzir da od onih koji se vode kao zaposleni više od polovine prima zaradu iz budžeta (ne stvara novu vrednost) onda je stvar više nego očajna. Sva sredstva koja se obezbeđuju za namirivanje budžetskih obaveza proističu iz novostvorene vrednosti koja je u slučaju naše države marginalizovana pa se pokušava progurati još malo tako što se zadužuje kod MMF-a i ostalih finansijskih organizacija po svetu, prodaje sve što može od državne (nekada društvene) imovine. To je jednosmerna veoma kratka slepa ulica, a nema ničega na njenom kraju, samo provalija.
Umesto da se državni aparat bavi razvojem i jačanjem privrede i ekonomije on se bavi samim sobom tj. namirivanjem budžetskih troškova i ceđenjem suve drenovine.
Penzioneri imaju svoje stečeno pravo i to nije socijalna kategorija kako se kod nas često podmeće. Oni su svoje pravo stekli iz radnog odnosa ranijih godina, a državni fond penzionog osiguranja je obavezan da stečena prava penzionera izmiruje.
Sadašnja priča o Zakonu o PIO je priča o ljudima koji su sada u radnom odnosu i koji će tek za nekoliko decenija doći u poziciju da naplaćuju svoja ulaganja u penziono osiguranje. Država se plaši da će se broj penzionera povećati iznad granice (mada je to i sada slučaj) koju će moći da podmiruje, pa imajući u vidu da je jako teško naći posao posle 50-te godine života, to se ovim izmenama zakona pokušava u nedogled produžiti trenutak kada zaposleni mogu steći pravo na penziju, odnosno skratiti rok uživanja tog prava.
Umesto toga država treba da omogući da se što veći broj ljudi zaposli u delatnostima koje će stvarati novu vrednost i iz koje će moći da naplati poreske i socijalne obaveze u višestruko većem iznosu nego što je to sada slučaj, pa bi pitanje nivoa penzija i godina kada se stiče pravo na penziju bilo irelevantno.
@Fudo & MilanM:
Mrka kapa. Izgleda da nećemo uspeti da isprovociramo Zorana
A možda i ne sme da odgovori, mora da mu visi ona oklagija nad glavom.
Joe, tačno je da mi oklagija preti, a tačno je i da mi pundravci ne daju mira, nervozan sam k`o leptir.
A dobih i jedan poziv kome je teško odoleti… naredne nedelje će (možda) biti više reči o tome.
Druže, samo cepaj, al’ nek’ ti ruka uvek bude na ručnoj.
Pa nije valjda cilj da se Zoki isprovocira, ako se tako lako da provocirati onda ništa od ideala, tj. džaba smo krečili. Samo treba predstaviti dešavanja u društvu onakvim kava ona jesu i da se više ne vrtimo u krug i obmanjujemo koristeći već poznatu terminologiju.
Uzgred, o kakavoj je oklagiji reč?
Cilj je da se Zoran isprovocira kako bi dobio oklagijom po glavi
Pogledaj komentare pod brojem 18 i 19.
PS Ubuduće budi pažljiviji na času
Pa ta ženina oklagija nije zanimljiva niti originalna. Ona se skoro svakome od nas (oženjenih) nadvija nad glavom i preti da padne na pomenutu okruglu koščatu izraslinu iznad ramena u trenutku kada se najmanje nadaš.
Gde su vesti sa Skupštine Ldp-a? Nema ništa ni na internetu ni na televiziji.
Šta to beše LDP?
Levo – Desno Po Potrebi.
Ma zajebi politiku bre! A što su mrkoviću dali 45000 jevra?
Nema za pijacu.
@Pera: http://ldpnegotin.blogspot.com/2010/11/odrzana-izborna-skupstina-oo-ldp-bor.html
Mlogo lepe slike. Što je i normalno, a možda i horizontalno.
Nema ih onaj bradati i onaj trbušasti.
BBC javlja (specijalno za Zorana od našeg stalnog dopisnika iz Londona):
“Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone.”
http://www.nspm.rs/hronika/bbc-finansijska-kriza-u-irskoj-i-portugalu-izaziva-sve-vecu-zabrinutost.html?alphabet=l
Marjan Bošnjak napisao knjigu “EU? –Ne hvala” (specijalno za Gruju):
http://hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=9558:predstavljanje-knjige-marjana-bonjaka-eu-ne-hvala-u-splitu&catid=1:politika&Itemid=9
EU nema alternatetivu.
..2007. Ulazi Bugarska u EU
2010. Ulazi Rumunija u EU
2015. Ulaze Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Turska,
Albanija, Kosovo, Srbija i CG u EU
2017. Zapošljava se prvi naš čovek u administraciji EU
2018. Prvi naš čovek u administraciji EU zapošljava celu
svoju, ženinu i kumovu rodbinu, clanove porodica najbližih komšija, kao
i neke ljude iz svog zavičaja.
2019. Naši već čine 10% administracije
2022. Udeo naših u administraciji je 60%. Evropska administracija
povećava plate tri puta, uvodi fleksibilno radno vreme i
južnoslovenske jezike kao “treći” službeni jezik.
2024. Zbog stresa, 90% članova evropske administracije je na
bolovanju. Najviše bolovanja beleži se u periodu od 15.6. do 15.10. i
od 15.12. do 15.1. Bolesnici su viđeni po Mediteranu, na Baliju i
Alpima, gde se o trošku EU leče od s! tresa. Zakonom se uređuje da
EU snosi najveći dio troškova lečenja bolesnih. Do njihovog povratka
na posao zapošljavaju se novi radnici, “na neodređeno”.
2025. Broj Zapadnih Balkanaca u EU administraciji je 90%. . Makedonci
na referendumu ponovo odbacuju euro.
2026. Dolazi do rezanja troškova i otpuštaju se čis! tačice, kuvari,
vozači. Svi do jednog belgijski drzavljani. Udio Balkanaca u EU
administraciji doseže 99.3%.
2027. Hrvatska dobija nove kredite EU među kojima i onaj kredit za
uzgoj dudovog svilca i ćubastog gnjurca. Hrvatsko predsedništvo
okončava šestomesečni mandat. Crna Gora uspešno okončava proces
privatizacije. Od januara 2028. predsedavanje Unijom preuzima
Beograd.
2028. Nemačka u februaru istupa iz EU. Mesec dana kasnije, to čine
Francuska i Finska, a do kraja godine, za vreme albanskog
predsedavanja, i Velika Britanija, Belgija, Danska, Švedska,
Holandija, Luksemburg, Italija, Španija, Portugal, Austrija,
Česka,Litvanija, Letonija, Esto! nija, Grčka i Slovenija. Sve zemlje
uvode rigorozan vizni režim za državljane zemalja EU…
E, Milane, procitao sam to pre par godina na netu i skoro sam se bas setio tog texta, ali nisam imao ideju kako da ga nadjem.
Hvala…
Tanjug 12.12.2012:
Ratko Mladić uhapšen u odmaralištu na Floridi gde se odmarao sa Bilom Klintonom i Monikom Levinski.
Automobil ZASTAVA 10000 proglašen za najbolji auto na sajmu u Ženevi.
Borski rudnik prestao sa proizvodnjom bakra i postao glavni izvoznik arsena, uranijuma i ostalih teških metala (godinama taloženog po zemljištu Timocke K.).
FK Bor ušao u finale lige šampiona.
Ja sam ovako razumeo predizborna obecanja!!!!
Ideologija je okov, javi se kad ne budes vise imao ideologiju
Kome da se javim?
Pa napisah Email u prijavi komentara
@PP
Идеологија је теоријска основа за политику. Ниједна озбиљна политичка активност се не може обављати ако као позадину нема неку од идеологија. У садашњим условима наше политичке партије често преузимају постулате различитих идеологија својатајући их као своје изворне ставове. То што неки идеологију поистовећују само са комунистичком партијом не значи да и друге партије немају идеологију као основу, само је она различита по неким или по многим питањима. Ако нема идеологије то је онда пут ка анархији.
Најсвежији пример идеологије је “Европа нема алтернативу”. У тој једној реченици је позивање на идеологију на којој се заснива функционисање Европске уније. Да не наводим даље примере.
@Fudo
Navedi jedan pozitivan primer. Bi će sasvim dovoljno.
@T…(itd)
Ако се мисли на практичну примену идеологије, ту нема позитивних примера. Ма како идеологија била добра и хумана (нама најближи пример је марксистичка или комунистичка како се коме свиди) практична примена доводи до субјективног става појединаца односно политичке групације који се појављују као предводници те идеологије и који у великој мери деградирају њене позитивне елементе. Свака идеологија има елементе којима покушава да прикаже своје позитивно становиште, чак и фашистичка, али је основно питање за колико људи је то становиште позитивно и колико је људи са друге стране угрожено истим тим елементима идеологије.
Идеологија је такође присутна у свим верским организацијама као основа, односно у сваком виду неког сврсисходног организовања људи. Оно што једна групација сматра сврсисходним не значи да је истовремено сврсисходно за другу групацију зато и постоји више верских и политичких организација, а иза сваке од њих постоји идеологија као теоријска основа.
То значи да се идеологија не може апстраховати и да се било која политика односно политичка групација која неку политику заступа и евентуално спроводи може изузети од неке идеологије као основе. Тако да се не може говорити о позитивним примерима идеологије већ евентуалном позитивном примеру политике или евентуално вере која се ослања на неку идеологију. Досадашњи примери у историји су показали да се они делови идеологије који се спроводе у пракси показују као успешни (зависно од идеологије), а када се крене у веће девијације током примене неке идеологије ту наступа низање негативних примера.
Ако се сматра да је, рецимо Енглеска, својом политиком остварила напредак и кажемо да је идеологија којом се руководила политичка елита добра, не треба заборавити колико људи је дуго времена испаштало широм света зарад тог бољитка житеља Енглеске (пођимо од Индије, Северне и Јужне Америке…). Аналогно је, например Немачка у време нацизма и фашистичке идеологије, а што не рећи и данас, имала процват на уштрб осталих, некада под физичком присилом, а сада под економском. Исто се може рећи за Совјетски савез и рецимо САД поготову у периоду “Хладног рата”. Свуда су биле присутне политичке елите са различитим идеологијама и ни једна се није потпуно придржавала начела своје идеологије па је због свих девијација које се јављају и идеологија маргинализована. Али она постоји и постојаће као основа политичког деловања, а од тога колико су политички чиниоци доследни у спровођењу идеологије зависиће и успех или неуспех идеологије као теоријске подлоге.
Наше политичке структуре немају јасно опредељење ка некој од идеологија већ често користе елементе различитих идеологија како би се додворили бирачком телу које је разнолико. Ако неко жели да створи хумано и социјално праведно друштво, а притом се залаже за елементе експлоатације који су типични за капитализам, а са друге стране неко ко се залаже за либерални капитализам са једне стране, а стално ставља акценат на социјалну правду, покушава да помири ствари које у својој суштини нису помирљиве и стално доводе до конфронтација. Зато и имамо друштва у којима постоји константна напетост и у којима нема линеарног развоја, да не говоримо о нашем друштву које има чак експоненцијално пропадање.
@Fudo
Ako nema pozitivnih primera, nameće se pitanje: Šta vodi Svet napred?
Priznajem nisam toliko “potkovan” kao Vi.
Za mene je pozitivan primer, recimo “Svest da može bolje”
Ako sam omanuo oprosti Te mi na mom skromnom znanju ili neznanju.
То да свет иде напред можда се огледа само у техничко-технолошком смислу, ако се погледа пар хиљада година у назад, мада у моралном смислу смо доста блиски друштвима из тог нама давног периода. Ка некој прокламованој идеји хуманизма, правде, једнакости, љубави смо се за сво ово време померили веома мало. То је ваљда због чињенице да нам је као бићима сразмерно малих могућности приоритетан био нагон за самоодржањем, а не за развијањем неких духовних вредности. Узмите само данашњег човека који у жељи да створи што боље материјалне услове за живот неретко целог дана ради послове из нужде, а нема времена за неким духовним усавршавањем.
“Свест да може боље” је више веровање које произилази као нешто што је логично очекивати од људи, али смо толико често окружени примерима да, напротив, може и горе. Обично је полазна основа да боље означава нешто материјално. Нешто чиме можемо задовољити неке наше личне потребе, али боље може да значи и наше жртвовање зарад доброг које чинимо другима. Идеологије више почивају на разумевању духовне суштине, али када се крене са применом у пракси, долази до изражаја наша похлепа за бољитком који се у великој мери своди на задовољење неких материјалних потреба.
Нема потребе за овим великим словима, нисам ја баш толико матор, ваљда, а и нисам неки мудрац, већ само разгибавам прсте у ситне сате.
Ako se pođe od pojedinca, onda da. Ali mi živimo u velikim zajednicama, te su i mogućnosti daleko veće u zavisnosti ko je predvodnik. Pokušavam da pojednostavim i da svedem na nivo razmišljanja prosečnog čoveka, što je i bila namera pisca posta.
Veliko slovo je po inerciji znak poštovanja, jer se ne poznajemo lično.
Bez ikakvih pretenzija da sam u pravu, slobodno tvrdim:
U sredistu politike nije ideologija vec interes!
Ideologija i religija imaju dosta toga zajednickog,
slazem se, ali postoje i razlike!
U svakom slucaju teme su za neki forum a ne za blog
ili komentare.
[...] iz duše i srca. Sve ovo je možda na neki način nastavak i članka kojeg nedavno čitah a možete ga pročitati ovde , koji me je naterao da počnem da pišem i kažem možda neke stvari koje eto uporno pokušam [...]