Komentari na: Bez dobrog naslova

Od: Nattaly

Nattaly — Sun, 31 Jan 2010 19:57:22 +0000

Svaki dan pročitam ili čujemj za novu tragediju.. toliko maldih života je samo nestalo.. ne znam što se dešava, ali to je strašno.. čini mi se da je trka za novcem i preživljavanjem uništila toliko obitelji, jer u svoj toj borbi djeca ostaju sama i zapostavljena.. doista tragedija.. cijeli život strepiš nad djetetom, a onda samo mu netko tako nepromišljeno oduzme život.. (((((

Pozdrav ti..

Od: Fudo

Fudo — Tue, 19 Jan 2010 15:21:38 +0000

sta ce dete od 14 godina na ulicu u 2 posle ponoci?

U društevenom sistemu u kome živimo je potpuno nelogično, sa aspekta lične bezbednosti, da maloletno lice, pa i punoletno bude na ulici posle 22 časa, a kamoli kasnije. Nije bezbedno ni danju, a posebno u noćnim satima. To što smo mi odrasli u zemlji u kojoj si mogao da prespavaš na livadi iznad V mesne zajednice i da te niko ne dira, a sada ne smeš tuda da prođeš ni danju od čopora pasa, a kamoli noću, jer neznaš iza kog grma će da iskoči pijana ili besna budala da iskali na tebi ono što mu smeta, to je ono zbog čega su sada svi u čudu kada dođe do ovakvih tragičnih događaja.

Od: BigBadWolf

BigBadWolf — Tue, 19 Jan 2010 13:28:48 +0000

Ja moram da pitam ono sto mi je prvo palo na pamet kada sam procitao ovu vest. Kanim se vec danima. Bez namere da sipam so na ranu, ali sta ce dete od 14 godina na ulicu u 2 posle ponoci?

Od: Armagedon

Armagedon — Mon, 18 Jan 2010 22:48:28 +0000

Nisu ni svi direktori isti! Neko bi možda i poveo decu, ali… pojedini roditelji bi jedva čekali da ih “rastrgnu”! Ma, ne mogu da verujem koliko bezosećajnih ljudi u Boru ima, ma oni bi bre ćutali sve dok se njima ne desi nešto slično.
Tako je bilo i sa prošlogodišnjim dešavanjima? Svi borski političari su ćutali i trpeli Mirkovićeva sranja, a sada su se okuražili, pa iznose u javnost i ugovore koje smo mi još u septembru 2008. godine objavili na Rainovoj Opštini Bor.

Od: Suske

Suske — Mon, 18 Jan 2010 16:51:22 +0000

Direktori imaju pametnija posla, hladno je i postoji opasnos’ od pandemije …

Od: maza

maza — Mon, 18 Jan 2010 15:07:40 +0000

ne mogu da verujem da direktorima borskih škola nije palo napamet da povedu decu na mesto zločina kako bi se odala pošta njihovom sugrađaninu.

to bi bila najjača poruka svim institucijama da se zlu mora stati na put.

i ne bi to bilo patetično. to je civilizacijski čin ljudi koji žele da stanu na put ovakvoj pošasti.

Od: Željko Veljković

Željko Veljković — Mon, 18 Jan 2010 14:21:00 +0000

Ubijen je dečak. Ubijen je svako od nas i svako od nas pomalo je ubica. Zatvorićemo Monzu, zatvorićemo sve noćne klubove, decu zaključati u kuće i kazniti ubicu. Ali ubijeni se neće vratiti, niti ćemo mi sebe međ’ žive ponvo uvrstiti.
A javnost k’o javnost. Svima su puna usta čuđenja, osude, svi su iznenađeni i svi sada imaju rešenje. Između ubica i ubijenih stoji samo znak jednakosti, a krivicu je onda teško razlučiti.
O sahrani će svi govoriti kako je bila za pamćenje, a u novinama ćemo danima čitati potresne detalje o detetu za primer, o ucveljenim roditeljima i iznenađenoj čaršiji. A onda će svi zaćutati ili pričati o nekim novim ubistvima, preljubama i politici. Ubijenog će se sećati samo o godišnjicama ili kada se dogodi neko nova živopisna smrt. I nije to osobina koju poseduju samo Borani, tako je valjda oduvek i svuda jer teško je čoveku da se izbori sa svojom zaboravnom prirodom.
Niko nikada neće reći kako je smrt ovog dečaka nevažna, tek kolateralna posledica našeg sveopšteg ludila. A tako je. Šta je jedan dečji život u zemlji u kojoj život nije na ceni. Šta je jedan dečji život u zemlji u kojoj je normalno da deca noći provode u noćnim klubovima gledajući striptiz. Šta je samo jedan dečji život onima koji smatraju da treba ubiti one koji osuđuju zločine, mole se drugom Bogu ili vole drugačije. I konačno, šta je taj jedan dečji život u zemlji u kojoj se slave mnogo veći zločini u kojima je nestalo mnogo više života.
A Bor jeste u toj zemlji, Bor više nije multinacionalna sredina za primer u šta smo svi naivno verovali. Pogledajte kroz prozor na grafite koje su ispisali ti isti klinci, i oslušnite gromko „Nož, žica, Srebrenica!“ sa stadiona FK Rudar. Posle toga ćete shvatiti da smrt ovog dečaka ne zaslužuje čuđenje. Ako pristajemo na sva zla koja nas okružuju i ne dižemo glas protiv njih, onda je ova smrt tek mala, obična, svakodnevna dečja smrt pored koje ćemo proći kao pored upornog prosjaka.
A zlo je uporno kao prosjak, ne odlazi dok ne uzme ono po šta je došlo i stalno traži još. Daš jedan dečji život, tražiće ti makar još jedan. Razlika je u tome što prosjaci nesreću svojih života čuvaju za sebe, a zlo je nesebično deli sa nama.

Zato je besmisleno sada raspravljati o posledicama ako nismo spremni da se bavimo uzrocima, ako nismo spremni da priznamo da smo ubice i ubijeni i ako iskreno ne želimo da se borimo protiv zla.