E – stav

Dakle, štovani Auditorijume (hm, možda je bolje reći Odijume), tkonačno smo dobili finaliste našega natjecanja i otjecanja u kvizu “Tko želi biti milijunaš”!!!
To su mili&dragi&neprežaljeni nam N’Tomo, I’Veljo i K’Vojo (morali smo ih skribovati ovako ne bi li ih razlikovali od još jednoga – Š’Voja). Imena su im baš kakova bi trebalo biti, nalik nekim afričkim, bantu, pigmejskim … štogod. Baš overall nesvrstano, zar ne.

Da ne tupim dalje kako znam da lupetam hrvatski neolingus (a i ne znam), nego, da mi pređemo na stvar. Ovu našu, domaću.
U ovoj, srpskopolitičkoj varijanti kviza “Želite li da postanete milioner”, bitno je bilo sakupiti milion potpisa građana, neophodnih za obaranje aktuelne Republičke Vlade. Kako da ne, kada bi se Vlade tako obarale. Prosto je fascinantno koliko naši političari konstantno jurcaju za tim miliončetom. Setimo se izjava negdašnjih opozicionara tokom devedesetih o kritičnoj masi za obaranje Miloševića, koju bi činilo milion građana na ulicama Srbije. A Požarevački Klen pade za mnogo manje, mada se i njemu osladiše “milion glasova sa Kosova” … pa da ga izaberu za Papu. Doživotno. Džaba beše onoliki dim.
Dakle, hajde da malo pogledamo pravila ovog našeg (da prostite) kviza:
1. Počinje se igrom “Brzi prsti”. Piše “brzi” a podrazumeva “lepljivi”. Naročito po pitanju dnevnica poslanika u Skupštini Srbije. Pre početka igre, neophodno je da takmičari nadrnče vrhove prstiju, tako što ih liznu svojim poganim jezicima. Takmičar koji je bio na Brzim prstima ima pravo ponovog učešća nakon 6 meseci. Takmičar koji je bio na Lepljivim prstima gubi pravo da odustane. One takmičare koji Dube na glavi, najčešće nazivaju “narod”.
2. Tokom kviza ne odgovara se ni na jedno pitanje. Zapravo, poželjno je da se bavite prozivkama i klevetama u što većem delu vremena koje vam je dodeljeno. Naravno, mimo Poslovnika, to poštuju samo budale.
3. Kviz traje četiri godine, osim ako ne dođe do snimanja vanredne emisije.
4. U toku snimanja takmičari sebi daju za pravo da koriste određene vrste ortopedskih i drugih pomagala, poštapalica, motki, kleveta, uvreda, kamuflaža, prljavog veša, presvlačenja garderobe i bedževa. Evo nekoliko eklatantnih primera.
a) Pomoć prijatelja: Ne zna se baš sasvim ko je kome i da li je zaista prijatelj, a još manje i da li se pomažu. Trio TVV (Toma-Velja-Voja) ima samo 30 sekundi da nešto pita, ali to njima naravno ne pada na pamet kada za četiri godine opozicionog mandata zarade daleko više proseravanjem za skupštinskom govornicom i u medijima. Koriste telefonsku govornicu u studiju za privatna ćaskanja, umrežena ili ne, dok kolaboracionisti EUNATO okupatora koji su na vlasti ne prodaju (ehm, čitaj: poklone) Telekom – posle nam svima roaming ne gine. Kada smo već i kod toga, u Srbiji je naročito razvijen baš taj, politički roaming na vlasti – prelaze bre iz mreže u mrežu i ni impuls im ne fali sa putera na glavi…
b) Pomoć 50/50: Ne ići dalje od primera ponašanja SNS po pitanju Deklaracije o genocidu u Srebrenici. Oćekakinećekaki. Ribadevojka. Imabedžnemabedž.
c) Glas naroda: A?! Beži bre, sikter more!! Saćutešutnemunovinara!!!
d) Zamena pitanja: Prevedeno po naški, zamena teza kao apsolut habitacije u srBskoj kontemporarnoj kvazipolitici. A i kakva bre crna zamena pitanja – zamena odgovora, to je prava stvar! U bilo kojoj oblasti.
e) Pitajte publiku(m): Pa nego šta, neko treba i da odgovara. A publika neka pritiska tastere do mile volje. Možda poneki od njih i prizna, tj. postane svedok-saradnik…
5. Takmičar koji je jednom sedeo u “vrućoj stolici” nema pravo naknadnog učešća. Da, ali u nekom drugom kvizu. Tih stolica inače ima 250, mislim na “vruće”. I sve mi nekako izgledaju doživotno rezervisane. Ehm, vruća stolica … sve se puši kada oni zasedaju. Plus miriše, čak i preko TV-a.
Evo još nekih interesantnih podataka. Ma, prosto milina jedna od kvizovske trivije.
Opštinski budžet u Negotinu je bio projektovan na nekih 7 miliona evra godišnje (zavisno od trenutnog kursa). Naravno, u dinarima. Nezvanično rečeno, jer nemam tačan podatak, a i zabole me nešto za tačnost rupe bez dna. Dakle, da li se neko tu obogatio ili uspeo da kapitalizuje vlast? Postao milioner? Milioni su to, nije mala šala. U dojučeranjoj kampanji za vanredne lokalne izbore u Negotinu, svi su se, a ponajviše rizomi privremene Organske vlasti, gađali skaskama o milionskim investicijama koje će strani investitori kipovati “čim umotvorci dođu na vlast”.
Sedam miliona evra? Hajde da to podelimo sa čuvenim količnikom, tj. miliončetom, i dobićemo = 7. Pa baš toliko je odborničkih mandata zapalo lokalnim naprednjacima (od ukupno 45 vrućih skamija negotinskih) u novom sazivu SO Negotin.
Bre, odmah se vidi da Toma Nikolić baš ume da barata tim milionkoličnicima. Eto, i kada se tih njegovih milion potpisa za rušenje Vlade podeli sa miliončetom, ostaje mu = 1. Jedan. Ostaće sam sa sobom, baš kao i njegov kum Š’Voja. K’Voja i I’Velja već jesu.
Moram da se ovde zapitam da li je ta njegova jokradikalska partija, taj SNS, svojevrstan politički vibrator (na neohrvatskom bi to možda nazvali i “samokrijes”, sada kada poslanicima na ulazu u Skupštinu oduzimaju pištolje, mada o drugim oruđima i alatu ne vode računa) savremene srBske političke scene. U nedostatku pravog seksa, tj. da prostite na izrazu – vanrednih izbora za Republički Parlament. Samo uludo prazne puste baterije na vanrednim lokalnim izborima širom srBskoga Mikrokozma.
Stvarno, šta nam svima to treba?

U Srbiji do sada još niko od takmičara nije uspeo da odgovori na svih 15 pitanja u kvizu “Milioner”. U Hrvatskoj jeste jedan. Makar su za toliko ispred nas, ako ni zbog čega drugog.

***

Umalo da zaboravim:
Prisustvo roditelja je OBAVEZNO na snimanju. Oni kojima je riknuo Tatko ne učestvuju u ovom kvizu, ne sakupljaju potpise za obaranje Vlade.
Čine je.

Tags: Toma, Velja, Voja