Da, SFRJ se raspala između ostalog i zato što su mnogi nacionalni “Titići” hteli da budu balanseri kao Tito. Ali za tako nešto trebalo je mnogo više nego njihova želja. I ja se sa nostalgijom sećam nekih dobrih stvari iz tog vremena ali sam kasnije shvatio da te dobre stvari nisu postojale zato što je postojao genijalac Tito nego zbog spleta okolnosti koje je on iskoristio a njegovi uvlakači mu to pripisivali kao njegovu ličnu zaslugu i tako od njega pravili mitove za lakoverne i neupućene a od kritika upućenih branili ga Zakonom o zaštiti imena i dela Josipa Broza-Tita. Tačno je da danas imamo mnogo nesposobnih koji su se dokopali dobrih pozicija sa kojih bezuspešno pokušavaju da imitiraju Tita. A ko su ti ljudi, šta su bili i čime su se bavili za vreme Tita (nisu li možda današnji tajkuni većinom bivši radnici ili saradnici Titovih represivnih službi: iz policije, iz vojske i iz državne bezbednosti)? Kako to da za mnoge od njih ne važe zakoni pravne države zato što u njihovom slučaju funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa? Pa zar takva sprega nije instalirana upravo u Titovo vreme? Zapitajmo se zašto jedino državna bezbednost nije pretrpela ozbiljne reforme? Zar se zaboravilo da su pripadnici državne bezbednosti i za vreme Tita i posle njega, zahvaljujući funkcionisanju sprege politike, kriminala i pravosuđa izvršavali politička ubistva? Da li je slučajno što i posle Tita i Miloševića „reformisani komunisti“ su u vladajućoj koaliciji zadržali resore unutrašnje državne represije (MUP)? Ja mislim da to nije nimalo slučajno a ko ne veruje predlažem da pogleda neke od tekstova iz kategorije „POLITIČKA MAFIJA“ na mom blogu: http://www.bokisingl.wordpress.com. Možda je upravo takva državna bezbednost razlog što narod mora da trpi sve ovo što ga snalazi, ali onda treba da se takvo stanje nazove ne nesposobnošću koalicionih demokratskih snaga već okupacijom od strane onih koji u državi komanduju spregom politike, kriminala i pravosuđa i koji na direktan ili posredan način pružaju otpor demokratizaciji pravosuđa, policije i službe državne bezbednosti. Sve dok se to ne desi nećemo imati ni adekvatan odgovor na pitanje „I ŠTA SAD“.

Što se tiče Kine, tu bi moglo mnogo da se priča, ali njihova politika i način funkcionisanja će pokazati rezultate na duže staze.

Oni su možda već sada najbogatija zemlja. Ali samo država, narod ne.
I održava se civilizacija, naravno. Ali to je civilizacija u kojoj prosečan Evropljanin ne bi mogao da živi. Održavaju se i mravi jebeš ga, ali neću zbog toga da poželim da budem mrav.

Međutim, smatraš li da će vlasnici tog kapitala tek tako dozvoliti da im se oduzme deo “kolača”.

Naravno da to ne ide lako. Šta je uopšte u životu lako? Treba li zbog toga da se mânemo nastojanja da se uradi prava stvar?

Za povećanje proizvodnje su zainteresovani samo vlasnici i to sa što manjim brojem zaposlenih, a radnici su zainteresovani samo za povećanje zarada i smanjenje radnog vremena.

Nije tako tamo gde ima pameti. Moja sestra radi u Siemensu. Kad dođe ovde nosi neki ranac (ništa posebno, srednjeg kvaliteta) na kome piše Siemens (obaška upaljač, hemiska i trista svašta). Reko` vidi… daju vam i rančeve, bog te maz`o. A ona kaže: “Ne daju nam, mi to kupujemo”.
Pa čekaj bre, što ne kupiš neki malo bolji, što mora da piše Siemens?
A ona kaže: “Jebiga, što više zaradi kompanija, više zaradim i ja.”
Majke mi. Teško je poverovati ali zaista tako razmišlja. Inače je magistar, elektroničar po obrazovanju.