E – stav
Timočki E – magazin
Ima li rudarske mafije (III deo)
Budući da nam je danas došao u posetu ministar Dinkić, pravo je vreme za treći deo naše sage o RTB-u. Bilo bi lepo da mu neko doturi link za ovaj sajt (ako već nije), čisto da ima čime da ubija vreme dok se večeras bude vraćao kući.
Novcanom kaznom od 10.000 do 20.000 din kaznice se... 1. ako ne primenjuje propisane mere za bezbednost i zdrav rad, ... ili ako ne koristi propisana sredstva za licnu zastitu (Član 69. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu). Prekršioci se vide na slici.
Inače, jedan od komentatora je u pravu, ovo što sada objavljujemo je zaista pisano pre skoro godinu dana, a od tada do danas se mnogo još sranja desilo. Ima toga u komentarima, a pokušaćemo i da sve sistematizujemo kad završimo sa objavljivanjem materijala koji su nam stigli na mail.
Dakle, idemo dalje…
Odnosi sa firmom „Farmakom“ iz Šapca i nagoveštaji zatvaranja borske „Jame“
Po odlasku iz Bora, u periodu od 2003. god., pa sve do njegovog postavljenja na mesto gen. dir. RTB Bor, Blagoje Spaskovski se privatno bavio izvođenjem rudarsko-građevinskih radova na prostoru Srbije i Crne Gore. U tom poslu je imao prilike da upozna mnoge osobe iz sfera rudarske i građevinske struke. Jedan od tih ljudi je i M. Bogičević, vlasnik šabačke firme „Farmakom“, u čijem sastavu je i nekoliko rudnika, a među njima i rudnik „Lece“ kod Medveđe.
U mesecima koji su predhodili njegovom postavljenju za gen.dir. RTB Bor Blagoje Spasovski je uporno pokušavao da se vasniku „Farmakoma“ nametne kao konsultant, ali bez nekog značajnog uspeha. Međutim, brzo pošto je postao gen.dir. RTB Bor, u posetu mu je došao vasnik „Farmakoma“ i tom prilikom su se dogovorili da se za revitalizaciju i otvaranje rudnika „Lece“ koriste potencijali RTB Bor. Blagoje je odmah angažovao svoje ljude sa kojima je sarađivao dok se bavio privatnim biznisom (Ljubiša Miljković) da počne sa pripremama (vrbovanje radnika i opreme sa pogona „Jama“).
Paralelno sa time na pogonu „Jama“ je postavio rukovodnu strukturu koja nema kapaciteta ni znanja da je uspešno vodi i pokrenuo proces užurbanog „jedenja supstance“ – zaveo je apsolutnu štednju na troškovima tekućeg održavanja opreme i postrojenja (sveo ih je na 1 % od minimalno potrebnih). To će neminovno izazvati ubrzano zaustavljanje mašina, dok jednog dana, najdalje za par meseci, ne stane kompletna proizvodnja. Na taj način je zamišljeno da će se stvoriti uslov da se radnici sa „Jame“ angažuju kod „Farmakoma“. Na satancima sa rukovodnim osobljem Blagoje Spaskovski je već počeo da obelodanjuje da će po prestanku rada pogona „Jama“ radnici biti preseljeni u rudnik „Lece“. Tako bi se takođe „oprao“ silan novac, normalno na štetu RTB Bor. U predhodnom periodu Blagoje je to sa ljudima, koji i danas rade na Jami, već radio kao privatnik.
Da bi ta „šema“ kompletno funkcionisala, takođe se vrše pripreme za otvaranje rudnika „Čoka Marin“ kod Vlaola blizu Majdanpeka, iako bi to predstavljalo pravu „ekološku bombu“. Za izvođenje radova na tom poslu bili bi angažovani radnici koji su pod kontrolom Ljubiše Miljkovića i Arsa Kljajevića, odnosno Blagoja Spaskovskog. Ljudi i materijal bi „ispod ruke“ bili vrbovani sa „Jame“, navodno za „Čoka Marin“, a išlo bi u „Lece“ i pritom bi se gro troškova svaljivao na RTB Bor, a prihod bi išao u džepove Blagoja Spaskovskog i njegovih saradnika.
Kao neoborivi dokaz ovih tvrdnji imamo pouzdane informacije da je u ponedeljak, 02.03.2009. god. Blagoje Spaskovski sa Nebojšom Radoševićem (njegov pomoćnik za flotacije) i Arsom Kljajevićem (zamenik direktora RBB za rudarstvo) otišao u obilazak rudnika Lece.
Odnosi sa porodicom Jovanović, vlasnicima univerziteta „Megatrend“
Vrlo brzo po postavljenju Blagoja Spaskovskog na mesto VD generalnog direktora RTB Bor održan je sastanak između njega i Božina Jovanovića, bivšeg direktora RTB Bor, a sada jednog od glavnih ljudi iz senke koji još uvek vedre i oblače u Timočkoj krajini i glavnog mozga porodične imperije „Megatrend“. Posle oktobarskih događanja 2000. god. mnogi SPS-ovski kadrovi su našli utočište u toj firmi. Tokom vladavine Boška Ničića u Zaječaru došlo je do učvršćivanja njihovih veza. Po osnivanju političke organizacije „Pokret za Krajinu“ delovanje se proširilo i na Bor, gde je taj pokret ušao u vlast.
Glavna tema pomenutog razgovora između Božina Jovanovića i Blagoja Spaskovskog, inače starih znanaca i saradnika iz vremena SPS-ovske diktature je bila da se na najpovoljniji način prigrabe vrlo vredne nekretnine u vlasništvu RTB Bor. Poverljivi izvori navode da je Blagoje obećao da će omogućiti da tzv. „kapija Bora“ na ulazu u Bor i hotel „Jelen Hajat“ na Crnom Vrhu, a možda još ponešto, pređe u vlasništvo „Megatrenda“.
Promena strategije – podržavljenje RTB Bor i najava izgradnje nove topionice su nedozrelo sagledani
Dana 05. februara 2009. god. ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić je posetio RTB Bor i tom prilikom je najavio promenu strategije države za njegovu privatizaciju, tako što će se dugovanja RTB Bor prema državi konvertovati u kapital, na osnovu čega će država postati njegov većinski vlasnik. Takođe je objavio da će država, kao većinski vlasnik investirati 130 miliona USD u izradu nove topionice. Potencijalni strateški partneri mogu investicijom u rudarstvo u iznosu od 120 miliona USD postati manjinski vlasnici nad kompletnim RTB Bor. Ova izjava je izazvala podeljene reakcije naše javnosti: jedni su se oduševili, a drugi to smatraju lošim potezom.
Zbog toga je potrebno izvršiti stručnu analizu ovakve strategije. Sama ideja podržavljenja RTB Bor je u svom korenu dobra, i nije nova, ali to podrazumeva njegovu vrlo ozbiljnu reorganizaciju i restrukturiranje. Sa proizvodnjom 18.000 t bakra godišnje i 5.200 radnika RTB Bor je neproduktivan i neprofitabilan. To je nivo od samo 3,46 t bakra godišnje po radniku, odnosno po sadašnjoj ceni bakra to je oko 11.000 USD god./radniku, tj. 8500 EUR/god./radniku, što je deset do pedeset puta manje od svetskih učinaka. Nivo proizvodnje bakra se mora podići na optimalnih 60.000 t/god. a broj zapošljenih prepoloviti, da bi se produktivnost povećala bar sedam puta, odnosno na nivo od oko 25 t/god./radniku, što bi i dalje bilo manje od svetskih učinaka, ali podnošljivo za početak. U tom cilju restrukturiranje RTB Bor bi se moralo izvesti do kraja: morali bi se odvojiti potencijalno profitabilni delovi kombinata od onih koji to ne mogu biti. Prve treba konsolidovati tehnološki i ekonomski i osposobiti da funkcionišu kao profitabilne tehno-ekonomske celine. Druge treba likvidirati a radnike zaposlene u njima kroz kvalitetne socijalne programe prekvalifikovati i osposobiti za rad u drugim sferama poslovanja, van tehnološke linije proizvodnje i prerade bakra. U svemu tome država treba da ima dominantnu ulogu i mora predvideti odgovarajući nivo troškova za sprovođenje takvog programa.
Ideja da država bude većinski vlasnik RTB Bor i da investira u izgradnju nove topionice, a da strateški partner investira u razvoj rudarstva i time stekne manjinski udeo u vlasništvu je principijelno dobra, ali suštinski nedozrela. Naime, ako se pogleda stvarno potrebna struktura ulaganja u RTB Bor, onda je njen obim trostruko veći od onoga što planira Dinkić:
Ulaganja u novu topionicu……………………130.000.000 USD
Ulaganja u razvoj rudnika…………………….120.000.000 USD
Sanacija istorijskih ekoloških šteta………..100.000.000 USD
Socijalni program za višak zaposlenih……..50.000.000 USD
Sanacija gubitaka tekuće proizvodnje…….100.000.000 USD
Razvoj novih rudnih resursa………………….300.000.000 USD
(„Borska reka“ 150.000.000 USD i
Ostalo 150.000.000 USD)
UKUPNO: 800.000.000 USD
Ako se analiziraju stavka po stavka, onda se posle afere u novinama u prvoj nedelji februara 2009. god. na relaciji ministarka D. Dragutinović – N. Ćirić, može utvrditi da iz razdela vlade za potsticaj izvoza RTB Bor može u 2009. god. dobiti samo jednu do jedne ipo milijarde dinara, što iznosi 11 do 16 miliona EUR. Ta sredstva su ekvivalentna veličini depozita (13 miliona EUR) koji su položili rumunski „Cuprom“ i austrijski „A-tech“, odnosno samo 10 % od potrebnih sredstava za izgradnju nove topionice. Očigledno,država za topionicu u ovoj godini ne daje ništa, već samo prenosi sredstva od depozita „A-techa“ i „Cuproma“. Izvori za ostatak sredstava u iznosu od oko 115 miliona USD su očigledno u potpunoj neizvesnosti.
Takođe je potpuno neizvesno hoće li strateški partner uložiti sredstva u zajedničko preduzeće sa državom da bi bio manjinski vlasnik i da ne odlučuje dominantno na politiku poslovanja i zapošljavanja, u situaciji kada se obećava da otpuštanja neće biti.
Trenutni realni nivo gubitaka iz tekućeg poslovanja RTB Bor iznosi 5.000.000 USD/mes., odnosno 60. miliona USD/god. U narednom periodu, sve dok cena bakra bude ispod nivoa od 5.000 USD/t, RTB Bor će proizvoditi gubitke, koji u uslovima ekonomske krize mogu potrajati i narednih tri godine i biti višestruko viši no što su ulaganja u novu topionicu. Ko će u novom preduzeću nadoknađivati te gubitke: država ili strateški partner? Strateški partner sigurno da neće.
Sanacija nastalih ekoloških šteta i socijalni program za višak zaposlenih je obaveza države i treba realno računati sa tim ulaganjima odmah po obezbeđenju strateškog partnerstva. Strateški partner neće prihvatiti da on učestvuje u vraćanju tih sredstava. Znači, ta sredstva će vratiti država.
Ako neko donese stratešku odluku o izgradnji nove tpionice, mora znati da se nova topionica pravi za period od 20 do 30 godina, odnosno ako se računa sa njenim kapacitetom od 70.000 do 90.000 t/god., to znači da se za taj vremenski period životnog veka topionice mora obezbediti 1.500.000 t do 2.000.000 t bakra u koncentratu. Trenutno stanje razvoja rudarske proizvodnje u RTB Bor, i to uz ulaganje od 120 miliona USD, obezbeđuje jedva 500.000 do 700.000 t bakra u koncentratu, što je jedva trećina potrebne količine. Za drugi, nedostajući deo („Borska reka“ i druga potencijalna ležišta) potrebna su vrlo obimna i dugotrajna investiciona ulaganja, koja se odmah moraju planirati, kako se nebi izgubio kontinuitet u radu.
Zbog svega napred navedenog strategija koju je pomenuo Dinkić se smatra nedozrelom i neprimerenom za date uslove poslovanja u kojima se nalazi RTB Bor.
Pogrešno investiranje u razvoj RTB Bor u ranijem periodu od preko 150.miliona USD i opasnost od ponavljanja iste greške
Mora se upozoriti da je Blagoje Spaskovski, u periodu od pre desetak do petnaestak godina, kada je bio direktor RBB Bor, uz podršku Nikole Šainovića izveo grandiozan investicioni zahvat u ukupnom iznosu od preko 120 miliona USD, od čega su glavne investicije:
Rudnik Cerovo………………………………..55.000.000 USD
Transportni sistem jalovine VK…………31.000.000 USD
Transportni sistem jame……………………14.000.000 USD
Banjica…………………………………………….6.000.000 USD
Kolektor ispod jalovišta Veliki Krivelj…3.000.000 USD
Povećanje kapaciteta u flot. VK………….2.000.000 USD
Mali programi…………………………………..1.500.000 USD
Sve gore pomenute investicije su bile promašaji. Sada, posle 10 godina, jasno se vidi da od svih njih nema ništa. Takav način neracionalnog investiranja je doveo do teške situacije u naknadnim godinama i do urušavanja RTB Bor. Žalosno je što Blagoje Spaskovski nikada nije odgovarao za to.
Promašaji u investiranju su glavna karakteristika Blagoja Spaskovskog. Na ovo posebno treba upozoriti Mlađana Dinkića, koji je njegova nova žrtva, kao što je nekad bio Nikola Šainović.
Lažno prijavljivanje proizvodnih rezultata
U listu „Kolektiv“ br. 2186 od strane trenutnog rukovodstva basena iznešeni su podaci o ostvarenoj proizvodnji za mesec januar 2009. god. koji se razlikuju od stvarnih. Naprimer, Jovica Radosavljević, koji od početka novembra 2008. god. protivzakonito obavlja poslove VD direktora RBB, je naveo da je u januaru 2009. god. u RBB ostvarena proizvodnja od 1.545 t bakra u koncentratu, što je za 88 t više od stvarno ostvarene proizvodnje, koja iznosi 1.457 t bakra u koncentratu. Milan Dejanovski, koji takođe protivzakonito obavlja poslove VD direktora TIR-a je izjavio da je u januaru u RTB Bor proizvedeno 2.048 t katoda, što je za 82 t više od stvarno ostvarene proizvodnje, koja iznosi 1.966 t bakra u koncentratu. Pravi iznos ostvarene proizvodnje u RTB Bor je dat u donjoj tabeli, a odnos planirane i ostvarene proizvodnje u tab.2 na str.5:
Tab. 6: Ostvarena proizvodnja u zadnja tri meseca u RTB Bor
Ako menadžment RTB Bor može tako proizvoljno da „zida“ ostvarene rezultate proizvodnje, to znači da ih niko ne kontroliše. To znači da stotine tona bakra mogu da se prijave ili ne prijave. Šta ako se od sopstvenih koncentrata prijavi manja proizvodnja bakra od stvarne, a od uvoznih koncenrata suprotno? To znači da taj „višak“ bakra ide sponzorima, firmi „Grand Inženjering“. Međutim, ovo je samo pretpostavka, ali je indikativno da je pošteni i stručni direktor TIR-a Blažo Lekovski smenjen i na njegovo mesto postavljen Milan Dejanovski, možda zbog toga što Blažo nije bio podoban za takvu „rabotu“. Takođe je indikativno da je. „Grand Inženjering“ isuviše prisutan tamo gde je „mutno“.
Zbog toga smo dužni da energično reagujemo na takve laži i takva podmetanja od strane aktuelnog menadžmenta RTB Bor, pogotovo zato što realna slika proizvodnih rezultata u celom RTB Bor, a naročito u RBB, njegovom najvažnijem delu, koji daje 80 % proizvodnje bakra, izgleda sasvim suprotno: proizvodni rezultati u par zadnjih meseci beleže trend pada, koji strahovito zabrinjava, jer dobri poznavaoci prilika i načina rukovođenja koji je uspostavio Blagoje Spaskovski predviđaju dalje, strahovito brzo ubrzavanje negativnog trenda poslovanja sa nesagledivim posledicama.
Grafik ostvarene proizvodnje u RBB po mesecima tokom 2008. god i početkom 2009. god. (na osnovu zvanične evidencije RBB) dat je na sl. 4:
Sl.4: Grafik ostvarene proizvodnje u RBB po mesecima tokom 2008. god i početkom 2009. god.
Iz grafika se jasno vidi silazni trend proizvodnje koji je nastao od dolaska Blagoja Spaskovskog u RTB Bor. Odgovorno tvrdimo da Blagoje Spaskovski nije sposoban da zaustavi taj trend!
Dopis privrednoj komori o odbijanju priznanja namenjenog RBB Bor za evidentne uspehe u 2008. god.
Rudnik bakra „Veliki Krivelj“ je, kao najperspektivniji, u par zadnjih godina bio apsolutni prioritet u ulaganjima u odnosu na sve ostale reproceline u RTB Bor. Zbog toga je proizvodnja bakra u njemu u 2008. god. bila za 22 % veća nego u 2007. god, odnosno proizvodnja se povećala sa 8.592 t/god. na 10.538 t/god. bakra u koncentratu. To je omogućeno kupovinom nove opreme na površinskom kopu, puštanjem u rad treće sekcije u flotaciji i sređivanjem flotacijskog jalovišta. Zbog toga je Privredna komora pre dva meseca RBB-u Bor dodelila priznanje za evidentne uspehe ostvarene u 2008. god. Taj dopis je, po inerciji, upućen gen. dir, RTB Bor. Blagoje Spaskovski je, neverovatno ali istinito, odmah poslao dopis Privrednoj komori da RBB nije zaslužio to priznanje, jer postignuti rezultati nisu baš takvi kako je prikazano, te tako ono nije ni dodeljeno.
(u sledećem nastavku: Zaključak i još po nešto)
63 Responses to “Ima li rudarske mafije (III deo)”
« Prethodno 1 2
Leave a Reply
East Weekend Fest 2012
Gospodine Mitrovicu ako je to bas tako sto ste naveli i da u Boru i Majdanpeku ima dve milijarde tona istrazene rude bakra (nedostaje vam prosecan sadrzaj Cu u rudi) zar ne mislite da bi tu vec odavno bile kompanije kao sto su BHP Billiton, Rio Tinto…. da ih ne redjam dalje. Ako me secanje ne vara Rio Tinto je vrsio istrazivanja i nakon kratkog vremena su otisli,kako se kaze bez pozdrava.Znam da se po srpskoj tradiciji u svemu traze teorije zavere ali zar vam ne pada napamet da su otisli jer tu bas i nema bakra u kolicinama koje navodite ili da je sadrzaj daleko ispod isplativog. Vas komentar o visini cene bakra u narednom periodu ne bih da komentarisem jer mislim da je neozbiljan .
Komentar na 51.
Prvo gospodine “Bakar” ja sam pisao o tome više puta zašto neće da dođu kompanije poput, Rio Tinto, Billiton i slične u listu Politika- rublika Pogledi u aprilu 2008. imate to na njihovom sajtu. Pisao sam o tome i u nekim komentarima do sada i ne bih da to ponavljam, zamolio bih vas da to pročitate. Drugo, srednji sadržaj u rudi u ležištima RTB-a Bor je oko 0,4% bakra. Treće, to da li sam ja neozbiljan kada komentarišem buduću cenu bakra, mogu sa vama to da direktno pojasnim i da vas malo edukujem o tome jer vam je to očigledno potrebno, ali uslov je da napišete svoje ime i prezime pa da znam ko ste i sa kim ja to treba da razgovaram. Ovako lako je biti pametan, kada se kriješ ko miš pa ne smeš ni da se predstaviš. Tužno!
Komentar na 52
Moje ime vama licno ili ostalima koji su manje vise prisutni na ovom forumu apsolutno nista ne bi znacilo,jer osim par poslova tokom osamdesetih vise nikakvih veza sa RTB nisam imao,vas ne poznajem niti mi je vase ime poznato,a sta radite ili bolje reci sta ste radili procitao sam na ovom forumu.Vasa edukacija oko cena obojenih metala mi nije potrebna,jer ja to objasnjavam drugima i za to sam dobro placen i to upravo od onih cije ste razloge nedolaska,kako kazete,naveli u svojim clancima u Politici. Nemam ni vremena a ni namere da citam sta ste vi pisali u Politici,uglavnom citam,elektronska izdanja novina ili pratim po neke od foruma u Srbiji i sirom nekadasnje Jugoslavije,nostalgija pretpostavljam,isuvise sam daleko od, za mene ,jos uvek Jugoslavije,jer kao takvu sam je i napustio.Ah,umalo da zaboravim vasa tvrdnja o sadrzaju bakra od 0.4% je cak neozbiljnija i od vase “strucno” predvidjene cene kretanja bakra u narednom periodu.
jel’ znate šta prijatelju, ako Vi mislite da je netačan podatak, da je u ležištima RTB-a srednji sadržaj bakra u rudi 0,4%, onda nema potrebe da mi više dalje polemišemo oko toga. Vaša znanja o RTB-u su vrlo skromna ili nisu dobronamerna.Svejedno.
Da pomognem u diskusiji i S. Mitroviću i Copper-u, jer pretpostavljam da su obojica i stručni i dobronamerni. Predviđanje kretanja cene svih metala, naročito obojenih, a među njima i bakra je vrlo nezahvalan posao, ali iskusni prognostičari znaju neke zakonitosti i relevantne faktore koji utiču na cenu i mogu, čak dosta uspešno, da prognoziraju trendove. I to je jedna priča. Sasvim druga priča je na koju proizvodnu cenu, tj. cenu koštanja pojedini investitiori idu kada se bave razvojem novih rudnika ili novih delova kod već postojećih. I ta cena zavisi od niza relevantnih uticajnih parametara i stepena rizika na koji je investitor spreman da ide u jednom srednjeročnom ili dugoročnom periodu. Što je cena koštanja niža, to je rizik manji i suprotno. Za uslove koji vladaju u RTB Bor cena niskog rizika bi bila do 3.000 USD/t a visokog 5.000 USD/t. Preko toga ja ne bih preporučio da se razmatra razvoj, smatrao bih ga nerealnim i vrlo opasnim. E sad, u poređenju sa time, cena koštanja u RTB Bor je u 2008. god bila, po izjavi M. Antić na konferenciji za štampu 28. novembra 2008. god. 8.120 USD/t, a u 2009. god. 8.403 USD/t. Poslovodstvo RTB Bor na čelu sa B. Spaskovskim očigledno nije sposobno da obori cenu koštanja na nivo od makar 5.000 USD/t, i time odškrine vrata za koliko-toliko razumno sagledavanje razvoja. Pošto RTB Bor radi u uslovima poslovanja sa velikim gubicima (po mojoj analizi u 2009. god. realni gubitak je 59. miliona USD, najveći u istoriji RTB) bez realne šanse da se oni obore (B. Spaskovski nema kapaciteta za to), svi potezi koji se trenutno preduzimaju u RTB Bor, kao što su kupovina opreme i buduća izgradnja topionice predstavljaju samo opasnost od daljeg nizanja sve većih gubitaka. Poremećen je redosled postupaka: prvo je trebalo da se troškovi poslovanja svedu u optimalne, ispod 5.000 USD/t, pa je onda trebalo krenuti u investiranje. U RTB se desilo suprotno: krenulo se u investiranje, a troškovi poslovanja nisu oboreni. Takva strategija će, na moju veliku žalost, dovesti do kolapsa u njegovom poslovanju.
A sada jedna mala pomoć Vama g. Sovaros. Kažu da Vas je juče spominjao B. Spaskovski i saznao da Vam se tako zove mačak. Ja neznam da li je to tačno, ali ako jeste, samo toliko da znate.
Problem sa ležištima RTB-a je njihova vrlo velika osetljivost na cenu bakra na berzi zbog niskog sadržaja bakra u svetskim okvirima. Vrlo mali pad cene bakra ima vrlo veliki uticaj na profit odnosno prelazak u gubitak. Drugi bitan faktor koji umanjuje atraktivnost ležišta RTB-a je nestabilna ekonomska i politička situacija u Srbiji. Ekonomija Srbije koja zavisi od infuzija MMF i drugih kredita, loša zakonska regulativa koja je vezana za rudarstvo i veliki uticaj politike na poslovanje samo povećavaju rizik ulaganja bilo kog investitora.
Velike rudarske kompanije u svetu, kao što su Freeport McMoRan, BHP ili Rio Tinto, ne interesuju ležišta sa 0.4% bakra, koja u idealnim uslovima mogu da ostvare profit od par stotina miliona dolara. Taj profit je na nivou njihovih godišnjih budžeta za kafu.
Za ležišta RTB-a jedino mogu da se interesuju male rudarske kompanije čija je svrha doistraživanje ležišta kako bi se povećali resursi bakra, radi eventualne kasnije prodaje nekoj većoj kompaniji. Takve kompanije ne mogu da podignu dovoljno novca od investitora na nekoj od berzi (u Torontu ili Londonu) za izgradnju ili pokretanje rudnika. Eventualno bi ležišta RTB-a bila interesantna nekoj kompaniji koja ima prerađivačku industriju gde je bakar osnovna sirovina, kao što je to bio Atec, mada bi i Kinezi mogli da se pojave uskoro, obzirom da im trebaju sirovine.
Prema tome, državi preostaje da moli neku svetsku rudarsku kompaniju da za dinar preuzme ležišta i spasi ono što još uvek može da se spasi.
Pretpostavljam da Dinkić zna sve ovo, ili bar da mu je neko ovo objasnio (za v.d. generalnog sam siguran da ne zna ništa drugo sem tračeva), pa pričom o investicijama u “novu” topionicu pokušava da kupi vreme i po neki politički poen.
Komentar na 55,
Konacno izlosen pravi i ispravan rezon – cena kostanja proizvodnje bakra u RTB.Cena bakra je sekundarna stvar,podlozna neverovatnim oscilacijama,cesto van uticaja same industrije proizvodnje i potrosnje bakra, da ne spominjem spotne spekulacije u okviru arbitraznih aranzmana bilo da se radi o Bear ili Bull trzistu.Cena bakra moze biti i $20000/t ali sta to vredi ako su vasi troskovi $ 22000,zar ne.
Ne mogu da shvatim da RTB i dalje radi sa cenom kostanja od $ 8120/t,odnosno $8403/t tokom prosle godine, pod uslovom da je ta informacija tacna,jer ne znam ko je Gosp. M.Antic. Ako je to tacno onda je situaciju u RTB katastrofalna i ulaganje od $ 130 mil. predstavljaju kap u moru ili bolje reci bacen novac i to novac koji nije zaradio RTB vec neko drugi.
Hvala, Stole, na upozorenju. Moraću lil da promenim mačora ili da mu promenim ime. A Sosi bi korisnije bilo da se ne bavi time ko stoji iza naših pseudonima već onim što smo napisali, jer su nam komentari uglavnom dobronamerni i stručni. Da mu sujeta nije toliko devijantna i da u njemu nema bolesne želje da se sveti svima koji mu protivureče, čak bi mogao nešto i da nauči.
A Vama, g-dine Copper, Mira Antić je zamenik VD gen. dir. RTB Bor za ekonomiju i marketing, i ona, na žalost, to radi već deset godina.
Doneo sam neopozivu odluku: od danas mog mačora zovem milinko. Kao dopunsku meru razmatram da ga ofarbam u zeleno, ali se plašim da me Zorica Brunclik ne tuži za plagijat.
Gospodine Mitroviću – Nisam ja pesimista što se tiće rudnog ležišta ili % ruda u njemu već zbog toga što već dvadeset godina RTB i Bor propadaju i nikako ne vidim kada će stati. Izmenjale se sve stranke i koalicije, naslušasmo se obecanja itd,itd i opet ništa. Država se (po meni) pokazala kao “loš gazda” i jedino normalna privatizacija (pod time smatram da neka svetski poznata i jaka firma kupi RTB) je rešenje za RTB. Posle svakih izbora menja se i rukovodstvo RTB-a i samim tim je stručnost stavljena u drugi plan. Sada Sosa sa G-17 “drži” RTB. Na narednim izborima G-17 ne uđe u vladu i odmah se menja i rukovodstvo RTB-a koje će čak i ono što je dobro rađeno prikazati kao loše i raditi suprotno. Dokle god politika vodi ekonomiju a ne obrnuto od RTB -a i Bora nema ništa. Znate kako funkcionišu rudnici bakra u Čileu. Nisam baš siguran ali mislim da kod njih država “drži” 49% a ostalih 51% je privatno i koliko znam sve lepo funkcioniše. Ne kažem da mi nemamo stručnjake i volju da sami vodimo RTB (naprotiv) ali sa ovakvim poltičkim “rokadama” od posla nema ništa!!
Mislim da su poslednji komentari(57 do 61) sasvim u redu i tu su krajnje stručno iznešeni argomenti zašto RTB Bor neće lako da dođe do rešenja za svoje probleme, a pre svega da dođe do pozitivnog poslovanja. Ja bih želeo samo da pojasnim zašto ja želim da unesemo malo optimizma u sve ovo.
Razlog je jednostavan ŠTA NAM JE ALTERNATIVA?
Složićete se da osim rudarstva u ovom gradu sve drugo je mnogo, mnogo složenije, zbog lokacije Bora i mnogo čega drugog.
Međutim, RTB Bor ima šansu da preživi i pored toga što njegova ležišta spadaju u siromašna ležišta u odonosu na svetske rudnike.
Prvo, Bor ima stručnjake koji mogu da traže i nađu rešenja u rudarstvu i metalurgiji, a to su ona 440 inženjera za koje B. Spaskovski kaže da su neupotrbljivi. Pretpostavljam da je to mislio da su neupotrbljivi za njegov način rada i razmišljanja, što je sasvim ok.
Moram samo da napomenem da već sada u svetu postoje tehnologije za luženje sulfidnih koncentrata specijalnom tehnologijom. Takav postupak je razvijen u firmi Felps Dodge, a sada Freeport McMo Ran, pošto ih je ova firma kupila. To je ozbiljna šansa za sva ležišta RTB-a Bor u budućnosti, a do tada treba tražiti rešenja u zavisnosti od tržišta bakra.
I samo da Vas obavestim da će UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU, od maja meseca pa nadalje držati Okrugle stolove za različite teme iz obalasti rudarsva, normalno u početku, pvenstveno za rudarstvo RTB-a Bor a kasnije i za neke druge sirovine u Srbiji.
Biće nam zadovoljstvo da svi stručni i dobronamerni stručnjaci učestvuju o ovim diskusijama, a tome ćete biti blagovremeno i na pravi način obavešteni. Srećno!
Za onog mačka može i jedno drugo ime mnogo značajnije po funkciji, ali bi onda tvoj mačak morao da nema jaja, a to nema smisla i nije redu za njega.