| Memorija (lat. memoria) znači sećanje, uspomena, pamćenje ali i opominjanje. Sećanje je mehanički čin, trebalo bi da se dešava bez mnogo razmišljanja, da se aktivira u čoveku kao alarm za uzbunu. Kod nas reč ’’memorija’’ služi isključivo da bismo raspravljali oko nebitnih stvari i dokazivali kako nam je odlična memorija, kako možemo da zapamtimo nebrojeno nevažnih činjenica i time pokažemo svoju pamet. Kako ljudski mozak pravi selekciju pa mu u pamćenju ostaje mali milion gluposti a one bitne stvari zaboravlja ne ume niko da mi objasni. Pokušavaju sa onim da je to mehanizam odbrane, da ljudi ne vole da se sećaju ružnog… Kako da ne, kao da je život sačinjen samo od lepih dogadjanja i kao da mi, Srbi, smemo da uključujemo te mehanizme odbrane.
Evropljanin
I evo ga sad, preporodjen, principijelan, sledbenik pravih vrednosti, socijalni pravednik, radnički advokat i spasitelj zemlje Srbije, zaboravno se udvara bivšim, sadašnjim i budućim glasačima tipujući na to da je jedini ozbiljan kandidat Borisu Tadiću. A tipujući i na zaboravnost srpskog naroda.
Početkom devedesetih godina kad je druženje sa Šešeljom postalo ozbiljno i pretpostavljam isplativo jer da nije ne bi se desilo da plati ekstraprofit za stan u kome živi, Tomislav Nikolić se preselio u Beograd. Kragujevac kao bivša srpska prestonica, srce Šumadije, bio je mali za njegova politička delovanja. A i nije imao neku podršku.
U njegovoj impresivnoj radnoj biografiji, od nemila do nedraga, izmedju ostalog je zabeleženo je radio po gradilištima diljem bivše zemlje, kao svršeni srednjoškolac srednje gradjevinske škole uspeo je da bude šef gradnje na pruzi Beograd – Bar, šef investicija u jednom kragujevačkom tekstilnom preduzeću i na kraju direktor jednog javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Ako se pitate kog preduzeća – Gradskih groblja. Ovaj podatak se ne navodi u većini njegovih biografija, mislim sramotno je da je danas jedan od vodećih političara nekada radio sa mrtvima. U komunističkoj Jugoslaviji je bilo moguće kao gradjevinski tehničar raditi bilo šta, u demokratskoj Srbiji je moguće šminkati biografiju, šta ćete, svako vreme ima svoje zakone. Posle toga je postao vojvoda pa poslanik, pa potpredsednik Vlade, pa rastao kao patriota i na kraju doveo do jedne brakorazvodne parnice tokom koje u skupštini nije bilo moguće rešavati vitalna pitanja koja se tiču ovog narod a i zemlje u kojoj živimo. Logično. Politika iznad svega.
Danas je napredan. Sa još uvek nazadnim idejama o revolucijama, slobodi, krvi, majkama Srpkinjama koje treba da radjaju male Sprčiće koji će naslediti borbu za slobodu.
Tokom poslednje izborne kampanje, kad je još bio radikalan a ne napredan, Toma Prepodobni je na sva usta kukao kako drugi prljaju sliku o njemu. Ono, nije da nije bio u pravu, politika je prljava stvar naročito u predizbornoj trci ali nema tu prljanja i pranja. Slika je napravljena i to je to. Nema retuširanja i fotošopiranja. U pokušaju da popravi sliku o sebi i predstavi se kao mesija obaveštavao nas je koliko ima dece, koliko je puta postao deda, kao da je to bitno za budućnost Srbije. Naveliko se udvarao ženskom biračkom telu deleći cveće i saučestvujući u mukotrpnom majčinskom poslu saopštavajući da on dobro zna kako je teško biti majka. I tad je apelovao – radjajte male Srbe, borba za slobodu ne može da čeka. To pali kod poniženih i uvredjenih samo kod mene ne pali, ako ne mogu detetu ništa drugo da ostavim sem borbe za slobodu e vala neću ni to.
Tokom anketiranja političara, ono kad smo preko noći morali da usvojimo nov, moderan i evropski Ustav pun rupa i rupica, na pitanje da li ustavom treba rešiti položaj seksualnih manjina, Nikolić je odmahnuo rukom i rekao da su to sve bolesnici a da on o bolesnicima nema šta da govori i nešto branio Crkvu iako je niko nije napadao i iako seksualno oopredeljenje i versko opredeljenej nemaju veze jedno sa drugim. Nemojte to da zaboravite. U slučaju da ste bolesni može biti da on neće želeti da se pozabavi vama. Hoću reći, ako već za nekoga misli da je bolestan, od čega god da je bolestan, treba prema tome da se ophodi sa razumevanjem a ne kao histerik. I to je jedna vrsta bolesti.
I šta htedoh da vam kažem… Vodite računa. Predugo je Nikolić išao u stopu za onim ko je vitlao pištoljem u pravcu svakoga ko ga je pogledao onako kako mu se ne svidja. Predugo je bio radikalan i nazadan. To što sebe sad naziva naprednjakom ne znači da gleda u pravom pravcu.
Do juče nas je vukao za ruku da gledamo u Rusiju dok nas je Tadić vukao za drugu da nas uvuče u Evropu, do juče je pričao da su Srbi ‘’nastali’’ od Rusa, danas nekako napadno gleda ka Evropi i misli kako Rvropa nema alternativu samo neće naglas da kaže.
Dobro slušajte šta govori jer tako ćete uspeti da čujete da je ostao patriota sa velikim J a to se prilično razlikuje od patirote.
I vodite računa šta radite u dolazećim vremenima.
Kako je razvodom uzeo poslaničke mandate deleći radikalske na ravne časti, tako isto može da se desi da ukapira da prva ljubav zaborava nema pa da se vrati. Sa sve mandatima. Dešava se to. O koalicijama kakve bi mogle da mu padnu na pamet ne smem ni da mislim.
A kako bi razmrsio haos u ovoj zemlji koga je naprasno postao svestan ne smem ni da zamislim.
Stumble it
Digg it
Deli.icio.us
Tweet this
9 komentara, Komentari i Pingovi
Fudo
Što volim kada prvi dam komentar
Ova konstatacija svakako nije uredu. To znači da ljudi iz određenih profesija ne mogu da se bave politikom, pogotovu da postanu vodeći političari. Da li postoji neki spisak profesija koje su podrazumevano sramotne za nekog ko želi da se bavi politikom? Da li je recimo sramotnije raditi sa mrtvima, nego seckati žive ljude kao neki hirurg (može se slobodno krstiti i kasapin ako se nekome to više sviđa), ali da, hirurg je završio fakultet, a ovaj što je radio sa mrtvima samo srednju školu. Pretpostavljam da je ovde u pitanju više ta stručna sprema nego što je neko radio ovo ili ono kao zanimanje. Poznajem mnogo njih koji su završili fakultete pa su i dalje neobrazovani u svakom smislu.
Nemam nameru da ovde branim osobu iz naslova teksta, ali mi se ne sviđaju ove kvalifikacije oko zanimanja i stručne spreme koje nekoga unapred diskredituju da se bavi politikom i da bude uspešan političar.
“Objektivno” gledano, bravari imaju velike predispozicije da uspeju kao političari i da se dugo održe na vlasti.
Fudo
Malo i o latinskom
Memoria nostri durabit, si vita meruimus
“Uspomena na nas trajaće, ako smo životom zaslužili” – ne može se primeniti ni na jednog našeg političara u zadnjih par decenija.
Mendacen memorem esse oportet
“Lažljivac treba da ima dobro pamćenje” – može se primeniti na sve naše političare u zadnjih par decenija.
Mirjana
@Fudo
to nije moja konstatacija, nisam mu ja to izbrisala iz radne biografije, ne znam zašto to nije napisano, valjda oni koji pišu njegovu biograifju tako misle.
Što se mene lično tiče, bravar, gradjevinski tehničar, grobar, ovčar ili psiholog – svejedno je.
Šta su radili manje je važno od onoga šta sad rade.
To je poenta.
Ako baš hoćeš moju konstataciju to je – prepodobni.
Fudo
Moje tumačenje je proizašlo iz reči mislim, koju je autor teksta, tj. Vi gospođo Mimice, upotrebio u konkretnoj rečenici, pa iz toga proizilazi da autor misli da je sramotno, a ne oni koji su to izbrisali iz biografije.
Ovo prepodobni mi nikako ne ide uz Tomu, mada ne ide ni uz jednog političara. Ovaj izraz se obično koristi uz imena crkvenih svetaca i ima značenje da je neko svet. Ako bi pak taj izraz stavili pod navodnike onda to možda može da prođe. Ako je autor smatrao da reč prepodobni u ovom slučaju posmatramo kao prevrtljivi ili zaboravni onda mislim da to nije sasvim ispravno, mada, ko mene pa pita šta ja mislim, jel’?
Poenta teksta je da se “glasačko telo” sklono zaboravu, po mišljenju autora, podseti ko je i šta bio i ko je i kako se sada predstavlja pomenuti Toma. Ne mogu da odolim, a da na to ne kažem sledeće: ovakvo podsećanje može se izvesti za svakog našeg političara jer slabo koriste drugu latinsku izreku iz komentara broj 2, verovatno jer im loše radi memoria.
Jedan moj kolega je svojedobno prikupio ogromnu arhivsku građu o izjavama raznih lokalnih političara u periodu 2002-2006 godine koje su date putem radija, televizije, novina. To su autentični zapisi prekucani i klasifikovani po raznim kategorijama. Ponudio je da svoju arhivu izloži na uvid javnosti putem Interneta raznim lokalnim političkim strukturama, koje su se tokom godina smenjivale na vlasti, kako bi mogli odatle da “izvuku” razne sočne bisere za razne političke kampanje, ali niko od njih nije video da to ima ikakvog značaja pa su ga svi do jednog odbili. On nije imao sredstava da sam tako nešto uradi i taj rad je prekinut. Arhive tog tipa su ono što možemo nazvati “memorijom političke elite” kod nas, ali baš oni koji bi trebali da budu zainteresovani za tako nešto, nisu, a kamoli obično “zaboravno glasačko telo”.
Mirjana
Mislim da oni misle cim to izostavljaju iz njegove biografije, da se ne prenerazi glasacko telo kad vidi sta je radio.
Zadovoljan?
Inace arhiva tog tipa vec postoji, nalazi se u knjigama ”NIje srpski lupetati” 1 i 2 Oko reci ‘prepodoban’ – mislila sam bas ono sto sam napisala. Mozes da mislis sta hoces. Mi ionako nismo sekularna drzava pa ne vidim da ‘prepodoban’ ne moze da ide uz nekog politicara, oni su veci sveci od svetaca.
Zoran Stanković
Brate… jel si ti čuo nekad za ironiju?
Kad se govori o političarima Tominog ranga, ima par primera, ali ovako drastičnih ne. Možda eventualno Nebojša Čović i Duško Mihajlović.
S druge strane, mora se priznati da je u nečemu Toma ipak krajnje pošten: jedini je jasno i glasno rekao da je promenio politiku jer sa prethodnom nije mogao da pobedi na izborima. Jebeš ideale, jebeš Srbiju, jebeš Rusiju, jebeš sve, važna je pobeda.
Mirjana
Mene bilo sramota da pitam
sovaros
Tomi treba dati vlast, jer to je najbolji način da ga se kurtališemo. On nema kapaciteta za vršenje vlasti, ali ga ima sasvim dovoljno da populističkim delovanjem iz debele hladovine podilazi narodu i tako opstaje decenijama. Takva konstatacija, nažalost, manje-više važi za većinu srpskih političkih lidera.
Stolicak
Toma je olicenje pretvaranja. Stvarno od vojvode Seseljevog postade sada najveci demokrata. Vuk dlaku menja ali cud ne, to vec pokazuje i te kako njegov zamenik demagog Vucic. Njima kao i svim politicarima je najprece da dodju do vlast a ne da narodu bude bolje. Mada isto tako Toma se vrlo dobro dosada uklopio u hladovini i odatle je balansirao u politici ali bez odgovornosti. Lako je sve kritikovati ali treba nesto uraditi pa onda dati ocenu. Tesko nama i sa ovima na vlast ali jos teze ako ovi drugi dolaze na vlast.
Komentari na tekst “Toma Prepodobni”