Komentari na: Baš ti lepo stoje suze

Od: Fudo

Fudo — Wed, 18 Nov 2009 21:41:52 +0000

Baš ste mi simpatični (Zoki i Mimica) kako se odlično razumete i podržavate u stavovima. Ovo je jedna od tema u kojoj vam pružam podršku, ali isto tako ima delova u kojima je recimo Goran bliži istini od vas. Da se ne upuštam u neku podrobniju analizu mislim da pored rečenog treba treba dodati i ovo:

Naša država spada u obilk sekularnih država, gde uprave verskih zajednica ne učestvuju ni u jednom obliku vlasti. Iako je to pravno gledano tako, kod nas postoji stalno favorizovanje pravoslavne veroispovesti i to na najvišem državnom nivou. Ovo se naravno može lako objasniti time da je broj građana koji se kod nas izjašnjava kao pravoslavac daleko veći u odnosu na druge verske zajednice, međutim država, koja bi i po Ustavu trebala da bude odvojena od verskih zajednica i da štiti prava i zastupa interese građana bez obzira na veroispovest, stalno prelazi zakonske okvire i pravoslavnoj crkvi prećutno odobrava i neke stvari koje ne bi trebala. Tokom ove cele priče o smrti patrijarha Pavla sa tri dana žalosti država poistovećuje značaj verskog poglavara sa predsednikom države ili premijerom. Preporuku Vlade da zaposleni od poslodavaca dobiju slobodni dan, a da deca odsustvuju sa nastave, zbog sahrane patrijarha, je u službi medijske kampanje i omasovljenja samog čina sahrane. Ako se posmatra to da je patrijarh bio, po oceni onih koji su ga poznavali, skroman i duhovan čovek, koji verovatno ne bi želeo da se oko njegove smrti diže ovolika prašina, onda je ovo mešanje države u poslove oko sahrane patrijarha veliko kršenje te sekularnosti države. Ako idemo dalje, uvođenje veronauke u škole, kao jednog od obaveznih izbornih predmeta je takođe uplitanje dominante verske zajednice u područje kojim treba da upravlja država. Kada bi se taj predmet izvodio u verskim objektima i na dobrovoljnoj osnovi i kada bi sve verske zajednice mogle da organizuju tu nastavu, to onda ne bi bilo mešanje. Ovako država iz budžeta finansira versko obrazovanje uglavnom dominantne verske zajednice.
Sličnih primera ima puno, ali kako je aktuelna sahrana patrijarha Pavla, verujem da bi im i on, da može, rekao: “Što činite ljudi ako Boga znate? Pustite me da počivam u miru.”

Od: Zoran Stanković

Zoran Stanković — Wed, 18 Nov 2009 18:36:25 +0000

Sasvim mi je jasno to što kažeš.
Međutim, eto, moje iskustvo govori da prosečan Srbin, bez obzira što je bio svestan postojanja patrijarha, nije blage veze imao o onome što je patrijarh radio ili govorio.
Znalo se da postoji neki tamo blagi i smeran čovek, ali za koju njegovu izjavu ili delo se zaista znalo osim par stvari koje su mediji hiljadu puta ponovili (recimo ono: “budimo ljudi iako smo Srbi” ili njegov izlazak na referendum što je, uzgred, za mene bilo pravo razočaranje)?
A to da su Srbi “osećali njegove reči”… mani taj kosmički nivo kad su Srbi u pitanju. Da smo zaista osećali (makar i ako ih nismo razumevali) njegove reči, ne bismo radili ono što smo radili u vreme njegovog patrijarhovanja. Nemoj da se sada vraćamo na Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, Srebrenicu i ostala mesta obeležena bogougodnim srpskim delima.
Ni ostali narodi na ovim prostorima nisu baš slušali i razumevali reči svojih verskih vođa, teško da su Srbi izuzetak.
Nadam se da se u tome slažemo?

Samo mislim da ne treba poopstavati.

Ti se bar baviš pisanom rečju kir Gorane. Ne možeš u tekstu ovakvog tipa svako malo da ubacuješ rečenicu tipa “dobro, ovo ne važi za sve”. Jasno je brate, bar u ovom tekstu i bar meni, na koga i na šta se misli.

Od: Goran Milenkovic

Goran Milenkovic — Wed, 18 Nov 2009 17:10:57 +0000

Dragi kir Zoki, mozda ja zaista ne znam nista o tome. Ili zaista znam manje od tebe. Npr. da ogromna vecina Srba nije dozivljavala pokojnog patrijarha kao vrednost. Ja, recimo, mislim da je ogromna vecina Srba, ako je ista znala, znala za pokojnog patrijarha, volela ga, pre svega, pre nego sto ga je zaista znala i razumevala, osecala nekako njegove reci i dela. Nisu znali za sv. Savu, niti za Justina Popovica, niti za vladiku Amfilohija Radovica npr, u smislu da su ih citali i poznavali (ja delom jesam, jer sam radoznao covek koji voli da zna). Ali za patrijarha su znali, jer su ga slusali, vidjali. I opet dolazimo do onoga sto mene ovde malo dodiruje i rastuzuje, a to je da ti govoris o ogromnoj vecini Srba, a Mirjana o tome da niko, ali niko nije dostojanstven u ovom trenutku, i onda ja opet dolazim do toga da vi zapravo ne mislite na politicare, bilo svetovne ili duhovne, nego na nedefinisano mnostvo, za koje ja smatram da je bolje nego sto vi mislite. A cak i da nije bolje, lose ja da se ruzno govori o ljudima koji iskreno osecaju zbog gubitka ovo svetle licnosti naseg trosnog zivota, makar njih bilo desetak u osam miliona. I jedino zbog cega se javljam ovde da prokomentarisem jeste to da mi smeta takvo poopstavanje i svodjenje svih na meru ponekih. Te poneke i ja ne volim, niti sve te kamere, telefone, niti sve te lopovluke, marketinge, svata grabljenja. Samo mislim da ne treba poopstavati. I to je sve. Treba biti oprezniji i nezniji s recima. Eto. Oprostite, ja uopste ne smatram da sam ja na drugoj strani od vas, samo bih da stvari, ako mi je dopusteno, pokusam da dopravim. Pozdrav.

Od: Mahlat

Mahlat — Wed, 18 Nov 2009 14:02:39 +0000

Meni je stvarno više bezveze da objašnjavam šta sam htela da kažem sasvim je jasno, treba lepo pustiti licemerje da sveta i gotovo. Od toga će nam svima biti bolje.

Pretpostavljam da ovih dana niko ne jede, ne pije, nema zle misli, svi su ucveljeni! Ma idi. Što reče ti, da ih neko pita šta je rekao patrijarh pojma, bre, nemaju, ponašaju se kao da im je neko rekao da je umro bog.

Niko, ali, niko nije dostojanstven u ovom trenutku. Otišao čovek, morao je, zakoni prirode rade svoje. Kad sam rekla dobitak, to je baš to, šta su dobili njegovim mudrim porukama – ništa jer ih nisu ni čuli!

Al’ ‘ajde malo da bijemo po patetici, nismo odavno.

Sve bi ih ispreslišavala i svima podelila te šamarčine. Bolje ne zaslužuju. Mogao je patrijarh da pripadne i nekom boljem narodu. Ovaj ga nije zasluživao.

Od: Zoran Stanković

Zoran Stanković — Wed, 18 Nov 2009 12:23:46 +0000

Gorane, onako kako ja shvatam ovo što je Mahlat napisala, sasvim sam saglasan sa njom.
Danima nam razni likovi govore o “nenadoknadivom gubitku za Srbe”, pri tome zaboravljajući (ili namerno previđajući) činjenicu da ogromna većina Srba niti je šta pročitala niti je na bilo koji drugi način saznala šta je patrijarh govorio. Odnosno, većina Srba nije ni doživljavala njegovo postojanje kao neku posebnu vrednost i kako onda mogu da njegovu smrt dožive kao gubitak?
Ja sam juče na protestu doživeo da od osobe koja je plakala za Slobom i najebala mi se majke tog dana na ulici kao da sam ga lično ubio, čujem kako dva dana ne spava od tuge za patrijarhom i verovao ili ne, nekoliko puta je ponovila kako je njegova smrt “nenadnokadiv gubitak” za Srbe. Bio sam sa ćerkom inače bih joj zalepio šamarčinu da se usere.

Od: Goran Milenkovic

Goran Milenkovic — Wed, 18 Nov 2009 11:56:53 +0000

Ja da pišem ono što ti osećaš i misliš!

Na kraju, pošto je ovo moj stav – da li je Srbija doživela nenadoknadiv gubitak. Nije. Svi oni koji misle da jeste treba da razmišljaju kako su doživeli dobitak. Ako i dalje misle da je ovo gubitak, šta vredi…

Ako vec zauzimas nekakav propovednicko-moralizatorski stav (trebada razmisljaju), onda vodi racuna sta pises. To je sve sto sam hteo da ti kazem. Najdobronamernije. A ti mozes da mislis sta ti je volja.

Od: Goran Milenkovic

Goran Milenkovic — Wed, 18 Nov 2009 11:17:38 +0000

Pa dobro, onda je sasvim jasno. Sledeci put mao preciznije, i sve ce biti u redu. Sa tekstom. A sa tvojim stavovima, to je vec druga prica.