Komentari na: Gde smo pogrešili?

Od: Fudo

Fudo — Thu, 08 Oct 2009 00:01:06 +0000

@Azazil

Pa bi onda ovi sledeci,nadolazeci,dobro promislili,da li bi bas ovoliko pustili masti na volju u kradji narodne imovine i zezanju…

Zato i nije bilo vešanja, jer su organizatori tih dešavanja i očekivali da oni budu sledeći, a nisu bili spremni da se odreknu ponašanja prethodnika. Da ne daju sami sebi primer šta treba da im se radi kada počne ono čuveno “mnogo ste isti”.

Od: azazil

azazil — Wed, 07 Oct 2009 15:33:12 +0000

Ne bih voleo da me razumete kao strasno radikalnog!Pogotovo sto sam i rodjen jednog sestog oktobra,istina ,polovinom onog,proslog,veka.Kao rodjeni Beogradjanin ,(nemam zato personalnih zasluga),priznacu vam da NIKADA nisam bio clan nijedne partije-kao,bilo ih je onomad,ihaaaaaj!Bavio sam se raznim poslovima,cak i u Skupstini grada im uspevao sam da odolim svim pritiscima.Slavim Sv. Jovana i to mi je sasvim dosta
Ucestvovao sam u demonstracijama ali prilicno pasivno-drzao sam kameru u ruci,radeci za Irsku TV.Plakao sam i kasljao ispred Savezne, kao i svi ostali,gurao se,stigao i da budem iza Dzoovog buldozera,itd.,itd.
Licno moje misljenje je da smo onda trebali da sve “vodje” okesamo po banderama od Kalisa do Slavije,i to ne samo zbog njihovih dela-nedela!Da vise kao obucarski radnici 1941.
Pa bi onda ovi sledeci,nadolazeci,dobro promislili,da li bi bas ovoliko pustili masti na volju u kradji narodne imovine i zezanju i pljackanju ovoga naroda!E,da ste i vi tada obesili par vasih “lidera”, ne biste imali Sosu danas.A novi “sosa” bi dobro razmislio pre nego sto bi zavukao ruku u vase dzepove.
Ivo Andric je pisao lepo o tome u Travnickoj hronici-
“ide novi beg,jos tmurniji od prethodnog,a pratnja mu je nepoznata i sigurno gladnija od prethodne.Nakrivljenih fesova i praznih dzepova,od njih se tek,nicemu dobrom ne mozes nadati”.
I zbog toga moja malenkost misli da je trebalo dati “primer” onima posle petog oktobra,a ne zato sto sam zedan krvi.

Od: Zoran Stanković

Zoran Stanković — Wed, 07 Oct 2009 09:21:19 +0000

Ta priča se sada ponavlja sa vlaškim strankama u Boru koje ističu neku neravnopravnost Vlaha u prvi plan i traže autonomiju, neki pak Vlahe poistovećuju sa Rumunima (Balašević),

Ovo je posebna tema i već vidim da ćemo debelo da se raspravljamo oko toga. Ali, u temi koja bude tim povodom pokrenuta, ne ovde.
U svakom slučaju, teritorijalne pretenzije Rumunije prema Srbiji su totalna besmislica i ničim ne može da se potkrepi, a najmanje raspravama oko porekla Vlaha.
A da se manjinska prava Vlaha ne poštuju to je notorna činjenica i nadam se da ćeš pre upuštanja u diskusiju o tome da pročitaš Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Ali kažem, otišli smo debelo offtopic, to je sasvim druga tema.

Od: Fudo

Fudo — Wed, 07 Oct 2009 09:12:02 +0000

Ni Albanija, ni Rumunija, niti bilo koja druga zemlja u okruženju, javno neće priznati teritorijalne pretenzije jer bi to bilo skoro slično objavi rata, ali svakako da postoji podrška sa njihove strane onim našim oragnizacijama koje rade na ostvarivanju takvih interesa kod nas. Primer je vlaški pokret u Neogtinu koji je početkom osamdesetih, kada su bile aktuelna dešavanja na Kosovu, pa i devedesetih prilikom raspada SFRJ istupao sa stavovima autonomije, pa čak i vlaške republike u istočnoj srbiji (Negotin, Kaldovo, …), međutim to je splaslo do petooktobarskih promena najviše zbog toga što je te lidere Milošević uspeo da privuče ka SPS-u i ugura ih u vlast što je njima i bio primarni interes, a ne borba za prava vlaške manjine. Ta priča se sada ponavlja sa vlaškim strankama u Boru koje ističu neku neravnopravnost Vlaha u prvi plan i traže autonomiju, neki pak Vlahe poistovećuju sa Rumunima (Balašević), tako da sve to vrlo liči na već poznati kosovski fazon. Ista priča je sa Srbima muslimanske veroispovesti u Raškoj oblasti, koji sebe sada nazivaju Bošnjaci, koji su se za sada primirili sa tim pretenzijama, ali će njihova aktivnost zavisiti od dešavanja u susdenoj Bosni i Hercegovini. U pomenutoj graničnoj oblasti sa Kosovom, takvih sporova je bilo i sa granicom prema Albaniji i evo gde je sada ta granica. Samo onaj ko ne želi da vidi, može da smatra da tu nema nikakvih problema. Tu nige nije poseban problem sa nacionalnim manjinama, već sa njihovim predstavnicima koji u želji da se izbore za što višu poziciju u vlasti, pretenduju na upravljanje državom i u tome prave veliki problem nastojeći da državu stvore u okviru već postojeće druge države. Naravno da će susedna država koja ima svoj narod u našoj državi pomagati njih, kao što i mi pomažemo (ili možda i ne) naš narod u susdenim državama, ali to u jednom kontinuitetu lako može da dovede do sprovođenja politike otcepljenja državne teritorije.

Od: Zoran Stanković

Zoran Stanković — Wed, 07 Oct 2009 08:56:03 +0000

Nemoj da odustaješ bre, naljutiću se.
Ozbiljno, nema razloga. Osim ako ti je naporno ili dosadno.
Dakle, ovo me baš zanima:

Problem je što se već neko vreme, pa i sada, takva politika sprovodi na drugim delovima teritorije Srbije, tako da je lako moguće da mi uskoro živimo u nekoj kvazi državici na koju pretenzije ima Rumunija ili Bugarska, da Vojvodina ili neki njen deo postane opet državica pod Mađarskim ili Hrvatskim pretenzijama, tu je i Raška oblast (namerno je ne zovem Sandžak), zatim grupacija opština u centralnoj Srbiji (namerno ne kažem na jugu Srbije) Bujanovac, Preševo

Osim graničnih sporova sa Kosovom, sve ostalo mi zvuči paranoično. A NAROČITO me zanima kontekst spominjanja Rumunije jer pretpostavljam da se direktno tiče Timočke krajine.
Na osnovu čega pišeš to što pišeš? Koji to interes može da ima Rumunija, članica EU, da pravi probleme te vrste?

Od: Fudo

Fudo — Wed, 07 Oct 2009 07:59:25 +0000

Ako pod time podrazumevaš Kosovo, onda ne možemo da se složimo

Čim se pomene teritorijalni integritet odmah je tu Kosovo. Da Kosovo kao simbol otuđenja dela teritorije. Naravno da Kosovo faktički nije u sastavu Srbije, ali ono nije u sastavu Srbije već dugi niz godina, još i u vreme Kraljevine Srbije su postojali progoni Srba sa te teritorije od strane Šiptara (to mi je poznato iz ličnog porodičnog iskustva), a omasovljenje progona je nastavljeno krajem ’70-tih godina i naravno do danas. Tu je zakazala srpska politička elita i to još od oslobođenja od Turaka, pa do danas, jer nikada nije vođena nacionalna politika koja bi onemogućila ostvarenje pretenzija Šiptara na ovom delu teritorije. Problem je što se već neko vreme, pa i sada, takva politika sprovodi na drugim delovima teritorije Srbije, tako da je lako moguće da mi uskoro živimo u nekoj kvazi državici na koju pretenzije ima Rumunija ili Bugarska, da Vojvodina ili neki njen deo postane opet državica pod Mađarskim ili Hrvatskim pretenzijama, tu je i Raška oblast (namerno je ne zovem Sandžak), zatim grupacija opština u centralnoj Srbiji (namerno ne kažem na jugu Srbije) Bujanovac, Preševo, … Da li naša politika stalnog povlačenja pred zahtevima spolja i iznutra može da dovede do očuvanja teritorijalnog integriteta?
Liberalni politički pravac koji zastupaš svakako u centru svog interesovanja ima čoveka kao pojedinca, njegova prava i slobode, međutim bez insistiranja na državi (koja jednim delom svakako ograničava ta prava i slobode i vrši elemente prinude nad pojedincom), njenoj snazi, integritetu i slobodi nisu moguća ostvarivanja prava i sloboda pojedinaca.

I rekoh da više neću da se javljam ovde ali eto “atmosfera me ponela”. Da više ne repliciram jer će ovo ispasti kao naša privatna prepiska, javno odustajem od daljih komentara na ovaj tekst.

Od: Slobodan Radulović

Slobodan Radulović — Wed, 07 Oct 2009 04:58:27 +0000

@Zoran Stanković:
“Primer je komunistička partija Jugoslavije, koja je posle završetka rata imala već pripremljene zakonske akte, Ustav, državne organe i službe, vojsku i formirala i preuzela upravljanje državom sa potpuno novom koncepcijom.”

Da, ali Komunisti po dolasku na vlast nisu imali skrupula prema revanžizmu, čak više od toga – fizičkim čistkama. Oni su sproveli svoj “krvavi 6. oktobar” a DOS nije sproveo ni momentalno smenjivanje sa funkcija ni lustraciju, naprotiv, u svoje strukture uklopio je kadrove svog političkog neprijatelja i doživeo sličnu sudbinu kao i država Srbija koja je nakon prvog svetskog rata, umesto da na nad stanovništvom koje je pre tog rata živelo u sastavu Austrougarske (Hrvatska i Slovenija) zavede svoju okupacijsku vlast radi naplate ratne štete, napravila je “bratsku državu” Srba, Hrvata i Slovenaca.

E, pa ako nakon pobede ne sankcionišeš neprijatelja, on će ti prvom prilikom zabosti nož u leđa, ali mi Srbi tu lekciju nikada nećemo naučiti a kamo li primeniti, zar ne?