E – stav
Timočki E – magazin
Loš glas
Taj zavidljivi svjiet i ti tračevi zli i te pokvarene namjere što ruše naš san…
Tako je pevao Zdravko Čolić davne 1975 u pesmi Loš glas. Taj isti Čolić u Bor je skoro 40 godina nakon što je otpevao ovu pesmu umalo došao u organizaciji Glavonje, Saše Mirkovića. Šta se to u Boru ili u celoj Timočkoj Krajini dogodilo u tih 40 godina? Da li je Krajina na lošem glasu danas kada njom mogu da vladaju ljudi poput Boška Ničića i Saše Mirkovića. I uistinu, jesmo li mi na lošem glasu? Da li je socijalistički san o bogatoj radničkoj Krajini ikada postojao i jesmo li danas na dnu ili tako samo kaže „zavidljivi svijet“?
Većinu prijatelja koje sam stekao van rodnog Bora smatram prilično inteligentnim ljudima. U njihovu inteligenciju posumnjam samo kada govorimo o kraju u kojem sam rođen i odrastao. Možda ipak ne treba da sumnjam u njih, možda nije u njima problem. Možda smo stvarno na lošem glasu ili ljudi o nama jednostavno premalo znaju. Nekoliko njih pitao sam šta misle o Timočkoj krajini, koje su im asocijacije. Kao odgovor dobijao sam uglavnom ćutanje, ili nepovezane odgovore da se radi o siromašnoj regiji u kojoj ljudi veruju u vlašku magiju i žive u zagađenoj životnoj sredini. Dakle, podsaharska Afrika na Balkanu.
Tek poneko setio bi se Hajduk Veljka, bakra i zlata ili Nikole Pašića. Sumnjao bih u sebe kada bih njima rekao ono što bih rekao svakome ko loše govori o mom zavičaju. Nazvao bih ih kromanjoncima koji slepo veruju medijima. Ali šta bi to govorilo o meni, kad za prijatelje imam takve zloumne duduke? Pošto ne volim da sam sebe tako posmatram, danima već razmišljam o tome. Zašto ljudi tako misle o nama i imamo li mi zapravo neki zajednički, Krajinski identitet?
Nemamo. Tvrdiću tako dok me neko ne razuveri. Postoji li tihi sukob Borana i Zaječaraca? O da, naravno da postoji i ponekad nije uopšte tih, posebno kada se radi o raspoređivanju novca. Ako živite u Zaječaru, da li ste u poslednjih pet godina bili u Kladovu ili Negotinu? Da li je Majdanpek grad ili rupa? Znate li bar neku dobru kafanu u bilo kojem od susednih gradova? Vi koji imate pozitivne odgovore na ova pitanja, već ste kosmopolite.
Da se razumemo, ovaj tekst ne treba da daje odgovore, već da postavlja pitanja. Pitanja o našem identitetu i imidžu. A ove pojmove moramo razdvojiti. Identitet je ono što jesmo, a imidž je način na koji nas drugi vide. Loše je imati loš imidž, još gore je nemati identitet.
Prethodnih meseci na Pinku, a gde bi drugde, emitovani su turistički spotovi kojima se promovišu Bor i Zaječar. Gle čuda, spotovi slični, zapravo jednako bezlični. Iza njih naravno stoji uigrani tandem Ničić – Mirković. I šta oni hoće da kažu tim spotovima koji su emitovani u pauzama zanimljive diskusije o donjem vešu izvesne Slavice Ćukteraš ? Slika kaže da tu ima neko jezero, gledalac kaže da je ono zagađeno. Slika kaže ima plaža, gledalac kaže da je njegov Štrand ili njegova Ada mnogo lepša, a i bliža. Slika kaže ima skijalište, gledalac kaže da do skijališta od 700 metara treba voziti 270 kilometara. Uostalom, ko će još da misli o turističkoj ponudi zatucanih oblasti dok peva Mile Kitić…jači nego ikad.
Znamo mi koji smo tu odrasli da to jezero nije zagađeno, znamo da je Rtanj lepši od planina sa omota Milke, znamo da je u Rajcu dobro vino… Ali drugi to ne znaju. Sumnjam da se u bilo kojem od hotela u Timočkoj krajini pojavio makar jedan turista koji je video ove spotove. Ako neko uoči takvog (nosi najnoviji broj Grand revije ispod pazuha), obavezno ga treba zadržati radi pažljivijeg ispitivanja.
A zašto ljudi misle loše o nama ili ne misle uopšte? Zašto nema turista koji bi, ako ništa drugo, bar kupovali gipsana poprsja Boška Ničića, Saše Mirkovića ili bar imperatora Galerija (o da, bejahu živeli ovde i veći imperatori od ove dvojice)? Imam par ideja zašto je tako, ali ne bih da povredim osećanja lokal patriota koji ovo čitaju. Zato je bolje da odgovore daju čitaoci.
Tvrdim i dalje da mi nemamo taj zajednički identitet. Preispitujem se i promišljam, ali ne ide mi. Evo prizanjem, kad neko pomene Zaječar kažem da je to kasaba koja bi da postane grad i da se Zaječarci uplaše kad u Boru vide semafor. Priznajem, nikad nisam bio u Kladovu. U Negotinu imam tetku koju sam video dva puta do sada. Majdanpek je onaj grad što ima železničku stanicu u šumi, pa kad ti se voz tamo pokvari pre će te pojesti vuci nego što ćeš sresti čoveka. U Boljevcu je IMT…ili je to beše Knjaževac…
Jesam li ja kromanjonac ili mi stvarno nemamo zajednički identitet i ne znamo ništa jedni o drugima? Izvinjavam se Ničiću i Mirkoviću ukoliko ovo čitaju, ne mislim ništa loše o kromanjoncima.
A voleo bih da znam više, voleo bih da volim Krajinu. Voleo bih da imam jasniji stav. A kad ti sopstveni stavovi postanu jasni, onda možeš da nađeš i svoj identitet. A tek kad si svestan svog identiteta, možeš ozbiljno da se posvetiš svom imidžu.
Dobrodošli na e-stav!
2 Responses to “Loš glas”
Leave a Reply
East Weekend Fest 2012
Cenjeni gospodine Željko,
drago mi je da si napisali tekst koji se bavi ovim problemom. Tema nosi za sobom hiljade pitanja na koje najverovatnije odgovora neće biti a adrenalin koji me zasipa pri pomenu turističkog razvoja regiona i alternativnih pravaca razvoje grada Bora svaki put me toliko motiviše da ni ovoga puta neću i ne mogu ostati po strani.
Ne želim i nisam spreman da idem u širinu analizirajuči vekovnu dilemu o kokoši i jajetu ali postaviću Vam kao i svim konzumentima E-stava, par pitanja sa akcentom na korisnike iz Bora.
Ideja o alternativnim putevima razvoja borske Opštine, koja je javno promovisana posredstvom interneta potiče sa kraja 2007 godine.
Duboko ubeđen da kao pojedinac bez obzira na ekipu koju sam imao pored sebe, ne mogu uraditi puno a svesan činjenice da mi u Boru imasmo jedan fenomenalan forum i jednistvenu interenet organizaciju, upriličio sam susret između omraženog predsednika Opštine i predstavnika ova dva udruženja ili organizacije, koje su u to vreme imale izuzetan uticaj na događanja i sveopštu gradsku atmosveru. Ideja je bila da se finansiraju iz opštinske kase i pomognu u formiranju tima koji će se ozbiljnije pozabaviti ovom problematikom. Nije uspelo. Zašto?
Nisu pomogle javne diskusije, predlozi, koji bi po svojoj realizaciji svakom pametnom mogla doneti samo korist a nikako štetu.
Odluka Opštine Bor koja je jasno davala do znanja da ima načina da se pomogne razvoju novih tehnologija, turizma pa i mladima u gradu nije bila dovoljna a ni ozbiljno shvaćena. Naprotiv. Saradnja je dakle odbijena sa obrazloženjem koje se je uslovlejno političkom pripadnošću aktuelnog predsednika, sve što je rađeno je od strane obe organizacije i njihovih satelita ismevanao i omalovažavano a inicijatori su čak i najgrublje vređani i optuživani za sardnju sa neprijateljima grada.
Urađeno je nekoliko reklamnih slajdova a jedan je još uvek veoma aktuelan i pokazuje Svetu gde je taj Bor, i šta sve osim rudarskih okana, dimnjaka i zagađenja on ima.
Po smeni vladajuće garniture na čelu sa Rankićem, početkom godine demokratska, neumrljana, besprekorna i proevropska garnitura nije stigla da plati ni osnovne obaveze a kamoli da se pozabavi alternativnim pravcima razvoja. Oni nisu stigli ni da dovedu u red opštinsku web prezentaciju koju su u vreme svog opozicionog delovanja toliko potencirali i kritikovali. Zašto?
Sredinom ove godine odjednom svi koji su osuđivali sve što je rađeno pričaju priču koja je odavno ispričana, oranizacije koje sam pomenuo nisu više toliko ni uticajne i čvrste a nekolicina komentatora, uključujući i Vas pojavljuje se sa nazovi novim idejama i dobronamernim skretanjem pažnje na ove i ovakve mogućnosti.
• Nismo li pričali o prirodnim lepotama grada i okoline pokušavajući da animiramo sve živo u gradu da se toga treba prihvatiti ozbiljno i bez odlaganja?
• Nismo li pokušali da organizujemo veliku prezentaciju grada koje je trebalo da pređe u tradicionalnu i da u organizaciji učestvuju svi koji smatraju da mogu doprineti da bude kvalitetnija i isplativija?
• Zar nismo samim projektom predvideli da se deo uloženih sredstava vrati a korist bude dugoročna i nesagledivo i višestruko veća od ulaganja?
• Zar nismo pokušali da uključimo upravo one koji su najviše doprineli da se glas o Boru čuje dalje od kriveljskog kamena i Topovskih Šupa?
Nedavni događaji su sasvim nenamerno veoma važni za dalji razvoj same priče jer sve baze podataka sa tim podacima, tekstovima i diskusijama više ne postoje. Nema ih nekim slučajem pa mi možete verovati jednino na reč. Dokle ćemo da radimo na majke mi?
P.S. Ideju je neko prihvatio, uložio dodatna sredstva, doduše nepotrebno politizovao ali pravilno procenio njene okvire dok smo se mi kao i uvek do sada međusobno prepucavali i dokazivali broj svojih lokalpatriotskih cipela.
P.P.S. O Boru, lepotama okolnih destinacija sam pisao na forumima od sredine 2005 kada sam se prvi put sreo sa ocenama komentatora koji su nas pročitali, odbacili i šta sad? Nismo spremni ništa da isteramo do kraja kao borani ili borcani pa nam je i „Opština“ nekim čudom otišla na regionalni nivo.
S poštovanjem
Siniša Lađević
[...] da su u strašno važnoj misiji. Međutim da ovaj tekst ne bi ispao hejterski monolog reći ću da volim svoj mali musavi i prljavi grad, pun nesposobnih ali rečitih likova da još uvak volim da odem u Bioskop “Zvezda” ili [...]