E – stav

Režimska mašina i dalje postiže vrhunske rezultate u borbi protiv razularene bande homoseksualaca, Roma, stranaca i svih poštenih građana koji ne dozvoljavaju da se smrad svih sranja koje su do sada priredili, raširi Srbijom.
U borbi protiv mrskog neprijatelja svesno im pomažu prvaci policije, državna “bezbednost”, administrativne službe, nepotkupljivi pravnici i sijaset paramilitarnih organizacija (koje se čoporno bave sportom i razonodom). Pobožne pedofile iz ZZ Top organizacije ne želim da ukačim na ovaj vozić – oni se bar javno deklarisu kao nazadnjaci od PNE (pre nove ere).
O da, zaboravio sam da u razularenu bandu uvrstim, na smrt prebijenog Francuza (koji je bezbedno pio kaficu) i pregaženog kengura (koji je probao da se odgega do Australije). Oni se, nažalost, uklopiše u ovaj delirijum Srpske realnosti, bez nekog izbora.
Takav maler – malera, samo nama može da se desi – mislim, smrt kengura i Francuza usred prestonice koja polako dobija šarm groblja. Ni pokojni Fellini ne bi ovako dobro režirao Freak Show.
U međuvremenu je režimska PR mašina radila na peglanju imidža Lepotana:“Ovako ćemo, drugovi i drugarice…”:
1. Raskopčani daje (konfuznu) izjavu za svetsku javnost, sa jednog od “stubica” u komšiluku;
2. Zatim momentalno prihajal zrakoplovom na Surčin (slovenackom kompanijom -JAT ga utaprčio načisto a MIG-ovi u delovima);
3. Šalje telegram Koferčetu za obezbeđenje povorke koja nema uredne papire za okupljanje i dobijanje batina; Đilketu da se obavezno nacrta pred povorkom, a Krkodediću da ostane kući (da ne asocira raju na čekaonicu smrti);
3. Revoltirano daje (opet konfuznu) izjavu sa korekcijom za domaće tržište;
4. Javno se kaje, mršti i bolno uzdiše, te pali sveću za pokoj duša;
5. Odlazi pognute glave i u depresiji, dok za njim šljašte kamere (RTS pokriva političare i policiju, a paparaci kao i obično-grand zvezde).
6. Vraća se u štab gde sreće tim buljaša koji će poraditi na poruci za g. Sarkozija, dok drugom timu buljaša iz medija diktira dalje peglanje situacije: ”Od sutra hoću da vidim naslove kako je naša omladina zadovoljna životom; kako srkanje kafe u restoranu može biti pogubno za turiste; ili nešto o pravilnoj upotrebi rekvizita za reketiranje; može i osvrt na egzotične životinje koje su nostalgične ili suicidne…”.
U večitom nastojanju da narodu serviraju provalu govana kao mirišljavi tretman za bolju budućnost, nisu očekivali da će ih omesti supersonični proliv nasilnika. Kada se buljaši udruže u koaliciju, narodu ništa ne preostaje nego da napravi promaju ili da otvori kišobrane – i spase se od govana kojima ih ovi đilkoši godinama zasipaju.
Zahvaljujući ogromnom broju stručnjaka sa Akademije Nasilja, kao i mnogobrojnim ekspertima, ova institucija može pružiti svoj maksimum u suzbijanju razuma koji vlada Srbijom.
Evo nekoliko režimskih metoda za suzbijanje akutnih bolesti društva:
1. Narkomanija–lopata u bulju/pesnica u lobanju/po neki šut–gde stignete/smrt;
2. Homoseksualizam–nabijanje na pendrek/tabanje/teror/šutiranje/smrt;
3. Srkanje kafe na javnom mestu – palica za bejzbol/štangla u glavu/raketa u oko/smrt;
4. Organizovana šetnja po glavnoj ulici – sve pod 1, 2, 3 osim lopate (solucija-grabulja);
5. Džogiranje pokraj sumarka- otmica/tabanje/metak u čelo/krečana, pa smrt (x3);
6. Šetnja od Predsednickog automobila do radnog mesta – par metaka iz snajpera/smrt;
7. Šetnja od radnog mesta (Telegraf npr.) do kuće – metak u potiljak/smrt;
8. Šetnja po Srebrenici – naizmenično punjenje olovom (streljanje)/smrt;
9. Šetnja sa drogom u džepu – metak/rafali/bomba/smrt;
10. Šetnja od škole do kuce – teror/tabanje/ispijanje mokraće (lokalni, neispitani sindrom).

Elem, ako je šetnja toliko rizična, šta je onda ostalo od slobode?

Tags: nasilje, Srbija